Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
ISBN: Sirano de Beržerak : herojska komedija u pet činova : u stihovima Edmon Rostan s francuskog preveo Milan Dimović
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Sirano de Beržerak Edmon Rostan (1. izd, 1914) *6985*/2024

povez broš.ćirilica,243,strane,format 20 x 13,5 cm,težina 300,grama
stanje vrlo dobro stranice uredne i čiste..nema ispisivanja,korice blsge promene

Sirano de Beržerak : herojska komedija u pet činova : u stihovima Edmon Rostan
s francuskog preveo Milan Dimović
Vrsta građe drama
Jezik srpski
Godina 1914
Beograd : S. B. Cvijanović, 1914 (Beograd : `Davidović`)
Fizički opis 243 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Dimović, Milan
Zbirka Moderna biblioteka ; 8
[Predgovor] / M. Dimović: str. 5-7.

PREDGOVOR:
„Potrebno je prethodno, ma i najpovršnije, upoznati čitaoce sa junakom ove herojske komedije.

Savinjen de Sirano, filozof, fizičar, stihotvorac, ubojica, muzičar, vazduhoplovac, veliko doskakivalo i nesrećan ljubavnik, kako sam za sebe veli u svome epitafu, rodio se u Parizu, 6 marta 1619 godine. Nadimak de Beržerak uzeo je kasnije, svakako po mestu Beržeraku, odakle su mu pretci vodili poreklo, i gde je proveo detinjstvo.

Prvo obrazovanje stekao je u pariskom koležu. Verovatno da je još tada napisao komediju „Le pedant joue`, u kojoj ismeva jednoga svoga profesora. U osamnaestoj godini napusti kolež i postane učenik slavnoga filozofa Gasendna, gde se upozna sa Molierom.


Prvo obrazovanje stekao je u pariskom koležu. Verovatno da je još tada napisao komediju „Le pedant joue`, u kojoj ismeva jednoga svoga profesora. U osamnaestoj godini napusti kolež i postane učenik slavnoga filozofa Gasendna, gde se upozna sa Molierom. Ali, nemiran, plah, ćudljiv, željan borbe i uvek gotov na kavgu, već iduće godine ostavi svoga velikoga učitelja i stupi u gardu koja se sastojala isključivo iz gaskonjskih plemića na daleko čuvenih sa svoje razuzdanosti i ubojištva. Sirano je brzo prestigao svoje drugove. O njemu se govorilo na sve strane, svet je sa strahom pominjao njegovo ime, vezano za najdrastičnije avanture. Najmanju sitnicu, pogled, dodir u prolazu, slučajnu aluziju, uzimao je za povod napadu. Tvrdi se kao pouzdano da mu, za sve vreme dok je služio u gardi, nije protekao dan bez dvoboja, u kome ne bi ili ranio, ili ubio svoga protivnika. U većini slučajeva razlog je bio njegov neobično velik nos, koji je u prolaznike izazivao čuđenje ili osmeh.

Ali se ni ovde nije dugo zadržao. Kada je u ratu sa Španijom, prilikom opsade Arasa, teško ranjen, napusti vojsku i ponovo se vrati svojim filozofskim studijama. Siromah i slabog zdravlja, teško se mučio. Pa ipak ostao je do smrti nezavisan, i ako je, po običaju onoga vremena, mogao steći sebi moćnoga zaštitnika i pomagača. Pored svega toga, volja za svađom i kavgom nije ga nikako napuštala Dvoboji su se i dalje svakodnevno nizali, i on je sticao sve veći broj neprijatelja, peckajući ceo svet svojim stihovima. Jednoga dana, vraćajući se kući, neko ga je mučki udario cepanicom po glavi. Umro je od zapaljenja mozga, iskreno ožaljen od svoga vernoga prijatelja Le Brea i svoje lepe rođake Madlene Roben, baronice de Nevilet. Tako tragično, na ulici, od cepanice, završio je heroj koji je želeo da umre na bojnome polju, pod ružičastim nebom, sa lepom rečju na usnama i mačem u srcu.

Savinien de Sirano je zanimljiva pojava u francuskoj literaturi. Vojnik i avanturist, uspeo je ipak da pribavi velikog i temeljnog znanja, naročito iz oblasti filozofije i prirodnih nauka. Kao pesnik, u jednakoj meri nežan i satiričan, odlikovao se vanredno veštom verzifikacijom, neobično jakom, smelom, često bizarnom maštom, pun najčudnovatijih ideja, komičnih dosetaka, skokova, upoređenja, slika, uvek slobodan i bezobziran. Ovaj „demon hrabrosti`, kako su ga zvali, znao je samo za jedan strah: da zbog nosa ne bude ismejan od žena, i to ga je večito gonilo u gotovo čednu povučenost prema njima. U trenutcima te osamljenosti, osećajući sav bol čoveka koji voli i strepi da kaže, napisao je bezbroj ljubavnih pisama u stihu, koja su namenjena većinom preciozama, i koja su, u toj vrsti, uzor lepote i duhovitosti.

Kao najbolje njegovo delo smatra se „Put na mesec`’. To je satiričan roman, u kome iznosi svoje filozofske i fizikalne ideje. Zatim tragedija „Agripina`, zbog koje je anatemisan kao bezbožnik, i već pomenuta komedija ,,Le pedant joue“, iz koje je Molier izvadio čitavu scenu i upotrebio u svojim „Foubries de Scapin` (II, 11.). Sem toga, iza njega ostao je jedan nedovršen roman, opet u satiričnoj formi, i velik broj raznih spisa, kasnije pogubljenih.

Edmon Rostan oživeo je uspomenu na već zaboravljenoga pesnika, stvorivši o njemu jedno remek delo.“

M. DIMOVIĆ.