ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Jezik: Engleski
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

William Somerset Maugham - France at War
Vilijam Samerset Mom - Francuska u ratu

William Heinemann LTD, London, 1940.
PRVO IZDANJE!
Mek povez, nedostaju delovi rikne (vidi sliku), 89 strana.

First published by Heinemann in March 1940.Little propaganda book written to raise the British awareness of the French war effort in the early stages of the Second World War. Maugham spent six weeks going everywhere and meeting admirals in naval bases, generals at the front, mayors in cities awaiting desctruction. He also talked with soldiers, women, refugees, priests. As always, he was much more concerned with people than with institutions, much less with military machinery.Largely insincere and insignificant booklet for all but Maugham buffs. For them, however, it does mean something. For it is a charming period piece describing an important, though untypical, part of Maugham`s life and it does contain a number of interesting points, the goofy affectation notwithstanding.

Вилијам Самерсет Мом[1][2][3] (енгл. William Somerset Maugham; 25. јануар 1874 — 16. децембар 1965) је био енглески драматург, романсијер и приповедач. Био је један од најпопуларнијих књижевника свог времена.[тражи се извор]

Својим првим романом, Лиза од Ламбета (Liza of Lambeth), објављеним 1897, постигао је успех и изазвао скандал у јавности. У роману је Мом описао своја искуства радећи као млади лекар у сиромашним квартовима Лондона. Средња класа је сматрала да није у реду да се натуралистички описује свет радништва.

Најпогоднији медијум за исказивање својих идеја Мом је пронашао у драми. Примери су: Круг (The Circle), Бољи међу нама (Our Betters), Вечна супруга (The Constant Wife). Почетком 20. века није био редак случај да се по четири његове драме истовремено изводе у Лондону. Момова продуктивност била је изузетна. Требало му је само недељу дана да напише драму и још једна да је ревидира.

Своје прво хомосексуално искуство је доживео око своје шеснасте године, током студија у Хајделбергу.[4] Упркос својој сексуалној оријентацији, Мом је ступио у брак са Сири Велкам. Брак је произвео ћерку, Мери Елизабет Мом, али је био проблематичан и као такав убрзо довео до перманенте раставе.[5]

За јавну личност Момове генерације, декларисати се као хомосексуалац је било незамисливо. У покушају да прикрије своју природу, или опет пишући из самопрезира који је велики број припадника геј популације осећао у том периоду, Мом заједљиво и презриво пише о геј уметницима.[6]

Око 1914. године, Мом упознаје Гералда Хакстона, младића из Сан Франциска, који ће бити његов пратилац и љубавник све до Хакстонове смрти 1944. године.[7]

Његово најзначајније дело је роман Људски окови (Of Human Bondage) из 1915, који се сматра аутобиографском причом. Филип Кери, главни лик романа, је сироче које одраста уз лицемерног, као што је био случај и у Момовом детињству.

Други значајан роман је Оштрица бријача (The Razor`s Edge) из 1944. У њему је јунак бивши амерички пилот који, након трауматичних искустава у Првом светском рату, тражи смисао у животу.