ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

DESET PISACA DESET RAZGOVORA - Branimir Ćosić (1931.)
Originalno prvo izdanje
Autor: Branimir Ćosić
Izdavač: Geca Kon, Beograd
Godina izdanja: 1931.
Broj strana: 168
Povez: mek
Format: 21cm
Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice iskrzane, povez popustio. Korice i listovi požuteli i imaju fleke od starosti. Tekst podvlačen na nekoliko mesta.

Branimir Ćosić (Štitar, 13. septembar 1903 - Beograd, 29. januar 1934) je bio srpski književnik i novinar.

Rođen je 1903. godine u Mačvi, u Štitaru, u učiteljskoj porodici. Rano je ostao bez oca, pa je čitavo detinjstvo i mladost proveo uz majku Darinku. Majka je pratila svaki njegov intelektualni i misaoni korak. To je imalo tragova u Ćosićevom idejnom određivanju prema progresivnim književnim i političkim strujanjima njegovog vremena. Veoma rano oboleo je od tuberkuloze, što ga je još više vezivalo za majčine moralne nazore. Gimnaziju je završio u Beogradu, a potom je jedno vreme studirao prava. Međutim, vrlo brzo je promenio odluku i opredelio se za književnost. Bolest ga je otrgla od studija i vezala za bolesničku postelju. Izvesno vreme je proveo u jednom sanatorijumu u Švajcarskoj, ali materijalne neprilike su mu onemogućile trajnije lečenje. Vratio se u Srbiju i počeo da radi kao korektor kulturne rubrike beogradske „Pravde“; sarađivao u gotovo svim beogradskim listovima. Na tom poslu ga je i smrt zatekla, 29. januara 1934. godine, u trideset prvoj godini života.

Ćosić je za života objavio tri knjige pripovedaka i tri romana, kao i zbirku intervjua sa istaknutim piscima svoga vremena. On pripada grupi pisaca koji su stvarali u međuratnom periodu. Međuratna književnost je stvarana sa naglašenom, tendencioznom osećajnošću prema životu obespravljenih ljudi. Ćosić pripada onoj grupi pisaca koja je dozrevala u danima okupacije u Prvom svetskom ratu, a koja je svoje ideale nije videla u društveno-političkom životu versajske Jugoslavije. Ćosić je svoje književne uzore prvenstveno nalazio u stranoj književnosti: tu su sva Stendalova dela, dela Prusta, njihove monografije, kao i monografije o Dostojevskom, Židu i Floberu.

U književnosti se oglasio 1922. godine pričom „Ubica senke gospođice Marije“. Prve zbirke pripovedaka „Priče o Boškoviću“ i „Egipćanka i druge romantične priče“, obeležene su početničkim slabostima i knjiškom iskonstruisanošću. Međutim, treća zbirka pripovedaka „Kao protekle vode“ (1933), pokazuje sazrevanje Ćosićevog talenta. Ćosićevo književno delo pokazuje koliko je on napora ulagao da, kao pisac, shvati put svog idejnog određivanja u odnosu na život i njegova kretanja.

Izdao je i tri romana u kojima je slikao prestonički život svoga vremena. To su „Vrzino kolo“ (1925), „Dva carstva“ (1928) i „Pokošeno polje“ (1933).

Takođe je objavio i zbirku intervjua sa istaknutim piscima svoga vremena „Deset pisaca-deset razgovora“. Nakon njegove smrti, izdati su i njegovi kritičko-publicistički radovi u knjizi „Kroz knjige i književnost“.

Moralna posrnulost beogradske „zlatne mladeži“ posle Prvog svetskog rata, naslikana je u „Vrzinom kolu“. Romanom „Dva carstva“, Ćosić ističe konvencionalnu hrišćansku tezu o borbi dobra i zla, koju će sprovesti do kraja sa moralističkim završetkom: nesmotreni mladić se zaljubljuje u udatu ženu, ali pod uticajem manastira i kaluđera, on se odriče grešne ljubavi i vraća se u Beograd.

Pod neposrednim uticajem političkih događaja u zemlji, a naročito posle 1929. godine, dogodile su se značajne izmene u Ćosićevim shvatanjima i u književnom stvaranju. Novinarski poziv koji ga je sve češće suočavao sa naličjem života i ljudi, podsticao ga je na kritičko sagledavanje političkih i društvenih problema. Sve više je bivao nezadovoljan onim što je do tada stvorio, pa je 1930. godine spalio rukopis romana „Bezimeni“, drame Vir, komedije Medved i dnevnika vođenog od 1921. do 1924. godine. Sa izmenjenim životnim uverenjem, pristupio je stvaranju svog najboljeg dela, romana „Pokošeno polje“. Ovim delom, srpska međuratna književnost je dobila istinski dobar roman o životu Beograda.