ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Ekonomija, bankarstvo
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Autor - osoba Janković, Dragutin
Naslov Komentar meničnog zakona i zakona o čeku / Dragutin Janković
Vrsta građe zakoni
Jezik srpski
Godina 1930
Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1930 (Beograd : Privrednik)
Fizički opis IV, 233 str. ; 24 cm
ISBN (Karton)
Napomene Registri
Predmetne odrednice Menica -- Jugoslavija -- Zakonski propisi -- Komentari
Ček -- Jugoslavija -- Zakonski propisi -- Komentari
Praznici -- Jugoslavija -- Zakonski propisi

MESTO UVODA
Pisati komentar zakona koji tek stupa na snagu, podleži jednoj ozbiljnoj zamerci: da se bez utvrđene sudske prakse ne pišu objašnjenja zakona. Mi smo ipak rizikovali da pretrpimo ovu primedbu sa razloga što smo (verovatno kao i ostali komentatori meničnog zakona i zakona o čeku) verovali da je korisnije ući u tumačenje jednog novog zakona i pod rizikom takvog prekora, nego li ostaviti nov zakon bez ikakvog komentara. A ovo za to, što i za stvaranje sudske prakse, egzegeza novog stvorenog pravnog poretka u jednoj oblasti pravnih odnosa, može nesumnjivo koristiti i samoj sudskoj praksi i izrađivanju stalnih gledišta u primeni pojedinih propisa novog zakona.
Pored ovoga mi znamo da je novi zakon o menici i o čeku, pored opšteg osnova svog u Rezolucijama Haških Konferencija, koje se odnose na menicu i ček, primio dosta stvari iz ranijih naših oblasnih zakonodavstava, koja su već imala svoju izrađenu jurisprudenciju.
Najzad mi imamo primera da se i kod velikih naroda zapadne civilizacije, kojoj i mi pripadamo, kao što je Francuski, pri uvođenju u život i stavljanju na snagu novih zakona, pristupalo egzegetičkom tumačenju radi toga određenog cilja, da se praksa uputi jednim .pravcem, kojim je naučno obrađivanje pitanja iz te pravne oblasti, već postavilo na određeno mesto mnoge probleme i preči- stilo mnoga gledišta. Posle dolazi sudska praksa, uslovljena još i životom, da dopuni egzegetičko shvatanje, te tako jedno drugo dopunjujući, moći he oboje da uslovom regulisanje pravnih odnosa na jedan savršeniji način što i jeste cilj svake racionalne nauke.
Odmah da primetim da smo u tom pogledu naročitu pažnju obratili propisima zakona o čeku, jer oni do ovog zakona nisu postojali u jednom velikom delu naše države.
Što se tiče same materije oba zakona, imalo bi se možda mnogo što šta primetiti. Jedna im je odlika nesumnjivo od najveće vrednosti, a to je unifikacija. Ali mi ipak mislimo, da materija meničnog i čekovskog prava nije moguća da postane predmet jedne internacionalizacije. To je materija koja i suviše i svakodnevno prima neposredne utiske iz života, što joj daje i stvara neizbežno jedan nacionalni karakter. Mi bi u tom pogledu mogli citirati kao primer, vučenu menicu na sopstvenu naredbu, koja je u praksi, u životu Srbije dobila potpuno izuzetan karakter, baš pod tim utiscima i uticajima sredine i društva gde se nacionalnost jako diferencira.
A dalje bi se i mnoge napomene mogle učiniti, bilo o materiji ko ja u zakon nije u opšte uneta ili o materiji koja je nedovoljno uneta. Mi znamo razloge, ali se to isuviše oseća. Prelaz je isuviše oštar. Novacije su, možda, s obzirom na naš društveni razvoj i suviše prerane ili možda čak i hazardne. Mi ćemo letimično pomenuti samo neke institucije: provizija, menično pokriće, bilo u akceptu trasirane, bilo komisione menice. Ono je ostalo vanmenični sastojak. Prihvatajući tu novaciju mi se odmah osvrćemo na uslužni akcept i pitanje rekursa akceptanta prema trasantu; na odnos kod komisione menice između trasanta i trasata – akceptanta; na tužbe kod menice, glavnu i regresnu; na akcept za čast i njegov stvarni izvornik čl. 128. francuskog trgovačkog zakona zajedno sa pitanjem gubitka regresa itd.
Međutim protest je zadržat u jednoj teškoj i komplikovanoj formi, a s druge strane i suviše je umnožen broj protesta, jedanaest vrsta. Dobro je što je zakon novi o menici usvojio i ustanovu oslobođenja protesta (§ 45.) i zamenjenog protesta (§ 77.) te he praksa moći bar u pogledu na protest zbog neisplate ili neakceptiranja, da izbegne glomaznu, komplikovanu i skupu mašinu protesta.
Kod čega ćemo pomenuti pitanje isplate, koje samo podiže gotovo sve kontestacije kod upotrebe čeka i pitanje isplate menice čekom, na smo gotovi.
U izradi gledišta pri pojedinim propisima i u opštim principijelnim stavovima, mi smo se poslužili Aktima i Rezolucijama Haških Konferencija, izvornim delima naših domaćih autora, stranim piscima od kojih naročito: J. Boutreon: Le chèque; théorie et pratique 1924. god. i od istog pisca Le droit nouveau de Chèque 1928 – i E. Thaller, J. Percer ou: Traité de droit commercial – 1925.

Menični zakon, trasirana menica, indosament, zakon o čeku, menica...
MG89 (N)