ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Knjiga reportaža o nastanku automobilske industrije.

Autor - osoba Èrenburg, Il`ja Grigor`evič
Naslov 10 H. P. : kronika našeg vremena / Ilja Erenburg ; [preveo s ruskoga Stjepan Kranjčević]
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina [s. a.]
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Binoza, [s. a.] (Zagreb : Gutenberg)
Fizički opis 225 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Kranjčević, Stjepan
Esih, Ivan
Zbirka Binoza. ǂkolo ǂ2 ; ǂsv. ǂ7
Napomene Str. 5-21: Ilja Erenburg / Ivan Esih.
Predmetne odrednice Erenburg, Ilja Gregorjevič, 1891-1967
Stanje: str. 187-190 nedostaje donji ćošak stranice (fali nekoliko reči pred kraj reda), zadnja korica ostrugana kao na slici, ostalo dobro očuvano.

Erenburg, Ilja Grigorjevič, ruski publicist i romanopisac (Kijev, 26. I. 1891 – Moskva, 31. VIII. 1967). Kao učesnik prevratničkoga pokreta, 1908. emigrirao u Pariz, 1917. vratio se u Rusiju, ali je često boravio i na Zapadu (Berlin 1922, Španija 1936/37, Pariz 1940/41). Za II svetskog rata bio je ratni izveštač, objavljivao je u listovima Izvestija, Krasnaja zvezda, Pravda. Roman Julio Jurenito (Hulio Hurenito, 1922), pisan kao „pikarski roman“, satirična je panorama evropskog i ruskog života u doba Prvog svetskog rata, cinična satira globalnoga opsega koja ne štedi ni prevratničku Rusiju. Kritika je Erenburga smatrala „konstruktivistom“; sa slikarom E. M. Lisickim izdavao je u Berlinu časopis Vešč’, povezao se sa Zenitom u Zagrebu, ali se vratio žanru satiričkoga i pustolovnog romana s temama boljševičke Rusije (Ljubav Jeanne Ney – Ljubov’ Žanny Nej, 1924; Ulica na Moskvi – V Protočnom pereulke, 1927). Proslavio se tekstovima o nastajanju automobilske (10 HP – 10 LS, 1929) ili kinematografske industrije (Tvornica sanja – Fabrika snov, 1931). U 1930-ima objavljivao je tzv. proizvodne romane prema normama socijalističkog realizma, a ratni romani odgovarali su ideološkim „narudžbama“: Pad Pariza (Padenie Pariža) objavljen je 1942. na Staljinov zahtev. Međutim, Otapanje (Ottepel’, 1954–56) samim je naslovom obeležio novo razdoblje ruske književnosti nakon Staljina, a knjige sećanja Ljudi, godine, život (Ljudi, gody, žizn’, I–VII, 1961–65) okrunile su publicistiku pisca koji se kretao središtem evropskih kulturnih zbivanja i, oslobođen neposrednog ideološkog diktata, nastojao je ponovno vrednovati njihove, ruske i evropske nositelje.
MG85 (N)