ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

DRAGOLJUB J. FILIPOVIĆ

SRBLJAK - Kraljević Marko - Kotarski serdari

Izdavač - S. B. Cvijanović, Beograd

Godina - 1922

47 strana

18 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
MARKO KRALJEVIĆ
Rođenje Markovo
Kralj Vukašin
Markova sablja
Markovi sinovi
Sestra Leke Kapetana
Anđelijina lepota
Anđelijina kletva
Marko i arapka devojka
Krčmarica Janja
Posle Kosova
Lov Markov s Turcima
Marko ukida svadbarinu
Marko i vila
Markova tuga
Marko i troglav Arapin
Marko i kadune
Marko pije uz ramazan vino
Marko u tamnici
Marko i care Sulejmane
Marko i Musa Kesedžija
Majka Jevrosima
Banović Sekula
Markov odmor
Ispovest
Markova smrt

KOTARSKI SERDARI
Kotarski serdari
Zla kob
Tuga za Janković Stojanom
Pogibija Udbinjana
Hajdučka osveta
Budalina Tale
Snovi Hajkunini
Hajkuna devojka
Hajdučki Božić
Otmica
Smrt Smiljanić Ilije
Mladi Marijane
Smrt Mijat-Harambaše
Vide žeravica
Serdarsko veselje


`Pet objavljenih zbirki pesama Dragoljuba J. Filipovića (1884—1933) `Krvave strune`, `Kosovski božuri`, `Srbljak`, `Moravske davorije` i `Niče raja` predstavljaju značajan domet srpske poezije između dva svetska rata. Sa svojim narodom i srpskom vojskom Filipović je proživeo golgotu I svetskog rata, povlačenje preko Albanije, Krf, Bizertu i solunski front, što je ostavilo dubok trag u njegovoj duši i poeziji. U godinama nakon rata, ovaj `učitelj i narodni pesnik` je slovi za čoveka posebnog kova, pesnika, boema, borca za opšte dobro, ali istovremeno i nesrećnog pesnika zadojenog tugom i svesnog prolaznosti. Ako bih takve ljude nazvao ljudskim i moralnim gromadama, veličinama, ne bih pogrešio, jer oni kao da imaju večiti cilj da na svojoj, staroj zemlji, okriju novu zemlju i da stvore novi svet, pravedniji, svet pesme, svet vere.

Opsednutost kosovskom srednjovekovnom tematikom, a posebno atmosferom koju je pesnik mogao da namiriše u vazduhu uoči bitke koja je promenila tok istorije jednog naroda je značajan motiv u Filipovićevom stvaralaštvu. Pesnik bi sve dao da je i on sam mogao da bude među ratnicima koji su svesno krenuli u smrt da bi odbranili svoju zemlju. Pesnik piše o smrti svakog manje ili više poznatog junaka tog čuvenog boja, tumači svaku nit, od kneževe večere do kosovke devojke, svakome je darivao makar jednu pesmu. U knjizi `Sabrane pesme` su osim pesama kosovskog ciklusa objavljeni i ciklusi pesama o Kraljeviću Marku, o hajducima, te o I srpskom ustanku i herojima.

Motiv slutnje smrti, izrazit u velikih pesnika, kod Filipovića je prisutan u bezmalo svim pesmama, nebo, ptice, kamen, prirodne pojave, magla — slute smrt, bilo smrt junaka, bilo smrt čeda, bilo smrt onih već umrlih. `Sa pesmom u smrt`, to je motiv od koga prosto vrvi Filipovićeva poezija. `Kobna suza iz sestrinskog oka...`, kako bi to rekao pesnik. `Nije lako neljubljen umreti`… Pesnik žali sam život, nemoćan pred smrću, propašću, nepravdom i žali za jednim starim carstvom koje je smatrao plemenitim, veliča žensku lepotu, žensku patnju, bol za izgubljenim sinovima i muževima. Obraća se gradovima, crkvama, rekama, poljima na kojima se bila bitka — kao da su živa bića, jer za njega ta mesta odišu krvlju, prkosom slabijeg, ali dostojanstvenog i u porazu. Po njemu `zvezde pesmu zapevaju staru`, `noć miriše; mesec snuje tajne`, `stare pesme mrtve zvezde slave`. Filipovićevua poeziju krase sve vrline srpskih narodnih epskih pesama, očito da je iz nje proistekla, inspirisana desetercem, tradicionalnim vrednostima, `čojstvom i junaštvom`, ali i prethrišćanskom mitologijom, vilama kao sestrama ratnika koji su sinovi zmajeva.

`Sada te zdravi sloboda, kupljena krvlju mog roda.` To je pesnikova poruka i opomena svima nama danas, nama koji imamo mnogo snova. Naši preci su vekovima sanjali samo jedan san — da nas, svoje potomstvo oslobode ropstva. Oni su uspeli u tome, svoj uspeh su platili krvlju svojom i krvlju svoje dece, a čini se da se to danas tako lako zaboravi. Pesme `Bulkina tuga` i `Srušeni oltari` predstavljaju pesničko osvešćenje, priznanje da mnogi potomci tih velikih ljudi — nisu zaslužili blagodeti zbog kojih su se njihovi preci žrtvovali. Sa druge strane, pak, `Krvave strune` su pesma kojom se pesnik obraća onima drugima — koji to umeju da cene. `Seljaci su skromni bili, sad su slični bogovima`, stihovi su iz pesme `Večna slava, sunca naša`, kojima pesnik odaje najveće moguće poštovanje svom rodu.

`Odlazak ždralova`, `Čempresi stari`, `Starinski zvuci` i `Priča starine` su pesme koje bi trebalo da se nalaze u svakoj ozbiljnoj antologiji srpskog pesništva. `Prolećna tuga` je rilkeovski primer kako iz pesme veje tuga, čak i kad je radostan događaj posredi. Zanimljive su, u tematici Kosova, pesme `Snovi Hajkunini` i `Marko i Arapka devojka` u kojima se slave ljubavi srpskih ratnika i turskih devojaka.—

Knjiga `Sabrane pesme` Dragoljuba J. Filipovića je zajedničko izdanje Društva srpsko-rumunskog prijateljstva `Riznica — Lužnice`, Udruženja književnika Srbije, Saveza Srba u Rumuniji, Grada Kragujevca i `Dnevnika` Novi Sad, a priredio ju je poznati novinar, književnik i publicista Svetomir Madžarević. `Sabrane pesme` su Dragoljuba J. Filipovića učinile ponovo aktuelnim među današnjim ljubiteljima poezije. (Emil Živadinović)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.