pregleda

SAVKI SUBOTIĆKI posvećuju SRPKINJE 1913 god.


Cena:
14.000 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Sombor,
Sombor
Prodavac

milanpucar (16980)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 40808

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Odličnoj gospođi SAVKI SUBOTIĆKI posvećuju SRPKINJE
Njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnoszt do danas
Savka Subotić
Naklada dobrotvorne zadruge SRPKINJA U iRIGU Štamparija Pijuković i drug Sarajevo 1913

128 str sa puno ilustracija 34 cm.


Супруг Јован Суботић
Друга имена Савка Десанчић
Датум рођења 11. октобар 1834.
Датум смрти 1918.
Везе

Лична ситуација
11. октобра 1834. године – Рођена је у Новом Саду у угледној трговачкој породици Полит. Мајка Јулијана (девојачко: Десанчић) посебно је утицала на формирање њених ставова о свету и о улози жене у друштву. Када је имала само четири године, родитељи су је послали у „лер”, приватну школу за основно образовање женске деце. Због добре економске ситуације и подршке породице и увиђања значаја школовања женске деце, стекла је највише образовање које је тада било доступно женској деци. У то време основна школа није била обавезна, а посебно не за девојчице. У кући породице Полит-Десанчић постојала је велика библиотека, што је, такође, имало позитивног утицаја на образовање Политових.

Од 1846. до 1848. године школовала се у Темишвару. Међутим, 1848. године дошло је до избијања Мађарске буне и српско-мађарског рата, што се одразило и на животне услове породице Полит. Савкин отац, Јован Полит, изгубио је своја имања, па се породица преселила у Беч, где је Савка наставила школовање у католичком интернату.

1. маја 1851. године – У Бечу Савка је склопила брак са доктором права, књижевником и политичарем, Јованом Суботићем (1817-1885). Између осталог, он је био и уредник Летописа Матице српске (1842-1847), новинар, али и велики подржавалац напредних идеја своје супруге.

1852. године – Савка је родила прво дете, Дејана, који ће бити руски губернатор Манџурије. Затим су добили још деце: Жарка, Виду, Верицу и Војислава. Жарко и Вида су умрли као деца, а Војислав ће бити лекар и један од оснивача Медицинског факултета у Београду. Касније су рођени синови Бранислав и Озрен и ћерка Јефимија.

Породица Суботић је често мењала место пребивалишта пратећи Јована Суботића, који је због своје каријере политичара и адвоката учестало морао да се сели.

1853. године – Селе се у Нови Сад у ком су живели све до 1861. године, када прелазе у Вуковар, а наредне године у Загреб. Године 1874. селе се у Осјек, а десет година касније, тј. 1884. настањују се у Земуну у ком њихов најмлађи син Војсилав започиње службу као лекар, а касније и као хирург Савкин рођени брат, доктор Михајло Полит-Десанчић је, такође, био призната личност у српској јавности. Но, Савка Суботић није остала у сенци познатих мушких чланова своје породице. Напротив, захваљујући свом деловању сврстава се у једну од најзначајнијих Српкиња деветнаестог века. Стопама своје тетке по оцу кренула је и Владислава Полит, која се, такође, залагала за побољшање положаја жена у друштву.

1918. године – Умрла је у Новом Саду, а сахрањена је у породичној гробници у Земуну.

Место рођења Нови Сад
Место боравка Аустрија, Хрватска, Румунија и Србија
Место смрти Нови Сад
Националност српска
Матерњи језик немачки и српски
Брачни статус удата
Број деце 8
Имена деце Дејан, Жарко, Вида, Верица, Војислав, Бранислав, Јефимија и Озрен
Пол деце М (5) F (3)
Социјална класа виша класа
Образовање похађала школу
Професионална ситуација
Савка Суботић је била покретач идеје за подизање српских виших девојачких школа, као и иницијаторка идеје о оснивању женских задруга са циљем да се побољша положај жена у друштву и да образовање не буде више привилегија мушкараца. Сматрала је да жена својим рођењем није предодређена искључиво за улогу мајке и домаћице, већ да има право на образовање и рад. Својим залагањем помогла је постепену еманципацију Српкиња, што је подразумевало укључивање женске деце у школе и излаз изван уског породичног круга, који је до тога доба био намењен женама. Увидела је значај буђења свести код жена о томе да треба променити тадашње строго патријархалне односе које су жену стављале у неравноправан положај у односу на мушкарце. Организовала је потписивање петиције за отварање виших девојачких школа. Требало је прво кренути од жена које су живеле у бољим економским условима, па су својим деловањем могле утицати на поменуте промене. Савка Суботић се због тога убраја међу прве феминисткиње на тлу Војводине. Једна је од првих Српкиња напредног и модерног схватања о улози жене у друштву.

1867. године – У Новом Саду основана је „Прва женска задруга”, која је помагала женама да постану учитељицe. Оснивање поменуте задруге заслуга је Савка Суботић.

1874. године – У Новом Саду и Панчеву отворене су Више женске школе захваљујући деловању Савке Суботић.

Промовисала је српске текстилне рукотворине желећи да их представи широј јавности, па је учествовала на бројним домаћим и светским изложбама. Посебно је значајна изложба одржана у Прагу 1910. године. У Бранковом колу објављивана су писма која је Савки Суботић упућивала Зорка Јанковић хвалећи њено залагање за представљање српских народних рукотворина и рада српских жена у најбољем светлу. Циљ Савке Суботић био је да се призна рад жена са села, које су биле у знатно лошијем положају у односу на оне које су живеле у градовима.

Поред прочавања рукотворина, бавила се и изучавањем обичаја, и то не само оних из војвођанске средине, иако је и она сама богата због свог вишекултурног и вишејезичког карактера. Забележила је обичаје Бугара, Грка и Срба када се роди мушко, односно женско дете.

Свој књижевни рад отпочела је у немачким часописима. Њени списи објављени су у IV, V и VI свесци Летописа Матице српске 1904. године и засебно су штампани.

1911. године – Учествовала је на конгресу феминисткиња који је одржан у Будимпешти.

Савка Суботић је за свој рад добила бројна признања, како од српске тако и од стране јавности. Наиме, добила је признања од српског и руског двора и бројних књижевника страног порекла. Доказ за то је чињеница да је управо њој посвећена књига Српкиња у издању Добротворне задруге Српкиња из Ирига, издата у Сарајеву 1913. године.

Била је почасна чланица свих женских удружења онога доба у Србији. Била је и прва председница Кола српских сестара (1903. године почела је да обавља ову функцију), Задруге Српкиња Новосаткиња и Српског народног женског савета, основаног 1906. године.

Савка Суботић је била изузетна реторичарка, која је у својим говорима посебно истицала значај укључивања жена у школски систем и оснивања женских удружења, која би, поред хуманитарног карактера, деловала у правцу побољшања положаја жена у српском друштву. Сумњало се да јој говоре пише њен супруг Јован Суботић. Међутим, тек после његове смрти успела је да докаже да је она ауторка тих говора. Њена предавања објављивали су тадашњи листови, а предавање Жена на истоку и западу, одржано у Научном клубу у Бечу 17. (30.) новембра 1911. године, објавила је новосадска штампарија „Браник”.

S.S.S.

Knjige šaljem isključivo nakon uplate na moj račun u Intesa banci, na način koji odgovara kupcu, a u okviru mogućnosti koje sam naveo.
Ne šaljem INOSTRANSTVO od nedavno knjige idu na carinu.




Predmet: 66817617
Odličnoj gospođi SAVKI SUBOTIĆKI posvećuju SRPKINJE
Njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnoszt do danas
Savka Subotić
Naklada dobrotvorne zadruge SRPKINJA U iRIGU Štamparija Pijuković i drug Sarajevo 1913

128 str sa puno ilustracija 34 cm.


Супруг Јован Суботић
Друга имена Савка Десанчић
Датум рођења 11. октобар 1834.
Датум смрти 1918.
Везе

Лична ситуација
11. октобра 1834. године – Рођена је у Новом Саду у угледној трговачкој породици Полит. Мајка Јулијана (девојачко: Десанчић) посебно је утицала на формирање њених ставова о свету и о улози жене у друштву. Када је имала само четири године, родитељи су је послали у „лер”, приватну школу за основно образовање женске деце. Због добре економске ситуације и подршке породице и увиђања значаја школовања женске деце, стекла је највише образовање које је тада било доступно женској деци. У то време основна школа није била обавезна, а посебно не за девојчице. У кући породице Полит-Десанчић постојала је велика библиотека, што је, такође, имало позитивног утицаја на образовање Политових.

Од 1846. до 1848. године школовала се у Темишвару. Међутим, 1848. године дошло је до избијања Мађарске буне и српско-мађарског рата, што се одразило и на животне услове породице Полит. Савкин отац, Јован Полит, изгубио је своја имања, па се породица преселила у Беч, где је Савка наставила школовање у католичком интернату.

1. маја 1851. године – У Бечу Савка је склопила брак са доктором права, књижевником и политичарем, Јованом Суботићем (1817-1885). Између осталог, он је био и уредник Летописа Матице српске (1842-1847), новинар, али и велики подржавалац напредних идеја своје супруге.

1852. године – Савка је родила прво дете, Дејана, који ће бити руски губернатор Манџурије. Затим су добили још деце: Жарка, Виду, Верицу и Војислава. Жарко и Вида су умрли као деца, а Војислав ће бити лекар и један од оснивача Медицинског факултета у Београду. Касније су рођени синови Бранислав и Озрен и ћерка Јефимија.

Породица Суботић је често мењала место пребивалишта пратећи Јована Суботића, који је због своје каријере политичара и адвоката учестало морао да се сели.

1853. године – Селе се у Нови Сад у ком су живели све до 1861. године, када прелазе у Вуковар, а наредне године у Загреб. Године 1874. селе се у Осјек, а десет година касније, тј. 1884. настањују се у Земуну у ком њихов најмлађи син Војсилав започиње службу као лекар, а касније и као хирург Савкин рођени брат, доктор Михајло Полит-Десанчић је, такође, био призната личност у српској јавности. Но, Савка Суботић није остала у сенци познатих мушких чланова своје породице. Напротив, захваљујући свом деловању сврстава се у једну од најзначајнијих Српкиња деветнаестог века. Стопама своје тетке по оцу кренула је и Владислава Полит, која се, такође, залагала за побољшање положаја жена у друштву.

1918. године – Умрла је у Новом Саду, а сахрањена је у породичној гробници у Земуну.

Место рођења Нови Сад
Место боравка Аустрија, Хрватска, Румунија и Србија
Место смрти Нови Сад
Националност српска
Матерњи језик немачки и српски
Брачни статус удата
Број деце 8
Имена деце Дејан, Жарко, Вида, Верица, Војислав, Бранислав, Јефимија и Озрен
Пол деце М (5) F (3)
Социјална класа виша класа
Образовање похађала школу
Професионална ситуација
Савка Суботић је била покретач идеје за подизање српских виших девојачких школа, као и иницијаторка идеје о оснивању женских задруга са циљем да се побољша положај жена у друштву и да образовање не буде више привилегија мушкараца. Сматрала је да жена својим рођењем није предодређена искључиво за улогу мајке и домаћице, већ да има право на образовање и рад. Својим залагањем помогла је постепену еманципацију Српкиња, што је подразумевало укључивање женске деце у школе и излаз изван уског породичног круга, који је до тога доба био намењен женама. Увидела је значај буђења свести код жена о томе да треба променити тадашње строго патријархалне односе које су жену стављале у неравноправан положај у односу на мушкарце. Организовала је потписивање петиције за отварање виших девојачких школа. Требало је прво кренути од жена које су живеле у бољим економским условима, па су својим деловањем могле утицати на поменуте промене. Савка Суботић се због тога убраја међу прве феминисткиње на тлу Војводине. Једна је од првих Српкиња напредног и модерног схватања о улози жене у друштву.

1867. године – У Новом Саду основана је „Прва женска задруга”, која је помагала женама да постану учитељицe. Оснивање поменуте задруге заслуга је Савка Суботић.

1874. године – У Новом Саду и Панчеву отворене су Више женске школе захваљујући деловању Савке Суботић.

Промовисала је српске текстилне рукотворине желећи да их представи широј јавности, па је учествовала на бројним домаћим и светским изложбама. Посебно је значајна изложба одржана у Прагу 1910. године. У Бранковом колу објављивана су писма која је Савки Суботић упућивала Зорка Јанковић хвалећи њено залагање за представљање српских народних рукотворина и рада српских жена у најбољем светлу. Циљ Савке Суботић био је да се призна рад жена са села, које су биле у знатно лошијем положају у односу на оне које су живеле у градовима.

Поред прочавања рукотворина, бавила се и изучавањем обичаја, и то не само оних из војвођанске средине, иако је и она сама богата због свог вишекултурног и вишејезичког карактера. Забележила је обичаје Бугара, Грка и Срба када се роди мушко, односно женско дете.

Свој књижевни рад отпочела је у немачким часописима. Њени списи објављени су у IV, V и VI свесци Летописа Матице српске 1904. године и засебно су штампани.

1911. године – Учествовала је на конгресу феминисткиња који је одржан у Будимпешти.

Савка Суботић је за свој рад добила бројна признања, како од српске тако и од стране јавности. Наиме, добила је признања од српског и руског двора и бројних књижевника страног порекла. Доказ за то је чињеница да је управо њој посвећена књига Српкиња у издању Добротворне задруге Српкиња из Ирига, издата у Сарајеву 1913. године.

Била је почасна чланица свих женских удружења онога доба у Србији. Била је и прва председница Кола српских сестара (1903. године почела је да обавља ову функцију), Задруге Српкиња Новосаткиња и Српског народног женског савета, основаног 1906. године.

Савка Суботић је била изузетна реторичарка, која је у својим говорима посебно истицала значај укључивања жена у школски систем и оснивања женских удружења, која би, поред хуманитарног карактера, деловала у правцу побољшања положаја жена у српском друштву. Сумњало се да јој говоре пише њен супруг Јован Суботић. Међутим, тек после његове смрти успела је да докаже да је она ауторка тих говора. Њена предавања објављивали су тадашњи листови, а предавање Жена на истоку и западу, одржано у Научном клубу у Бечу 17. (30.) новембра 1911. године, објавила је новосадска штампарија „Браник”.

S.S.S.
66817617 SAVKI SUBOTIĆKI posvećuju SRPKINJE  1913 god.

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.