ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

-Beogradska tvrđava: Sanovnik kontinuiteta Belog grada
-Izdavač; Beogradska tvrđava, 2009.
-Broširano sa klapnama, 21x22 cm, 173 strane, dvojezično (srpski i engleski)
-Tiraž: 500
-Novo, nekorišćeno

`Радови студената Архитектонског факултета, који су покушали да одговоре на питање како би Београд изгледао да је наставио да се развија на месту данашње Београдске тврђаве презентовани су изложбом „Недосањани сан Белог града“.

Саставни део пројекта, који се развијао последњих неколико година, представљају и есеји еминентних Београђана, који су покушали да замисле град тамо где га више нема. У оквиру публикације «Сановник континуитета Белог града», која је специјално штампана за ову прилику Београђани ће моћи да упознају машту редитеља Горана Марковића, новинара Југослава Ћосића, културолога Зорице Томић, писца Бориса Дежуловића, Рамба Амадеуса и других који су своја размишљања на ову тему одлучили да поделе са својим суграђанима.`

`Mi danas živimo u restlovima Beograda. Užareno jezgro – srce – klica – bit Beograda je baš tamo gde danas nema Grada – na Beogradskoj tvrđavi. Tu je začet Beli grad`, piše u uvodnom tekstu Zorana Đukanovića, urednika projekta `Nedosanjani san Belog grada`, kojim je pokrenuto maštanje puno pitanja: `Da smo bili te sreće da nam Grad na Beogradskoj tvrđavi pretekne i potraje, da taj Grad nije rušen i konačno srušen, kakav bi to Grad danas bio na mestu današnjeg parka? Šta bi bilo da je Beogradska tvrđava i dalje Grad? Kakav bi danas Beograd bio da nam se Beli grad na Beogradskoj tvrđavi još uvek beli? Šta bi to značilo za današnji, savremeni Beograd?... Šta bi bilo, da je bilo?`. Neki od nebrojenih mogućih odgovora na ova pitanja ponuđeni su na izložbi jedanaest radova studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, i u knjizi eseja nekolicine Beograđana raznih profesija, `Sanovniku kontinuiteta Belog grada`. Izložba je postavljena na jedinom logičnom i mogućem mestu za temu kojom se bavi: na Kalemegdanu, na Savskom šetalištu. Osim zaista neverovatno izmaštanih predloga studenata šta bi bilo na Kalemegdanu da nije kako je sad, na izložbi je predstavljena i instalacija moguće ulice na za ovu priliku posebno upriličenom šancu ispod Vojnog muzeja. Ulica je nazvana po Nikoli Doksatu de Morezu, velikom graditelju Beogradske tvrđave, a njene fasade načičkanih prozora, veš koji se suši na jednoj od njih, šarmantne klupice u prigodnoj gradskoj baštici, izuzetno dobro pasuju zidinama pa izgleda kao da bi mogla i zaista da postoji na tom mestu. U knjizi su objavljeni eseji, pre intimni nego stručni, reditelja Gorana Markovića, novinara Jugoslava Ćosića, kulturologa Zorice Tomić, pisca Borisa Dežulovića i drugih.




Beograd, Kalemegdan, Doksat De Morez, srednjovekovne gravire Beograda, arhitektura