Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Jezik: Engleski
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

The Mysterious Universe
by James Hopwood Jeans
Godina : 1935
Stranica : 142

Stanje knjige : Lepo ocuvana za svoje godine, korice 4+, unutrasnjost 5-, cista unutrasnjost, odlicna za cianje.


Author James Jeans (1877-1946) was a respected Cambridge mathematician and astronomer, best known for his work on rotating, gravitational bodies, `a problem of fundamental importance that had already been tackled by some of the leading mathematicians` (ODNB), and the motions, structures, and life-cycles of stars and stellar clusters. `In 1928 Jeans`s academic work Astronomy and Cosmogony came to the attention of S. C. Roberts, the secretary of Cambridge University Press, who appreciated the general interest of its subject matter and the attraction of Jeans`s writing style. He persuaded Jeans to write a popular account, The Universe Around Us, which was published by the press in 1929` (ODNB). Jeans`s popularity as a writer `depended partly on his topic-new, thought provoking views of the universe-and partly on his style, which combined an authoritative knowledge of the subject with a vivid turn of phrase` (ODNB). The present volume was the second of Jeans`s works for a general readership, and is an expanded version of the Rede Lecture he gave at Cambridge in 1930. It includes chapters on the origin of our solar system, `the new world of modern physics`, the relationship between matter and energy, relativity theory, and the structure of the universe, and is illustrated throughout by stylish Art Deco woodcuts. The book proved to be so popular that Jeans`s conclusion, `the Great Architect of the Universe now begins to appear as a pure mathematician`, has often been quoted.


Ова књига је вјероватно један од првих изданака онога што би наш народ данас назвао популарном науком - написана је 1930. године, читавих пола вијека прије него што је Карл Саган објавио свој легендарни Космос, који нисам читао али сам зато гледао истоимену серију!

Како ова књига функционише објаснио је сам аутор у предговору, па би било глупо да ја сад ту нешто филозофирам и лапрдам кад могу лијепо да цитирам образованијег и паметнијег човјека:

`There is a widespread conviction that the new teachings of astronomy and physical science are destined to produce an immense change on our outlook on the universe as a whole, and on our views as to the significance of human life. The question at issue is ultimately one for philosophic discussion, but before the philosophers have a right to speak, science ought first to be asked to tell all she can as to ascertained facts and provisional hypotheses. Then, and then only, may discussion legitimately pass into the realms of philosophy.`

Incidentally, није тешко примијетити да овај пасус изгледа као да је написан да би нервирао сцијентисте (`шта??!?!? филозофија?!?!?!? шта то има да се пита?!?! то лапрдање! биж ми сочију!!!111`) и, у нешто мањој мјери, филозофе. Међутим, кад дођемо до краја књиге, постаје кристално јасно да је Џејмс Џинс комплетну књигу написао да би нервирао Атеисте Србије, и то цијелих осамдесет година прије њиховог оснивања!

Be that as it may, структура књиге прати аутлајн из овог пасуса из предговора. Састављена је из пет поглавља, од којих се у прва четири излажу релевантни појмови из физике, астрономије и повремено неких других наука, док је шлаг на торти посљедње поглавље, у коме се Џинс упушта у поменуто филозофирање. Мислим да још од Поове Еуреке нисам читао овако занимљиво и атрактивно филозофско промишљање о свемиру и Суштини Свега и то тешко да ће се поновити у скорије вријеме (осим ако опет не посегнем за неком књигом старом осамдесет, сто или више година), пошто данас популарну науку углавном пишу умишљени гњаватори са забрињавајућим недостатком маште (и, злобници би рекли, научних радова).

Прва четири поглавља, даклем, баве се уобичајеним стварима које и данас можете да прочитате по литератури, значи оно типа енергија, теорија релативности, таласи, двојна природа свјетлости, атоми, молекули, електрони, космичка радијација итд. итд. итд. Због старости књиге неминовно је да са научне стране има одређених недостатака (нпр. у то вријеме се још није знало за неутрон), али, прво, ко се слабо разумије у материју (као нпр. ја) ионако ће слабо шта од тога да примијети, а као друго, то ни на који начин не утиче негативно на оно главно, а то је размишљање из посљедњег поглавља. С друге пак стране, предност свега тога је што нисам морао по петстомилионити пут да читам/слушам о Гамову, Пензијасу и Вилсону и сличним ликовима. Напоменуо бих да се овде налази врло лијепо објашњење (са сликом!) Мајклсон-Морлијевог експеримента, које је коначно отклонило све моје недоумице у вези са функционисањем самог експеримента, мада имам малецку замјерку на објашњење значења његовог резултата - и даље нисам увјерен зашто из тог експеримента не слиједи да је Земља центар свемира, а да се све остало врти око ње.

Као и други аутори који су га наслиједили, Џинс користи обиље примјера из свакодневног љуцког живота да би илустровао концепте о којима говори и примјери су му углавном спот-он, рецимо дивна илустрација вишедимензионалног простора са црвићима и кишом. Можда и основна поента ова прва четири поглавља јесте објашњење зашто механичко тумачење свемира као огромне машине не функционише.

Е, ондак у петом поглављу слиједи канта воде посред фаце Лоренсу Краусу, Карлу Сагану, Нилу деТрави Тајсону, Ричарду Докинсу и њиховим сцијентистичким минионима (ако већ нису успјели да тејкују хинт из предговора). Наиме, Џинс, резонујући првенствено на основу примјенљивости на појаве у природи комплексних и врло апстрактних математичких појмова, долази до закључка да је свемир заправо МИСАО једног веееееликог универзалног ума и да математика представља језик којим тај ум комуницира с нама, као што бисмо ми управо преко математике покушали да успоставимо контакт с Марсовцима (имајте на уму још једном да је књига написана 1930., дакле прије 2. свјетског рата и прије промјене парадигме - данас би се евентуални контакт с поменутим Марсовцима успоставио вјероватно тако што би Американци констатовали да се код њих крше права разноразних мањинских група и онда им донијели ДЕМОКРАТИЈУ). Поред тога, Џинс је апсолутно увјерен да је свемир (просторно) ограничен и да је имао свој почетак у времену и ја морам признати да се разњежим сваки пут кад прочитам нешто тако дивно, иако би то требало да је очигледно сваком нормалном човјеку.