ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Iz najnovije ruske književnosti, Nikolaj Ivanović Korobka

Studija čuvenog ruskog književnog kritičara o četiri pisca ( Vsevolod Mihajlović Garašin, A. P. Čehov, V. G. Korolenko, M. Gorki) koju je napisao za Maticu srpsku.

Novi Sad 1905. Mek povez, ćirilica,168 strana.
Napomena: na prednjim koricama tragovi grafitne olovke; unutrašnjost knjige je ,za godine, veoma dobro / odlično očuvana.

Uvod:
`Kada sam prihvatio po mene laskav poziv Matice Srpske da napišem nacrt najnovije ruske beletristike, morao sam se zadržati na pitanju metoda i forme moje radnje. I na kraju krajeva došao sam do toga zaključka, da će najprirodniji oblik moje radnje biti onaj, koji je danas u običaju u ruskoj kritici a to je oblik društvene literarne karakteristike. Ruska književnost nema one uloge u ruskom narodu, kakvu opažamo u slobodnim literaturama Zapada. Kod nas je literatura sve do današnjega vremena skoro jedini izraz društvenoga života, zbog čega je nemoguće odeliti je od života. Ruski beletrista ne može jošte imati samo značaj beletriste. On je pre svega dužan biti građaninom i tumačem građanskih nevolja i potreba svoga kraja. Kada dakle književnost taku rolu igra, to onda, pružajući potpun pregled najnovije književnosti, znači dati pregled građanskoga života za poslednjih dvadeset godina. Nu zadaća ova premaša snagu skoro svakoga stoga, što su društvena pitanja u nas veoma nezdrava i veoma zapletena, a njihovo razjašnjenje otežano je uslovima cenzure, koja smeta da se o njima raspravlja u legalnoj štampi. Povrh toga otežava cenzura nabavku silnoga literarnoga materijala, koji se pojavljuje van Rusije.
Pri takim uvetima činilo mi se, da će najviše odgovarati svrsi, ako pružim niz studija o najizrazitijim predstavnicima naše književnosti u poslednjem perijodu. U našoj književnosti a tako isto i u društvenom životu poslednji perijod razvitka obično se počinje od 80-ih godina XIX veka. Taj perijod obuhvata pisce, o kojima smo namerni pisati, a naime Garšina, Čehova, Gorkoga, Koroljenka i Andrejeva. Oni su najvidniji predstavnici našeg društvenoga razvoja u literaturi, te sam stoga nameran izneti pred čitaoce njihovu društveno-literarnu karakteristiku.`