Cena: |
Želi ovaj predmet: | 6 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Lično |
Grad: |
Beograd-Mirijevo, Beograd-Zvezdara |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Pavle Popovic - Pregled srpske knjizevnosti - stara knjizevnost, narodna knjizevnost, dubrovacka knjizevnost, PRVO izdanje, 1909. godina, stamparija Davidovic, 486 stranica
Stanje knjige : Vidite na slikama, korice se drze nekako, mek je povez, stranice se drze zajedno, prvih 5-6 jedva i pitanje je vremena kada ce se otkaciti potpuno, potrebno je koriciti knjigu ponovo. Mestimicno ima iskrzanih stranica po ivicama, nista od uticaja na sam tekst.
Prvih 20ak stranica imaju mestimicno podvlacenja obicnom olovkom, ostatak ne, unutrasnjost je zaista u jako dobrom stanju.
***Рођен је у Београду 16. априла (4. априла по јулијанском календару) 1868. Професор Павле Поповић је предавао на Филозофском факултету у Београду више од тридесет година (1904 — 1938). У српској научној и културној средини био је један од најутицајнијих професора београдског филолошког круга. Био је уредник Српског књижевног гласника (1905 — 1906), оснивач Друштва за српски језик и књижевност (1910), оснивач часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (1921), председник Српске књижевне задруге (1928 — 1937), ректор Београдског универзитета (1924 — 1928).
Његов избор за професора српске књижевности на Великој школи (1904) односно на Београдском универзитету (од 1905) значајан је датум у историји српске књижевности. Поповићу се следеће године (1905) на истој катедри и на истом предмету придружио још један професор, Јован Скерлић. Њих двојица ће заједно, све до Скерлићеве смрти (1914) предавати историју српске књижевности.
Поповић и Скерлић су свој наставни предмет делили тако што је Павле Поповић предавао народну, стару (односно средњовековну) и средњу (дубровачку) књижевност, а Скерлић само нову српску књижевност. Из тих њихових предавања настале су две књиге: Поповићев Преглед српске књижевности (1909) и Скерлићева Историја нове српске књижевности (1914). Те две књиге заједно и комплементарно представљале су српску књижевност као целину. Корпус српске књижевности, по њима, обухватао је четири дела или „области“ (Поповићев израз): народну, стару, средњу (тј. дубровачку) и нову књижевност.
Veoma bitno delo srpske knjizevnosti, na poslednjih stotinu stranica se navode izdanja svih dela o kojima se govori u -Pregledu- ili rukopisi njihovi ako dela nisu stampana, kao i rasprave, clanci, knjige u kojima se o delima govori.
Imate na slikama sadrzaj knjige uslikan