Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Meditacija – Dijalog sa sobom – O ljubavi – Jidu Krišnamurti: 70 str. 650 din.
Jiddu Krishnamurti
*
MEDITACIJA
DIJALOG SA SOBOM
O LJUBAVI
*
DEO I
MEDITACIJA
I
MEDITACIJA
U prostoru koji misao ili mišljenje kreira okolo sebe
nema ljubavi. Ovaj prostor deli čoveka od čoveka, i u
njemu je svo nastajanje, bitka ţivota, agonija i strah.
Meditacija je kraj ovog prostora, okončavanje mene.
Onda odnos ima sasvim drugačije značenje, jer u tom
prostoru koji nije načinjen od misli, drugi ne postoji, jer
vi ne postojite. Meditacija onda nije traţenje niti
postizanje odreĎene vizije, ma koliko da je posvećena od
tradicije. Više je to beskrajan prostor gde misao ne moţe
da uĎe. Za nas, mali prostor načinjen od misli oko sebe
same, koji je ja, jeste izuzetno vaţan, jer je to sve šta um
zna, identifikujući sebe sa svime što je u tom prostoru.
Strah da se be bitiše i ne opstaje raĎa se u tom prostoru.
MeĎutim u meditaciji, kada se ovo shvati, um moţe ući u
dimenziju prostora, gde je akcija ne-akcija, odnosno
delovanje je nedelovanje. Mi ne znamo šta je ljubav, jer u
prostoru koji je misao načinila oko sebe kao što sam ja,
ljubav je konflikt mene i ne-mene. Ovaj konflikt, ovo mučenje, nije ljubav. Misao ili mišljenje je potpuno
poricanje ljubavi, i ona ne moţe ući u prostor gde mene
nije. U tom prostoru je blagoslov i blagostanje koje čovek
traţi i ne moţe ga naći. On ga traţi unutar granica misli, a
mišljenje uništava ekstazu ovog blagoslova.
II
MEDITACIJA
Percepcija bez reči, koja je bez misli, jedna je od
najneobičnijih pojava. Onda je percepcija mnogo više
prodorna, ne samo sa mozgom, nego takoĎe i sa svim
čulima. Takva percepcija nije fragmentarna percepcija
intelekta niti stvar emocija. Ona se moţe nazvati
totalnom percepcijom, i to je deo meditacije. Percepcija,
opaţanje ili uviĎanje bez opaţaoca u meditaciji je da se
opšti sa visinom i dubinom neizmernog. Ovo opaţanje je
savim drugačije od viĎenja jednog objekta bez
posmatrača, jer u percepciji meditacije nema objekta i
zbog toga nema iskustva. Meditacija moţe, meĎutim
ipak, da nastane kada su oči otvorene i čovek je okruţen
objektima svake vrste. Inače ovi objekti nemaju uopšte
nikakvu vaţnost. Čovek ih vidi ali nema procesa
prepoznavanja, što znači da ne postoji doţivljavanje,
naime nema iskustva.
Kakvo značenje ima takva meditacija? Ne postoji
značenje; nema korisnosti ni namene. MeĎutim u toj
meditaciji ima kretanja velike ekstaze koja ne treba da
bude pometena sa zadovoljstvom i uţivanjem. To je
ekstaza koja daje oku, daje mozgu i srcu, kvalitet nevinosti, bezazlenosti. Bez viĎenja ţivota kao nečega
totalno novog, to je kolotečina, dosada, besmislena stvar.
Dakle, meditacija je od najveće vaţnosti. Ona otvara
vrata prema neprocenljivom, prema neizmernom.
III
MEDITACIJA
Kada okrenete svoju glavu od horizonta do horizonta
vaše oči vide širok prostor u kome se pojavljuju sve
stvari sa zemlje i sa neba. Inače ovaj prostor je uvek
ograničen tamo gde se zemlja sastaje sa nebom. Prostor u
umu je teko mali. U ovom malom prostoru sve naše
aktivnosti izgleda da nastaju; dnevno ţivljenje i skrivene
borbe sa protivrečnim ţeljama i motivima. U ovom
malom prostoru um traţi slobodu, i tako je uvek
zarobljenik sebe samog. Meditacija je okončavanje tog
malog prostora. Za nas, delovanje donosi red u ovaj mali
prostor uma. Inače postoji drugo delovanje koje nije
uvoĎenje reda u ovaj mali prostor. Ovaj široki prostor
um, ja, ne moţe dostići, u tišini. Um nikada ne moţe biti
tih u sebi; tišina je samo unutar širokog prostora koje
misao ne moţe dotaći. Iz ove tišine postoji delovanje koje
nije od mišljenja. Meditacijaa je ta tišina.
IV
MEDITACIJA
Meditacija je jedna od najizvanrednijih stvari, a ako vi ne
znate šta je to, vi ste kao slepac u svetu sjajne boje, senki i kretanja svetla. To nije intelektualna stvar, meĎutim
kada srce uĎe u um, um je sasvim različitog kvaliteta; on
je zaista, onda, neograničen, ne samo u svojoj
sposobnosti da misli, da deluje efikasno, nego takoĎe i u
njegovom opaţanju (i shvatanju) ţivljenja u širokom
prostoru gde ste vi deo svega. Meditacija je kretanje
ljubavi. Ona nije ljubav za jednog ili mnoge. Ona je kao
voda koju svako moţe piti iz nekog krčaga, bilo zlatnog
ili zemljanog; ona je neiscrpna. Neobična stvar nastaje
koju ne moţe dati nikakva droga ili samo-hipnoza; to je
kao da um uĎe u sebe, započinjući na površini i prodirući
uvek malo dublje, dok dubina i visina ne izgube svoje
značenje i svaka forma merenja prestaje. U ovom stanju
postoji potpuni mir ne zadovoljenje koje nastaje kroz
uţivanje već mir koji ima red, lepotu i jačinu. To sve
moţe biti uništeno, kao što moţete uništiti cvet, ali ipak
zbog njegove same ranjivosti on je neuništiv. Ova
meditacija se ne moţe naučiti od drugoga. Vi morate
započeti bez znanja ičega o tome, i kretati se od nevinosti
do prostodušnosti.
Tlo na kome meditativni um moţe započeti jeste tlo
svakodnevnog ţivota, borbe, bola i prolazne radosti.
Meditacija mora da započne ovde, i da unese red, a odatle
da se kreće beskrajno. Inače ako ste samo zainteresovani
sa uvoĎenjem reda, onda sam taj red će dovesti do svog
vlastitog ograničenja, a um će biti svoj zatvorenik. U
svom ovom kretanju vi morate na neki način započeti s
drugog kraja, s druge obale, a ne uvek da se bavite ovom
obalom ili kako da preĎete reku. Morate uroniti u vodu,
ne znajući kako da plivate. A lepota meditacije je da nikada ne znate gde jeste, kuda idete, kakav je kraj ili koji
je cilj.
V
MEDITACIJA
Ima li novog iskustva u meditaciji? Ţelja za iskustvom,
više iskustvo koje je izvan i iznad dnevnog ili
svakidašnjeg, ono je što odrţava izvor bunara praznim.
Ţudnja za većim iskustvom, za vizijom, za višom
percepcijom, za nekim ostvarenjem, čini da um gleda
prema spolja, što nije različito od njegove zavisnosti od
okoline i ljudi. Čudesan deo meditacije je da se jedan
dogaĎaj ne stvara jedno iskustvo. On je tu, postoji, kao
nova zvezda na nebu bez pamćenja uzimajući ga potpuno
i zadrţavajući ga, bez uobičajenog uzimanja procesa iz
navike prepozvnavanja i reakcije u terminima voljenja ili
nevoljenja. Naše traganje je uvek okrenuto spolja;
traţenje uma za nekim iskustvom jeste uvek izlaţenjem
vam. Ulaţenje unutra uopšte nije traganje; to je opaţanje.
Odgovor je uvek ponavljajući, jer uvek dolazi sa iste
obale pamćenja.
VI
MEDITACIJA