ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Oblast: Astrologija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nedostaju predlist, najavni list i prvih desetak stranica (efemeride od 2001. do maja 2006), na unutrašnjosti zadnjih korica švrljano. Cena knjige bitno smanjena.


Autor - osoba Michelsen, Neil, 1931-1990 = Mikelsen, Nil, 1931-1990
Naslov Efemeride za 21. vek : od 2001. do 2050. za ponoć / Nil F. Mikelsen ; priredila Slavica Živanović
Jedinstveni naslov ǂThe ǂAmerican Ephemeris for the 21st Century. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1991
Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura)
Fizički opis [306] str. ; 24 cm.
Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951-
ISBN 86-367-0357-3
Napomene Prevod dela: The American Ephemeris for the 21st Century / Neil F. Michelsen
Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović: str. [5-6].
Predmetne odrednice Astronomija -- Efemeride -- 2001-2050

Efemeride (latinski ephemeris („dnevnik“), grčki ἐφημερίς ;ephēmeris, („dnevnik“, „kalendar“)) predstavljaju tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima. One su nekada izdavane u formi tabela, dok se danas češće koriste programi koji su dostupni na internetu.
Efemeride se koriste u nebeskoj navigaciji i astronomiji. Koriste ih i astrolozi.
Istorija
Efemeride su prvi put upotrebljavane u starom Vavilonu i Indiji u 2. milenijumu pre nove ere gde su ih koristili za predviđanje pomračenja kao i u astrološke svrhe. U 2. veku nove ere Ptolomej je izdao Almagest. Iz 13. veka treba spomenuti Alfonsove tablice, delo nastalo kao rezultat sopstvenih naučnih posmatranja kralja Alfonsa H od Kastilje. Kristifor Kolumbo je 1504. na Jamajci, uspešno predvideo pomračenje Meseca koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1551. Erazmus Rajnhold je izdao Pruske tablice na osnovu teorija Nikole Kopernika. 1627. Johan Kepler je izdao Rudolfove tablice, na osnovu eliptičnih putanja planeta.
1. milenijum pre nove ere – Efemeride u vavilonskoj astronomiji.
2. vek – Almagest i Ptolomejeve Priručne tablice
8. vek – zīj Ibrahima al-Fazarija
9. vek – zīj Muhameda ibn Muse al-Hvarizmija
12. vek – Tabele iz Toleda – zasnovane uglavnom na arapskim zīj izvorima islamske astronomije – uređivao ih je Gerard od Kremone kako bi se formirale standardne evropske efemeride sve do Alfonsinih tablica.
13. vek – Zīj-i Īlkhānī (Ilhanske tabele) sastavljene su u opservatoriji Marageh u Persiji.
13. vek – Alfonsinske tabele su sastavljene u Španiji da bi se ispravile anomalije u tablicama Toleda, ostajući standardne evropske efemeride do Prutenovih tablica skoro 300 godina kasnije.
13. vek - Drezdenski kodeks, postojeća efemerida Maja
1408 – Tabela kineskih efemeride (kopija u Pepisijanskoj biblioteci, Kembridž, UK (referentna knjiga `1434`); kineske tabele za koje se veruje da su poznate Regiomontanu).
1474 – Regiomontan objavljuje svoje svakodnevne Efemeride u Nirnbergu, Nemačka.
1496 – Almanach Perpetuum Abrao ben Samuela Zakuta (jedna od prvih knjiga objavljenih sa slaganim slovima i štamparskom presom u Portugaliji)
1504 – Nakon brodoloma na ostrvu Jamajka, Kristofor Kolumbo je uspešno predvideo pomračenje Meseca za domoroce, koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana.
1531 – Rad Johanesa Štoflera objavljen je posthumno u Tibingenu, proširujući efemeridu Regiomontana do 1551.
1551. – Objavljene su Pruteničke tablice Erazma Rajnholda zasnovane na Kopernikovim teorijama.
1554 – Johanes Stadius je objavio Ephemerides novae et auctae, prvu veliku efemeridu izračunatu prema Kopernikovom heliocentričnom modelu, koristeći parametre izvedene iz Prutenovih tabela. Iako je Kopernikanski model pružio elegantno rešenje za problem izračunavanja prividnih planetarnih pozicija (izbegao je potrebu za ekvantom i bolje je objasnio prividno retrogradno kretanje planeta), ipak se oslanjao na upotrebu epicikla, što je dovelo do nekih netačnosti – jer na primer, periodične greške u položaju Merkura do deset stepeni. Jedan od korisnika Stadiusovih tabela je bio Tiho Brahe.
1627 – Rudolfinske tabele Johanesa Keplera zasnovane na eliptičnom kretanju planeta postale su novi standard.
1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, koju je prvi put godišnje objavio Žan Pikar i još uvek postoji.
1975 – Oven Gingerih, koristeći savremenu teoriju planeta i digitalne kompjutere, izračunava stvarne položaje planeta u 16. veku i grafički prikazuje greške u položajima planeta koje predviđaju Štoflerove, Stadijusove i druge efemeride. Prema Gingerihu, obrasci grešaka su „različiti kao otisci prstiju i odražavaju karakteristike osnovnih tabela. To jest, obrasci grešaka za Štoflera se razlikuju od onih za Stadijusa, ali obrasci grešaka Stadijusa veoma nalikuju onima koje su napravili Mastlin, Magini, Origanus i drugi koji su pratili kopernikanske parametre.“
Savremene efemeride
Efemeride koje se danas koriste u naučne svrhe predstavljaju kompjuterske programe koji izračunavaju pozicije nebeskih tela (uključujući asteroide i veštačke satelite) u svakom trenutku. One mogu da pokriju nekoliko vekova, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Ipak, efemeride ne mogu da predvide pojedne fenomene, poput perturbacija u kretanju asteroida i kometa. Stoga, NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon svakih 20 godina mora da revidira svoje efemeride.
Savremene efemeride sadrže brojne korisne podatke o Mesecu, planetama, astreroidima i kometama poput njihovih koordinata (izražavaju se u rektascenziji i deklinaciji), kao i podatke o njihovoj udaljenosti od Zemlje, brzini kretanja, sjajnosti, prividnom prečniku diska, itd. Efemeride Meseca, Sunca, i planeta se obično izdaju krajem svake godine, za narednu godinu. Postoje svetovne pojave koje se ne mogu adekvatno razmotriti pomoću efemerida. Najveće nesigurnosti u položajima planeta uzrokovane su perturbacijama brojnih asteroida, za koje su mase i orbite većinom slabo poznate, zbog čega je njihov efekat neizvestan. Odražavajući kontinuirani priliv novih podataka i zapažanja, Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) revidira svoje objavljene efemeride skoro svake godine od 1981. godine.
Nebeska navigacija služi kao rezervna kopija satelitske navigacije. Softver je široko dostupan za pomoć u ovom obliku navigacije; neka izdanja ovog softvera imaju samostalne efemeride. Kada se koristi softver koji ne sadrži efemeridu, ili ako se ne koristi softver, podaci o položaju nebeskih objekata mogu se dobiti iz modernog Nautičkog almanaha ili Vazdušnog almanaha.
Efemerida je obično tačna samo za određenu lokaciju na Zemlji. U mnogim slučajevima, razlike su premale da bi bile bitne. Međutim, za obližnje asteroide ili Mesec, one mogu biti prilično važne.
Druge moderne efemeride nedavno stvorene su EPM (Efemerida planeta i Meseca), sa Ruskog instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka, i INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l`Observatoire de Paris) od strane francuski IMCCE.
MG147 (N)