Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K220
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

BUNTOVNIŠTVO



Prva stvar koju treba razumjeti je razlika između buntovništva i revolucije. Revolucija je jedan organizovani napor da se društvo mijenja na prisilan način, nasiljem. Ali nevolja je u tome što se društvo ne može promijeniti nasiljem jer je nasilje u samoj suštini društvenih tokova. Zbog toga su sve revolucije propale. I zato nema mogućnosti da neka revolucija ikada uspije.

Buntovništvo je individualno, nenasilno, opušteno. Ono nastaje iz ljubavi. Buntovništvo nije protiv nečega već za nešto. Revolucija je protiv nečega ali nije za nešto. Revolucija je previše zaokupljena protiv nečega, ona zaboravlja zbog čega je sva ta zbrka nastala. To je gnjev. Ali gnjev ne može stvoriti bolje društvo. Buntovništvo nije usmjereno protiv društva, ono je usmjereno ka novom čovjeku, novom čovječanstvu.

Revolucija je borba sa prošlošću. Buntovništvo je meditacija za budućnost. Ja sam rekao da buntovništvo nastaje iz ljubavi, tišine, razumijevanja, milostivosti – iz svih kvaliteta koje osobu čine božanskom. Revolucija je utemeljena na svim osobinama koje čovjeka iznova čine životinjom. A pošto je buntovništvo individualno, tu nema potrebe za bilo kakvom borbom, bilo kakvim sukobom. Društvo nije briga što se jedna individua razlikuje od druge. Ali ako pojedine individue meditiraju, vole se, nadaju se novom izlasku sunca, to može stvoriti mogućnost za novo društvo. Samo njihovo prisustvo će biti dovoljno za preobražaj drugih. Njihova ljubav ne može propasti – ljubav nikada ne propada. Njihovo razumijevanje, njihova inteligencija, njihova milostivost uspijeva.

Buntovništvo nije pokušano. Revolucija izgleda lakše ostvariva jer protiv nekog tako velikog društva potrebna je i velika organizacija. Ali onog trenutka kada postanete organizovani, vi postajete isti tip društva. Vi postajete odraz toga protiv čega ste. Vi stojite naspram ogledala: odraz u ogledalu je vaš odraz, iako je to u suprotnosti od vas. Zato biti suprotan ne znači i da ste drugačiji; metode su iste. Stara društva zavise od nasilja, revolucionari ovise o sili. Staro društvo ovisi o zarobljavanju ljudi, revolucionari zavise od toga istoga. Staro društvo je ovisno o vjerovanjima, revolucionari ovise o vjerovanjima, takođe. Nema razlike da li vjerujete u Bibliju ili u Kapital. A jedna stvar je veoma značajna da se zapamti: ako revolucionari pobijede, oni će biti mnogo nasilniji od starog društva, mnogo lukaviji, mnogo spretniji, veći političari, mnogo grublji; inače, oni ne bi mogli pobijediti. Zato, zapravo, u ime revolucije pobjeđuje nasilje, veća grubost pobjeđuje; više ropstva, znatno viša pokornost se traži od strane revolucionarne partije. Vi ste to mogli vidjeti u svim revolucijama.

Buntovništvo je duhovni fenomen. Ono nije protiv društva kao takvog; to je samo izraz inteligencije koja ukazuje da je društvo mrtvo, da ovakvo društvo nije sposobno da rodi novo ljudsko biće, da je istrošeno, da je skoro na ivici globalnog samoubistva. Ono treba samilost; ono ne treba gnjev. Buntovnik može uradi samo jednu stvar. On ne treba da se organizuje, jer trenutkom organizovanja treba da slijedite ista pravila društva kojem se suprostavljate, treba da slijedite isti jezik, isto ponašanje i strukture koje je društvo veoma dugo koristilo.

Buntovnik nema neprijatelja. On jednostavno samo ima viziju da je staro okončano. On ne treba da se bori protib toga; ono umire samo od sebe. Boriti se sa njim je kao da mu ponovo dajete život. Samo ga ignorišite. Ono je već na samrtničkoj postelji; ono će umrijeti samo od sebe, a ako se borite sa njim je kao da mu dajete život. Samo ga zanemarite. Ono je već na samrti; ono će umrijeti samo od sebe. Nemojte mu davati energiju za borbu. Buntovnik može uraditi samo jednu stvar. On može preobratiti sebe u novog čovjeka, on može postati samo svoja vizija. To je jedini dokaz da njegova vizija nije san. Buntovnik počinje da preobražava svoju viziju u stvarnost.

Ja želim da svi vi budete buntovni. Zbog toga ne vjerujem u organizacije. Ja ne želim da vi budete još jedna religija, još jedna ideologija, jer će to biti samo ponavljanje starih obrazaca. Vi možete biti zajedno bez ikakvih uslovljavanja, bez ikakvih ograničenja, samo iz čistog prijateljstva. Nikakva ideologija ne treba da upravlja vama već samo čista ljubav – jer ste svi vi na istom putu: istražujete sebe, otkrivate da li vizija novog ljudskog bića može postati stvarnost ili ne može. Vi možete pomoći jedni drugima, možete podržati jedni druge, možete ohrabrivati jedni druge.

Ali buntovništvo ostaje individualno. Buntovnici mogu da žive zajedno; oni mogu da stvaraju određenu atmosferu, podneblje, polje probuđenih gdje budnost postaje lakše ostvariva. Ali oni nijesu organizovani, oni ne pripadaju nikakvom vjerovanju. Oni su slobodne individue; iz njihovog slobodnog izbora se udružuju sa drugim tragaocima izlazećeg sunca.

Radžniš Ošo (11. decembar 1931—19. januar 1990.), indijski je govornik i vođa pokreta Radžniš. Tokom svog života se smatrao kontroverznim novim vođom verskog pokreta i mistikom. Šezdesetih godina prošao je kroz Indiju kao javni govornik i bio je kritičar socijalizma, Mahatme Gandija i Hindu religiozne ortodoksije. Zagovarao je mnogo opušteniji stav prema ljudskoj seksualnosti. [1]

Godine 1970. Radžniš je provodio vreme u Mumbaju, iniciranjem sledbenika poznatih kao `neosanjasini`. Tokom ovog perioda proširio je svoja duhovna učenja i svojim diskursima davao originalan uvid u tradicionalne verske spise, mistika i filozofa iz celog sveta. Godine 1974. Radžniš se preselio u Punu gde su osnovana fondacija i ašram, kako bi ponudili različite `transformacione alate` za indijske i međunarodne posetioce.

Godine 1981. napori koji su se fokusirali na aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama i Radžnišu prebacili su se u objekat poznat kao Radžnišpuram u okrugu Vosko u Oregonu. Skoro odmah pokret je ušao u konflikt sa stanovnicima okruga i državnom vladom, a niz pravnih bitaka vezanih za izgradnju ašrama i nastavak razvoja ograničio je njegov uspeh. 1985. godine, nakon istrage o teškim zločinima, uključujući bioteroristički napad salmonelom 1984. i pokušaj ubistva američkog državnog tužioca Čarlsa H. Tarnera, Radžniš je tvrdio da je njegov lični sekretar Ma Anand Šila i njene bliski pristalice bili odgovorni. Kasnije je deportovan iz Sjedinjenih Država u skladu sa Alfordovom doktrinom.

Nakon deportacije, 21 zemlja mu je odbilo ulazak. Na kraju se vratio u Indiju i oživio ašram u Punu, gde je umro 1990. godine. Njegov ašram je danas poznat kao Ošovo međunarodno utočište za meditaciju. Radžnišova sinkretička učenja naglašavaju važnost meditacije, svesti, ljubavi, proslave, hrabrosti, kreativnosti i humora - kvalitete koje je smatrao potisnutim poštovanjem statičkih verovanja, verske tradicije i socijalizacije. Radžnišova učenja imala su značajan uticaj na misao zapadnog nju ejdža, a njihova popularnost se značajno povećala od njegove smrti.