Očuvanost: Dobro
Godina : Od 2011.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Žigosano

Mazačo (ital. Masaccio), rođen kao Tomazo di ser Đovani (ital. Tommaso di ser Giovanni di Mone Cassai, Masaccio; San Đovani Valdarno, 21. decembar 1401. — Rim, 1428) uz Đota važi za najznačajnijeg italijanskog slikara rane Renesanse. Posebno je poznat po svojim realističnim freskama. Prema Vazariju, Mazačo je bio najbolji slikar svoje generacije zbog svoje veštine imitacije prirode, rekreacije realističnih figura i pokreta, kao i ubedljivog osećaja za trodimenzionalnost. On je koristio aktove i ranimiranje u svojim figurama. Ovo se retko dešavalo pre njega.
Od oko 1417. godine Mazačo je živeo u Firenci, gde se slikarstvu učio kod Mazolina. Tu je dobio nadimak Mazačo, što znači Veliki Tomazo, da bi se razlikovao od učitelja (Mazolino znači Mali Tomazo). Godine 1422. postao je član slikarskog ceha. Naučio je matematičke principe perspektive od arhitekte Bruneleskija, a od Donatela je preuzeo realistično predstavljanje ljudskih figura u prostoru. Na njihov nagovor je 1423. godine boravio i učio u Rimu.
Mazačo i Mazolino su 1425—28. oslikali kapelu Brankači u firentinskoj crkvi Santa Marija del Karmine.[4] Tu su predstavili život apostola Petra. Tu se nalaze scene Svetog Petra kako isceljuje bolesne svojom senkom, drži propovedi, vaskrsava mrtve i najpoznatija freska u kapeli - Poreski novčić. Ova kolosalna dela je impresivno po svojoj ekspresivnosti, upotrebi perspektive i boje, tako da je služilo kao inspiracija za generacije kasnijih umetnika, poput Mikelanđela. Freske koje Mazačo nije završio zbog prerane smrti, završio je Filipino Lipi.
Godine 1426. izradio je poliptih za crkvu Santa Marija del Karmine u Pizi, a 1425. godine naslikao je znamenitu fresku Sveto trojstvo u crkvi Santa Marija Novela u Firenci. To je prvi primer upotrebe linearne perspektive u slikarstvu i anatomski preciznog prikaza ljudskog tela.
Mazačo je umro u leto 1428. godine sa samo 27 godina života. Nakon što je čuo za Mazačovu smrt, Filipo Bruneleski je izjavio: „Pretrpeli smo veliki gubitak.
U svojim freskama je upotrebom perspektive, boje, svetlosti i realističnim prikazom postigao do tada neviđene efekte i stvorio novi slikarski jezik. I pored svoje rane smrti, Mazačova umetnost je ostavila snažan i trajan pečat na umetnost Renesanse. Udaljio je italijansko slikarstvo od idealizma i dekorativnosti gotičke umetnosti, i približio ga prirodi i idejama humanizma.


a54