ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022.
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Ponos nacije: 175 godina Galerije Matice srpske / Tijana Palkovljević Bugarski




Novi Sad 2022. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, 577 strana.
Knjiga je, bukvalno, kao nova.
V7




Autorka monografije PONOS NACIJE, 175 GODINA GALERIJE MATICE SRPSKE Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti i upravnica Galerije Matice srpske, tokom poslednje decenije stekla je izuzetan ugled jer je pod njenim rukovodstvom Galerija paralelno negovala tradiciju i uspešno usklađivala svoj način rada sa savremenim muzeološkim tokovima, intenzivirala je i razgranala aktivnosti i postala prepoznatljivija u široj kulturnoj javnosti, i srpskoj i međunarodnoj. Tijana Palkovljević Bugarski afirmisala se u uže stručnim krugovima svojim muzejskim radom i kao univerzitetski predavač. Njena naučna interesovanja su, između ostalog, od početka bila i posredno i neposredno usmerena na istoriju Galerije o čemu govori niz objavljenih radova, od kojih bismo izdvojili tri monografije: Milivoj Nikolajević 1912-1988 (2003); Slike velikih formata — svedočanstva epoha (2018): Kolekcija kao ogledalo. Modernizam na delima iz Galerije Matice srpske (2021).
Može se reći da je u knjizi sabrano autorkino višegodišnje istraživačko iskustvo i da ona predstavlja iscrpnu i temeljnu monografsku obradu jedne od važnih tema za kulturnu istoriju srpskog naroda. U prilog tome govori činjenica da je Tijana Bugarski sagledala istoriju Galerije od njenih početaka (1847) do današnjih dana. Da bi jasnije predočila društvene i političke okolnosti, za donju hronološku granicu u izlaganju uzela je 1826. godinu kada je osnovana Matica srpska. Monografski pristup temi u relativno širokom hronološkom rasponu od dva veka predstavlja poduhvat, naročito ako se ima u vidu da su se za to vreme nekoliko puta promenili državno-pravni okvir, politički sistem, društvo u celini. Proučavajući poslednje dve-tri decenije delovanja Galerije, autorka je morala da se suoči i sa izazovima koje nosi bavljenje savremenom istorijom, što podrazumeva drugačiji metodološki pristup — i u istraživanju, i u interpretaciji.
Prof. dr Branko Bešlin