ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

NOV nekorišćen komplet S.St.Mokranjca u 10 tomova 11 knjiga
Izdavač: Nota, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Knjaževac, Beograd 1992 - 1999

Сабрана дела Стевана Стојановића Мокрањца, издавач Службени гласник, Београд, 1992 -1999
десет томова – Световна музика I (Руковети), Световна музика II, Световна музика III, Духовна музика I (Литургија), Духовна музика II, Духовна музика III, Духовна музика IV, Духовна музика V, Етномузиколшки записи, Живот и дело.
Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914)

Рођен 9. јануара у Неготину. Уписује гимназију у Београду коју успешно завршава, и тада почиње да додаје име Мокрањац, по очевом родном селу Мокрању, покрај Неготина. Након завршене гимназије уписао је Природно-математички одсек Велике школе у Београду, али 1879. године одлази на студије музике у Минхен. Студије музике наставља у Риму 1884/5. године, а наредне године прелази на конзерваторијум у Лајпцигу. По повратку у Београд 1887. године постаје хоровођа Београдског певачког друштва, док упоредо ради и као наставник музике у Првој београдској гимназији. Један је од оснивача прве Српске музике школе (данашње музике школе “Мокрањац”). Школа је основана 1899. године, а Мокрањац је био њен први директор и професор теоријских предмета. Такође, један је од оснивача првог српског гудачког квартета (са Ф. Мелхером, Ст. Шрамом и Ј. Свободом), који је својим активним учешћем на београдској музичкој сцени у периоду од 1889-1893 поставио темеље камерног музицирања код нас. Предавао је црквено појање на Богословији у Београду од 1901. За дописног члана Српске краљевске академије (данас Српска академија наука и уметности) изабран је 1906. Био је, такође, дописни члан и Француске академије наука, у чије звање је изабран 1911. године.

Мокрањац се данас сматра утемиљивачем српске уметничке музике јер је својим композицијама као и својим педагошким радом српску уметничку музику подигао на висок уметнички ниво и створио могућност за појаву првих музичари школованих у нашој земљи, дипломаца Српске музичке школе. Управо из тог разлога годишња награда Удружења композитора Србије носи његово име, као и многе музичке школе у Србији (у Београду, Неготину, Краљеву, Сенти, Пожаревцу, Врању, Бијељини (РС), Зајечару).

У Мокрањчеву част, сваке године крајем септембра одржавају се Мокрањчеви дани у Неготину. Фестивал је основан 1966. године и његов заштитни знак је натпевавање хорова – међународно хорско такмичење које окупља хорске певаче, диригенте и композиторе из земље и иностранства.

Мокрањчев лик налази се на новчаници од 50 српских динара.

Композициони стил
Мокрањчево стваралаштво је фокусирано на хорску музику a cappella (уз малобројне изузетке). Разлог томе треба тражити у дотада слабо развојеном музичком животу у Србији у којем су доминирала певачка друштва и хорови различитих састава. Његова најзначајнија дела су заснована на фолклорној грађи, док је знатан део његове композиторске активности посвећен и православној духовној музици. Карактеристике Мокрањчевог стила су чистота хорског става, формална дотераност, зналачки одабир народних мелодија погодних за уметничку обраду, као и хармонски израз адекватан латентним хармонским особинама фолклорног материјала. Стога се Мокрањчева дела сматрају изузетним примерима уметничке стилизације фолклора која служе као узор генерацијама композитора иза њега за које је национални музички идиом представљао основу оригиналног стварања.

Значајна извођења
Мокрањац је премијерно изводио све руковети, од Једанаесте руковети надаље то се редовно догађало на традиционалном новогодишњем концерту Првог београдског певачког друштва.

Извођење Литургије св. Јована Златоустог 1975. године у Загребу, хор Иван Горан Ковачић под управом Владимира Крањчевића
Извођење руковети на 49. Мокрањчевим данима у Неготину септембра 2014, хор РТС, диригент Бојан Суђић.