ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1952
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

NOVI SAD 21 crtež Đorđa Tabakovića 35 x 25.cm,Matica Srpska ***2274/D
ĐORĐE TABAKOVIĆ Slike Reprodukcije Novog Sada-Matica Srpska 1952.g
Slike Reprodukcije Novog Sada Đorđe Tabaković
*** u katalogu ima 20.crteža..nedostaje br.10.-Градилиште зграде ДТД
21. цртеж Ђорђа Табаковића - Нови Сад
Аутор/и: Табаковић, Ђорђе
ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Цртеж; Ђорђе Табаковић; Сликовна грађа; Ликовни радови; Делови града; Архитектура
Објављивач: Матица српска, Нови Сад
Датум: 1952.
tvrd povez-platno fascikla 35 x 25.cm, 20.crteža na mekšem kartonu 34 x 24 cm i okvirom crteža na preklop preko crteža koji su već nešto manjih dimenzija-svaka slika ima neku svoju dimenziju
Физички опис: 1 тврд омотплатно -фасцикла (21 цртеж), црно-бели, димензије : 27cm x 21cm
1. Градска кућа
2. Улица Змај Јовина
3. Улица Југословенске армије
4. Са Малог Лимана
5. Двориште у Улици Змај Јобиној бр. 1
6. Српска велика гимназија
7. Улица Светозара Марковића (Ћурчијски сокак)
8. Улица Светозара Марковића
9. Портал Алмашке цркве
nedostaje u katalogu-10. Градилиште зграде ДТД
11. Стара зграда Матице српске
12. Зграда главног извршног одбора АПВ
13. Милетићева улица
14. Дунавска улица
15. Угао код Саборне цркве
16. Дом културе
17. Стари Житни трг
18. После бомбардовања 1944. год.
19. Иза Алмашке цркве
20. Улица Саве Вуковића
21. На Дунаву
Ђорђе Табаковић
Ђорђе Табаковић (Арад, 3. мај 1897 – Нови Сад, 1. септембар 1971), неспорно је највеће име новосадске модерне архитектуре. Припада плејади првих српских архитеката који су прихватили модерни интернационални стил унутар кога ће остварити свој индивидуални архитектонски израз.
Табаковић потиче из цењене српске породице која је генерацијама давала познате уметнике: стриц Александар (1856–1880), сликар и архитекта; отац Милан (1860–1946), тражени арадски архитекта, аутор низа велелепних грађевина у том граду и широм Војводине и брат Иван (1898–1977), сликар и професор на београдској Уметничкој академији.
За само десетак година активног пројектантског деловања, Табаковић ће само у Новом Саду пројектовати и извести преко педесет грађевина различитих намена, приватне куће и виле, вишеспратне стамбене зграде, јавне и културне установе, фабрике и многобројне мање градитељске подухвате. У исто време Табаковић ће широм Војводине градити као прави регионални архитекта.
У ранијим делима Табаковић пројектује и гради, примењујући традиционални приступ градњи заснован на локалној традицији. Већ од 1930. окреће се модерној архитектури, постајући тако њен главни поборник у новосадској средини.
У великом и квалитетном архитектонском опусу, оствареном углавном у Новом Саду и на подручју Војводине, Табаковић ће створити нека од најлепших дела српске модерне међуратне архитектуре. У Новом Саду Табаковић је, између осталог, пројектовао и извео: хотел „Парк“ и зграду Црвеног крста (1930), кућу породице Вермеш у Футошкој улици и Дом Новосадске трговачке омладине (1931), Клајнову палату и зграду др Јовановића у Улици И. Огњановића (1932), зграду дневног листа „Југословенски дневник“ у Улици Ј. Ђорђевића и зграду друштва „Кора хлеба“ у Улици С. Маринковић (1933), велику Танурџићеву палату (1934), сликовиту кућу Деђанских у Радничкој улици (1934), Соколски дом, данас Позориште младих (1935), Дечије склониште у Пионирској улици (1936), стамбену зграду Трговачке обртне банке, у близини Радничког дома (1938), хотел „Рекс“ (Rex) као доградњу Танурџићеве палате (1939), Шегртски дом (1940) и многе друге.
За време рата Табаковић је престао са пројектантском делатношћу. После рата Табаковић се више није активно бавио пројектовањем и градњом. Умро је 1. септембра 1971. у Новом Саду, а урна са његовим пепелом положена је у розалијум на београдском Новом гробљу.