ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005.
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

Mirjana Odavić LJILJANA DRAGOVIĆ kostimograf u teatru

Muzej pozorišne umetnosti Srbije / Narodno pozorište, Beograd, 2005.
159 strana, udžbenički format.

Perfektno očuvana.

Kostimografija, kostimograf, pozorište...

Ljiljana Dragović, slikar i kostimograf osobenog, izvornog stilskog izraza, jedna od naših najangažovanijih umetnica na ovom polju. Njeno ime vezuje se za više od 200 pozorišnih ostvarenja u gotovo svim teatrima u Ex Yu, a potpisala je kostime za 11 filmova, među kojima su i `Dorotej` i `Kosovski boj`, za koje je dobila Zlatnu arenu na Pulskom festivalu.

Svoj rad u oblasti kostimografije dobila je mnogobrojne nagrade i pohvale, među kojima su i dve Sterijine (1992. i 2001), Nagrada za životno delo (1996), nekoliko Godišnjih nagrada Narodnog pozorišta...

-Smatram da kostim nije samo parče krpe, nego refleks psihologije ličnosti koja ga nosi. Zato uvek naglašavam da se kostimograf ne bavi samo vremenom, nego i psihologijom ličnosti - kaže Ljiljana Dragović, koja je diplomu akademskog slikara stekla 1962. godine.

Изложба `Љиљана Драговић - пола века у театру`, ауторке Мирјане Одавић, отворена је у понедељак 1. априла у Музеју Народног позоришта у Београду.

У име Куће, присутне је поздравио кустос Музеја Драган Стевовић, а потом је реч преузео сценограф и костимограф Миодраг Табачки који је и отворио изложбу.
- Посматрајући Лилине резултате, оно што бих ја, као колега и савременик, издвојио као посебан квалитет је та фантастична синхронизација свега онога што њу у костимографији интересује и на чему она ради. Ту, пре свега, мислим на бриљантне скице, непогрешив колорит и деликантну стилизацију и психологизацију костима који су у функцији игре и представе. Она је апсолутно једна од најфантастичнијих костимографа који све постигне, а да ништа од тога не превагне, не засмета и не постане само себи сврха - казао је господин Табачки.
На изложби, која ће трајати до средине маја, представљени су костими из представа `Набуко`, `Госпођа министарка`, `Аида`, `Обломов`, `Пепељуга`, `Хрватски Фауст`, `Мефисто`, `Просјачка опера`, `Борис Годунов`, `Три сестре`, `Кањош Мацедоновић`, `Кнез Павле`, `Арсеник и старе чипке`, `Тартиф`, `Јегоров пут`, `Боеми`, `Вишњик`, `Пољуби ме, Кејт`, `Фалстаф`, `Дон Карлос`, `Сеобе`, `Кад су цветале тикве`...
Изложба је остварена у сарадњи са Музејем позоришне уметности Србије.
Љиљана Драговић, сликар и костимограф особеног, изворног стилског израза, једна од наших најангажованијих, највреднијих и најуспешнијих костимографа, посветила је позоришту пуних пет деценија свог живота и рада. Њено име везује се за више од 200 позоришних остварења у готово свим театрима у Београду, али и ван њега. Радила је широм Србије, Црне Горе, али и на простору бивше Југославије.
Њен допринос, као аутор костима, није мали ни на филму ни на телевизији. У оквиру филмске уметности потписала је костиме за 11 филмова, међу којима су и `Доротеј` и `Косовски бој`, за које је добила Златну арену на Пулском фестивалу. На телевизији је била костимограф у више од 150 емисија драмског и културно – забавног програма.
Према речима проф. Бранислава Стајевића, госпођа Драговић је успела да, кроз свој веома богати стваралачки опус, са огромним талентом и широким хуманистичким образовањем, визуелно опредмети кроз костим читав дијапазон идеја.
- Костимографија у њеној интерпретацији превазилази временско ограничење у коме се одвија представа или филм, преносећи у трајно сећање публике слике историјске епохе, психологију личности и драматуршки садржај дела. Креација за њу није искључиво естетски чин, већ је њен смисао далеко шири као деловање на образовање и директну комуникацију, понекад веома компликованог садржаја литерарног предлошка, на публику свих нивоа образовања и животне доби - оценио је господин Стајевић.
У периоду од 2001. до 2007. године, била је и професор на Академији лепих уметности у Београду, предајући два предмета: "Сценски костим" и "Историју костима", извевши на пут четири генерације младих костимографа.
За свој рад у области костимографије добила је многобројне награде и похвале, међу којима су и две Стеријине (1992. и 2001), Награда за животно дело (1996), неколико Годишњих награда Народног позоришта...
Госпођа Драговић сматра да костим није само парче крпе, него рефлекс психологије личности која га носи.
- Зато увек наглашавам да се костимограф не бави само временом, него и психологијом личности! - каже Љиљана Драговић која је диплому академског сликара стекла 1962. године.
М.Б.