ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Oblast: Metalurgija
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Ova starinska knjiga sadrži sveobuhvatan traktat o metalurgiji i uobičajenim problemima koji se mogu pojaviti u praksi. Kompletan sa detaljnim informacijama o metalurškim procesima i praktičnim rešenjima brojnih mogućih problema i hirova, ovo je tekst koji će biti od velike vrednosti onima koji se ozbiljno ili profesionalno zanimaju za metalurgiju i predstavljaće dostojan dodatak zbirkama takvih književnost. Poglavlja sadržana u njima uključuju: `Količine i jedinice`, `Hemijska jednačina`, `Kombinacija`, `Proizvodnja koksa i proizvodnog gasa`, `Termohemija i termofizika`, `Visoka peć od gvožđa`, `Toplotni bilans`, `Proračun naboja za topljenje`, `Legura`, `Zakon mase i hemijska ravnoteža u metalurškim reakcijama`, itd.




Metalurgija je nauka o metalima i postupcima za dobijanje i preradu metala i njihovih jedinjenja iz ruda, soli, i otpadnih materijala, a isto tako i grana industrije. Metalurgija obuhvata rafinaciju, proizvodnju legura, uobličavanje, oplemenjivane, kao i proučavanje strukture, sastava i osobina metala. Po vrsti metala koji se proizvode deli se na crnu (dobijanje gvožđa i čelika) i metalurgiju obojenih metala (dobijanje svih ostalih metala).[1] Razlikuje se ekstraktivna i prerađivačka metalurgija.

Iako u Zemljinoj kori postoji obilna količina metala, velika većina njih se ne nalazi u obliku pogodnom za ljudsku upotrebu. Oni se, naime, nalaze kombinovani s atomima nemetala u različitim jedinjenjima, kao što su sulfidi, oksidi, karbonati itd. Prvi korak u dobijanju metala u upotrebljivom obliku je oslobađanje metala iz njegovih jedinjenja. Tim područjem bavi se ekstraktivna metalurgija. Ali čak i nakon topljenja, rafinacije i legiranja, metal je samo delomično podesan za konačnu upotrebu.

Metali, koji se svakodnevno koriste, kao npr. grlo sijalice, opruga, svrdlo itd, imaju poseban oblik. Tim područjem – oblikovanjem metala – bavi se mehanička metalurgija. Pritom, za njihovo oblikovanje ona koristi brojne postupke kao što su valjanje, presovanje, kovanje, izvlačenje itd. Ponekad ogromne mašine, teške i više tona, daju metalnim predmetima, kao npr. železničkim šinama, cevima i limovima konačan oblik.

Fizička metalurgija se bavi kontrolom procesa uz pomoć različitih metoda i testova. Ona istražuje važne teorijske i praktične principe ponašanja metala kod različitih uslova upotrebom metoda fizike, hemije, termodinamike itd. Time se ujedno postižu i optimalni proizvodni parametri za željeni kvalitet i oblik. Fizička metalurgija ispituje takođe unutrašnju strukturu čvrstih metala, koja umnogome određuje mehanička i druga svojstva, te otvara mogućnost njihovog predviđanja i planiranja. Istražuje i objašnjava ravnotežne i neravnotežne dijagrame stanja metala, te principe legiranja koji uz teorijsko značenje nalaze i direktnu primenu u praksi.