ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Oblast: Dizajn, industrijski dizajn
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Fruht, Miroslav, 1922-2000 = Fruht, Miroslav, 1922-2000
Naslov Dizajn : od zanata preko umetnosti do nauke / Miroslav Fruht
Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1995
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nauka, 1995 (Beograd : Čigoja štampa)
Fizički opis 208 str. : ilustr. ; 25 cm
(Broš.)
Napomene Tiraž 1.000
Podaci o autoru: str. 204
Bibliografija: str. 203.
Predmetne odrednice Dizajn

O dizajnu postoji čitav niz definicija. Jedan broj je objavio i Miroslav Fruht u svojim knjigama (Industrijski dizajn, Beograd, 1981; Dizajn, Beograd, 1995; Dizajn/ od zanata preko umetnosti do nauke, Beograd,1995). Ove teorije u većini su zasnovane na ekonomskim, ergonomskim i tržišnim apektima, čime dizajn uspostavljaju kao stvaralačko-proizvodnu delatnost za razliku od kulturoloških, filozofskih i šire društveno postavljenih razmatranja. Tako za Artura Pulosa (Arthur Pulos) industrijski dizajn je stvaralačka disciplina koja mora zadovoljiti zahteve tehnologije, tržišta i pre svega zahteve konkretnog ljudskog okruženja i, to zastupljenih u realnoj poziciji. Herold Van Doren pod industrijskim dizajnom podrazumeva praksu analize, kreiranja i razvoja proizvoda za masovnu proizvodnju kako bi se ostvario kvalitet proizvoda i po obliku i po sadržaju, koje će sigurno prihvatiti proizvođač, odnosno da će svesno ulagati u proizvodnju i plasirati ih po ceni koja će opravdati ulaganja i zadovoljiti zahteve tržišta. Endrju Sapinski (Andrew Sapinski) vidi industrijski dizajn kao delatnost koja treba da obezbedi naručiocu takvo rešenje koje će kao konkurentan proizvod zadovoljiti dva kriterijuma: prvi – dizajn koji će stvoriti harmoničnu vezu između proizvoda, okoline u kojoj se koristi i samog čoveka kao korisnika i drugi – industrijski dizajn će kao disciplina da spoji proizvod sa tržištem i uslovima proizvodnje kako bi se obezbedio povoljni ekonomski efekat. Za Leona Gordona Milera (Leon Gordon Miller) dizajn je proces za rešavanje problema koji se oslanja na kreativnost, estetiku i tehničke discipline, dok Kristofer Džons (Cristopher Johnes) tvrdi da se radi o hibridnoj aktivnosti u kojoj su ukrštene umetnost i nauka, a Ken Bejns (Ken Baynes) vidi industrijski dizajn u okvirima tri oblasti koje karakteriše nauka (psihologija, ergonomija, medicina), proizvodnja i tehnologija i moderna distribucija za tržište. Viktor Papanek (Dizajn za stvarni svet, Split, 1973) pod dizajnom podrazumeva svako rešavanje problema, svaku ljudsku aktivnost čiji je cilj da zadovolji ljudske potrebe i razreši konkretna pitanja u kontekstu informatičkog i tehnološkog nivoa civilizacijskih tekovina. Goroslav Keller industrijski dizajn vidi u svom osnovnom smislu kao disciplinu određivanja modaliteta komunikacije između proizvodnje i potrošnje.
MG71 (L)