Autor - osoba Novaković, Stojan, 1842-1915 = Novaković, Stojan, 1842-1915Naslov Istorija i tradicija : izabrani radovi / Stojan Novaković ; priredio Sima ĆirkovićVrsta građe knjigaCiljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž. )Jezik srpskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1982 (Beograd : Kultura)Fizički opis XX, 478 str. , [8] str. s tablama (fotogr. ) : ilustr. ; 19 cmDrugi autori - osoba Ćirković, SimaZbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ75 ; ǂknj. ǂ496(Karton)Napomene Tiraž 4000Str. [VII]-XX: Tradicija i istorija u delu Stojana Novakovića / Sima ĆirkovićDopune i objašnjenja: str. 437-478Napomene i bibliografske reference uz tekst.Predmetne odrednice Uroš, srpski car, 1336-1371 -- UbistvoStefan Dečanski, kralj, 1321-1331 -- SmrtBranković (porodica)Srpska narodna književnost -- IstoriografijaGrbovi – SrbijaKonstantin „ Stojan“ Novaković (1842-1915) je bio srpski političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije.Rođen je 1. novembra 1842. u Šapcu. Nižu gimnaziju je završio u Šapcu kao najbolji učenik 1857. godine, višu gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke) tri godine kasnije.Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti ušao je pet godina docnije, tj. sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta).Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, na tom se mestu nalazio u tri mandata (1873–1875 i 1880–1885), u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvete sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer).Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895-1896. postao predsednik jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900, zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan. To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve.Po povratku u zemlju, on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uprkos malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1915. u jeku Prvog svetskog rata.Unuk Stojana Novakovića je Radoš Novaković.BibliotekarBio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu u periodu 1869-1874. Uspeo je da se zakonom iz 1870. obezbede za Biblioteku tri obavezna primerka i da se pomogne razvoj školskih i narodnih biblioteka u unutrašnjosti. Njegovom zaslugom donet je 1881. zakon o Narodnoj biblioteci i Narodnom muzejuBio je član prvog Odbora Zadužbine Nikole Čupića. Ova Zadužbina je nastala 1871. posle smrti Nikole Čupića (1836–1870), Stojan Novaković je bio jedno vreme njen sekretar i 4 godine predsednik. 1877. je odlučeno da Zadužbina izdaje jednom godišnje svoj časopis koji se zvao „ Godišnjica Nikole Čupića“ i u ovom časopisu je i Stojan Novaković objavio veliki broj svojih radova.PrevodilacBavio se i prevođenjem, preveo je knjigu „ Gražina“ najvećeg poljskog pesnika Adama Mickjeviča, izdanje na srpskom 1886. godine.9/2