Godina : 1931 - 1940.
Detaljno stanje: Dobro

`putovala` 1962 ali je starija - predratna

Манастир Велика Ремета је један од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.

Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.

Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима.

По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).

Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.

На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.

Велика Ремета је обновљена 1982. Страешина манастира је архимандрит Стефан Вучковић.