ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999.
Autor: Domaći
Oblast: olimpijske igre, olimpijada
Jezik: Srpski

Artur Takač ŠESTDESET OLIMPIJSKIH GODINA
Artur Takač 60 OLIMPIJSKIH GODINA

Prometej, 1999.
427 strana, tvrd povez, udžbenički format.

Sem posvete kao nova.

Bob Bimon je bio prvi favorit za osvajanje zlata u skoku u dalj na Olimpijskim Igrama u Meksiko Sitiju 1968. Svi su očekivali njegovu pobedu, ali baš niko nije očekivao da će se dogoditi ono što mu se dogodilo. Možda je najlepše ovaj trenutak, jedan od onih koji vam oduzima dah, ...
Bob Bimon je bio prvi favorit za osvajanje zlata u skoku u dalj na Olimpijskim Igrama u Meksiko Sitiju 1968. Svi su očekivali njegovu pobedu, ali baš niko nije očekivao da će se dogoditi ono što mu se dogodilo.

Možda je najlepše ovaj trenutak, jedan od onih koji vam oduzima dah, opisao legendarni Artur Takač, u knjizi `Šezdeset olimpijskih godina`. Bio je to trenutak za sva vremena, jedan momenat koji će za vjek i vjekova ostati upisan u istoriji sporta. Evo šta je Takač napisao o tome.

`Svetski rekord je tada bio 8.35. Rekao sam mom dobrom prijatelju Adrianu Paulenu da fiksira spravu na 40 centimetara od te granice. On mi je rekao da je to možda i previše. U 15.30, podignuta je sudijska zastava i finale je počelo. Na zaletištu je bio haos i ja sam bio tamo da bar malo sredim stvari, a ne zato što sam očekivao svetski rekord. Sa zapada su se gomilali crni oblaci i oluja je mogla da počne svakog trenutka.

Bimon je bio prvi na redu. Poput pantera se pognuo napred. Imao je sprint sa fantastičnim ubrzanjem. Dugim, dinamičnim, hitrim koraciama, približavao se odskočnoj dasci. Odrazio se gotovo milimetar ispred oznake prestupa. Poleteo je visoko i daleko poput projektila. Odmah sam video da će preleteti osam metara. Onda se, kao u magnovenju, čudesnom koordinacijom skupio i produžio skok. Konačno se prizemljio, sa ispruženim nogama, koliko sam procenio, vrlo blizu oznake za devet metara.

Osetio sam jezu. Sudije su širile ruke, jer je svaki metar bio previše kratak da bi se izmerilo Bimonovo dostignuće. Povukao sam se i rekao Paulenu da se upotrebi uvek prisutna čelična traka. Svi zajedno smo gledali i trudili se da budemo precizni. Kada smo konačno završili posao, svi smo zanemeli. Adrian Paulen je izgovarao i sam sebi nije verovao. Osam...metara...devedeset...centimetara....

Rezultat je svetlucao na semaforu. Najfantasatičniji podvig u istoriji atletike, možda i sporta uopšte. Bimon, međutim, nije dobro poznavao naš merni sistem. Pored njega je, na sreću, stajao kolega Ralf Boston, koji mu je odmah preveo dužinu skoka u stope i jarde. Bimon je polako pao na kolena, a glava mu je dodirivala zemlju. Zatim je zaplesao pored svih skakača. Rus Igor Ter Ovanesijan mi je prišao i tiho šapnuo da sada mogu svi da se spakuju i odu kući, jer je predstava gotova. I zaista, bila je gotova`

Tako piše Takač, a Bimonov skok u večnost stajao je kao svetski rekord, verovali ili ne, pune dvadeset i tri godine. Jedne, takođe magične večeri u Tokiju, granicu snova je pomerio Karl Luis u finalu Svetskog prvenstva 1991. Skočio je 8.91, ali je na zaletištu sledeći bio Majk Pauel, Luisov veliki prijatelj van staze, ali najveći rival na njoj. Slično Bimonu, Pauel je do maksimuma napeo sve mišiće, kao panter se vinuo kroz vazduh i doskočio do...8.95! Pauelov rekord je na snazi i dan danas, ali kada se priča o skoku u dalj, uvek će tema dana biti jedan skok. Skok Boba Bimona u večnost jednog vrelog popodneva u Meksiku 1968

Author: Branislav Jocić