Godina izdanja: 1999
ISBN: 86-7346-075-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Dereta, Beograd
Biblioteka Savremena srpska književnost, Kolo 1, knj. 4
Povez: tvrd
Broj strana: 169
Parčence selotejpa na predlistu, flekica na jednom mestu, lepo očuvana.

KUTIJA ZA PISANJE je knjiga o knjigama, pisanju, književnicima, i kao takva, uvek uzbudljiva. Dok pisac na početku romana opisuje istraživanje kutije koju je nabavio, čitaocima ide voda na usta – od slasti, uzbuđenja, iščekivanja i zamišljenih slika. One su otelovljenja začkoljica kutije, a svaka ima svoj poseban miris. Kutija-škrinja koju Pavić opisuje, stvarna i nestvarna, poslužila mu je da oživi metaforu iz njegove najbolje priče Vedžvudov pribor za čaj, metaforu o Evropi i Balkanu.

Pavićeva magijska proza, u ovom romanu i ekstravagantna, vodi nas na putovanja, gutamo sladak miris zemlje, čitamo o slovima, rukopisima, hartijama, porukama i pukotinama. Već na početku smo zapahnuti pariskim parfemima čiji mirisi slede ispovesti i pisanija svih likova romana.

Ovaj roman je razrađena priča kojoj je Pavić želeo da se vrati. Ovo je roman-omaž o Balkanu i Evropi, večito povezanim i večito različitim. Imena i poreklo su veoma važni u ovom delu čije su korice i listovi od etra. Balkan, zagrižen, zamršen, zanesen, osvetoljubiv, viteški, romantičan, sa preživelim ritualima iz prošlih vekova igra svoju igru sa Evropom, frivolnom i rasterećenom, zapitanom. Pritom se otvara pitanje da li izmučeni Balkan mora da se potre da bi “stigao” do Evrope, šta on od nje u stvari traži i šta će mu se na kraju dogoditi. Ratna ispovest mladića koji predstavlja Balkan je blistavo napisana.

Ovo je roman i o rastegljivosti vremena i značaju sadašnjosti, nemerljive, ali najbitnije. Ovde se vremena spajaju i brišu, ovde se pokušava uhvatiti zaborav (izbledelo vreme). Ovde pisac pokušava da dođe do same srži, jer naglašava da “u duši ne postoji prostor, u srcu ne postoji vreme.”

(K-143)