ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

29437) DOGFUCKER 1 -2 - 3 , Ivan Glišić , Autorsko izdanje Šabac 2008 , U povodu prvog dela Dogfuckera, Branimir Lokner, rok kritičar, napisao je u Pop rocku, no 159/1990, osvrt U raljama hard cora: Nepokolebani entuzijasta i večni mladić, Ivan Glišić, sa svojim književnim radovima, ali i mnogo više stavom i načinom na koji reflektuje životna iskustva, stavljajući ih u ulogu katalizatora generacijskog(skih) bunta... I u toku ovog, novog milenijuma, Glišić aktivan je kao i uvek, objavljujući integralnu, trotomnu, verziju Sekstuc priča - DOGFUCKER, čiji se prvi deo, rekosmo, pojavio 1990., u Nezavisnim izdanjima Slobodana Mašića. Glišićev istorijat je zaista `vremešan`, iako se on sam oseća kao `klinac`. Voli da kaže: na sceni je od 1959., a neku vrstu retrospektive prikazao kroz dva `dokumentarca` o sebi, za potrebe Drugog i Trećeg programa RTS, krajem osamdesetih u ex Yu. U periodu 1968 -76., živeo je u Zagrebu, pisao je tekstove za Josipu Lisac/grupa Tajm i Darka Domijana. Na njegove stihove muziku je komponovao Rajmond Ruić. U Beogradu je, s Pecom Popovićem, radio u Mini Džuboksu i Džuboksu kao urednik rok poezije, a prevodio je jedno vreme sa engleskog i za časopise Rock, Zdravo, Intervju. Napisao je himnu emisije Veče uz radio, i s Mišom Aleksićem, basistom Riblje čorbe, imao bend S.O.S. Za svoje knjiške radove, dobijao je i nagrade: Jer znala je mama, mene će skrckati Levi elementi - nagrada Džuboksa. Ova knjiga imala je čudnu sudbinu, napisana 1968., štampana 1976., pa stopirana, da bi na kraju doživela reizdanje 1988., u Nezavisnim izdanjima Slobodana Mašića. Tu i Zdravo Kolumbo, ovde Amerika - nagrada Omladinskih novina 1976., ali štampana, kao `nepodobna`, jedanaest godina kasnije, takođe kod Mašića. Glišić je nosilac i nekoliko Diploma Politikinog zabavnika, za stvaralaštvo o mladima (Plastično lice, Crvena zevalica, Ura! Ura! Matura!). Dolaskom novih životnih i stilskih promena `ufurao se` 1976. u punk, a bez kolebanja prihvatio je i hard core. Družio se sa muzičarima i bendovima iz ovdašnjeg andergraunda, saživljavajući se sa njihovim problemima koji nailaze na otpor i neshvatanje sredine, kao što je i danas slučaj. Glišić je imao i svoj hard core bend Bogalji, i fanzine: Luvattua Maa (Obećana zemlja) i Mozak u tegli. Upravo DOGFUCKER ili Cock-and - Bull stories, pojašnjava Lokner, na jedan ogoljen način, bez uvijanja, direktno, otvoreno postize svoj cilj ne ostavljajući dužnim nikoga. Zadirući u najintimniji deo čovekovog bića - seksualnost, preko kojeg je prikazana i glupost moralnih, gradanskih, konzervativnih, vaspitnih dogmi kojima ljudski um robuje, Glišić dodiruje i dno i hijerarhijski vrh staleža, koristeći istorijsko - autobiografske modifikovane elemente, da bi postigao ubedljivost, ne ulepšavajući realnost i svakodnevnicu. DOGFUCKER udara pravo u centar, a u ovom delu se pojavljuju I Glišićevi prijatelji iz ovdašnjih undergraund i hard core sastava i literarnih i slikarskih krugova, čije citate autor na više mesta koristi. Knjiga kakvu smo do sada retko imali priliku da srećemo u ovdašnjem izdavaštvu...
Ivan Velisavljević, književni kritičar
, mek povez, format 14 x 19,5 cm , latinica, 255 strana, posveta na naslovnoj strani