Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MILAN NEŠIĆ - ČETIRI GODIŠNJA DOBA
Oda radosti gospodina n.n.


Društvo književnika vojvodine, 330 str, odlično očuvana.

„Proleće je vreme buđenja i nade, leto, znamo, vreme punog sjaja i rascvata, a jesen doba plodova i rezultata, konačnog ishoda – do daljeg. Zima je pak period predaha ako ne baš i smiraja, preispitivanja i razmišljanja u osami ako ne baš mrtvilo bez izgleda za novi početak.
Kada je sad reč o našoj književnoj svakodnevnici, tja, da li književnoj, da li prosto publicističkoj, izdavačkoj i samoizdavačkoj svakodnevnici haosa kao na vašaru, šta reći nego da je to period duboke zime. (...)
U tim okolnostima nikakvo čudo što književna kritika zaprao i ne postoji. (...)
Iako ljubav nije misao, ona se brani mišlju, strasno se strašću oseća, ali se ljubav brani razmišljanjem. (...)
Ali ona ne reče ništa, korak ne uspori, oka od njega ne odvajajući prođe ćutke kao što vojnik iz stroja pozdravlja u mimogredu. O bože, kako, o bože, zašto, prođe i on pored nje. Međutim, ne mogade, osvrnu se. Ona je već bila pred vratima koronarne jedinice, da li to i ona zastala, da li i ona sa željom da se osvrne, šta li će sad biti, u njemu se ponovi onaj neodređeni osećaj od malopre. On zaista stade, on se sasvim okrenu. Da, i ona stala, i ona možda sa željom da mu se okrene? On kao da bi korak, dva ka njoj. U koraku raširi ovlaš ruke, eto! Pa više i ne pamti kako se tačno zbilo, sem što odjednom posta svestan da i ona k njemu koraknu, a on sad što pre k njoj. Trenutak potom bili su jedno drugom u zagrljaju.“