ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 1996. Mek povez, 190 strana.
Knjiga je veoma dobro očuvana.
K5



Fobije i fobični poremećaji , strah uopšte, od uvek su plenili pažnju stručne, naučne pa i široke kulturne javnosti. To stoga, što je čovek od uvek živeo sa strahom, osećanjem koje odražava njegovu stalnu i produženu zavisnost od prirode, i sopstvenim ograničenjima nad kojima je stalno nagnuta - smrt.
Neposredno posle drugog svetskog rata strah je proglašavan centralnim fenomenom savremenog društva i egzistencije čoveka - pojedinca. Govorilo se i pisalo o `godinama straha` i `strahu kao bolesti ovoga veka`, što se, s puno razloga, može govoriti i o u kome danas živimo. Isticalo se da su lekari davno iskorenili kugu i koleru, ali da se umesto njih, u psihičkom životu ljudi, naselio strah koji preti da postane masovna epidemija.
Krajem 70-tih i tokom 80-tih godina psihijatri su utvrdili da se `napad panike` razlikuje od drugih oblika straha po načinu nastanka i svojoj prirodi. Takvo saznanje snažno je pokrenulo mnoge istraživače i kliničare, počev od biohemičara i genetičara, s jedne, i psihofarmakoterapeuta i psihoterapeuta, s druge strane, da preduzmu niz istraživanja sa ciljem da utvrde pravi značaj ovog otkrića. Napor je urodio plodom. Dotadašnja znanja i tradicionalna odredenja straha značajno su dopunjena ili su, pak, izmenjena. Zapravo, više ništa nije bilo isto kao ranije. Iz tih i takvih razloga vremenski period izmedu 1980 i 1990 godine nazvan je `Dekadom progresa u razvoju znanja o strahu i napadu panike` (Klerman,1990) i slobodno se može smatrati prekretnicom u shvatanju prirode i porekla straha uopšte.
Danas, na kraju 20-tog veka, interesovanje za strah i fobije dostiglo je vrhunac. U žižu interesovanja stavljena je agorafobija sa paničnim poremećajem, kao najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja straha.
I evo, pred čitaocima je studija o agorafobiji. U njoj se daje pregled svih značajnih i novih teorijskih odredenja prirode straha uopšte i posebno karakteristika straha specifičnog za ovaj poremećaj, zatim, klinički opis svih varijeteta oboljenja, način lečenja, kao i naša sopstvena iskustva i shvatanja o svim najznačajnijim kliničkim aspektima ovog poremećaja.
Nadam se da će ova knjiga biti od koristi studentima medicine i psihologije, lekarima opšte medicine, kojima se oboleli od agorafobije prvo i najčešće javljaju, specijalistima psihijatrima i kliničkim psiholozima, kao i dobro obaveštenim laicima koji se interesuju za psihijatriju i psihoterapiju. Posebno bih bio zadovoljan kada bi knjiga bila od koristi obolelima od agorafobije, jer je ona njima i namenjena. Očekujem da oni saznaju da savremena naučna medicina veoma detaljno poznaje prirodu oboljenja od koga boluju, da u svojim patnjama nisu usamljeni, da je dožive kao podstrek da sebe bolje razumeju i pronadu način kako da iz tog mučnog stanja krenu putem zdravlja, i najzad, da postoje lekari-psihoterapeuti koji razumeju njihove patnje, žele i znaju da im pomognu.
U Beogradu, od 1992 do 1996 godine
Ljubomir Erić (iz Predgovora)