ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Oblast: Astronomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena

Izlaganje sistema sveta / Pjer-Simon Laplas ; preveo s francuskog Miroslav Alaga Bogdanović
Jezik srpski
Godina 2014
Novi Sad : Akademska knjiga : Prirodno-matematički fakultet, 2014 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 379 str. ; 24 cm
Biblioteka Physis ; 7
Prevod dela: Exposition du système du monde / par M. le marquis de Laplace
Tiraž 1.000
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst.
Predmetne odrednice
Astronomija
Laplace, Pierre-Simon de, 1749-1827
Laplas, Pjer-Simon, 1749-1827


Radovi francuskog matematičara, fizičara i astronoma Pjer-Simona Laplasa znatno su doprineli razvoju matematike, fizike, astronomije i statistike. Sažeo je i proširio radove svojih prethodnika. Njegovo ime nose integralna transformacija koju je utemeljio, jedan diferencijalni operator koji se pojavljuje kako u klasičnoj, tako i u savremenoj fizici i diferencijalna jednačina povezana sa njime. Preformulisao je i razvio hipotezu porekla Sunčevog sistema i bio je jedan od prvih naučnika koji je najavio postojanje crnih rupa i naslutio pojavu gravitacionog kolapsa. Sebi je postavio zadatak da napiše delo koje će: ”ponuditi celokupno rešenje velikog mehaničkog problema koji predstavlja Sunčev sistem i koje će dovesti teoriju u skoro potpuno poklapanje s posmatranjima tako da empirijskim jednačinama više neće biti mesta u astronomskim tabelama”. Takva je njegova “Nebeska mehanika”, ali je onda poželeo i da napiše delo u kojem će svi ovi rezultati biti približeni široj čitalačkoj publici. Rezultat je knjiga “Izlaganje sistema sveta” u kojoj nema ni matematičkih formula ni crteža, sva matematika je objašnjena rečima a svi osnovni pojmovi iz fizike potrebni za razumevanje izlaganja su objašnjeni na licu mesta. Polazeći od opisa svemira kakvog ga vidimo, on iznosi argumente za heliocentrični sistem, objašnjava zakon opšte gravitacije i pokazuje kako se pomoću njega mogu objasniti sve činjenice prikupljene astronomskim posmatranjima. Knjiga sadrži kratak pregled istorije astronomije. Delo se može smatrati pravim spomenikom distignućima ljudskoga uma.


Pjer-Simon, Markiz de Laplas (franc. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Normandija, 23. mart 1749 — Pariz, 5. mart 1827) bio je francuski matematičar i astronom koji je postavio završni kamen matematičke astronomije sumirajući i proširujući radove svojih prethodnika u delu od pet tomova Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) (1799—1825). Ovo remek-delo prevelo je geometrijske studije sa mehanike, koju je koristio Isak Njutn, na studije zasnovane na računu, poznate kao fizička mehanika. On je takođe otkrio Laplasovu jednačinu. Iako je Laplasova transformacija dobila ime u njegovu čast, jer je ovu transformaciju koristio u svom radu o teoriji verovatnoće, transformaciju je zapravo otkrio Leonard Ojler, plodan švajcarski matematičar iz osamnaestog veka. Laplasova transformacija pojavljuje se u svim granama matematičke fizike – koja je bila glavno polje njegovih istraživanja. Laplasova diferencijalna oznaka, koja se često primenjuje u primenjenoj matematici, takođe je nazvana po njemu. Asteroid 4628 Laplas je dobio ime u njegovu čast. Laplas je postao grof Prvog francuskog carstva 1806. godine, a titulu markiza je dobio 1817, posle povratka dinastije Burbon. U prvom srpskom naučno fantastičnom romanu Jedna ugašena zvezda koji je 1902. napisao Lazar Кomarčić, duh naučnika Laplasa je vodič i učitelj glavnome liku kroz svemir.

REDOSLED POGLAVLJA
Izlaganje sistema sveta
PRVA KNJIGA
O PRIVIDNOM KRETANJU NEBESKIH TELA
Poglavlje I: O dnevnom pomeranju neba
Poglavlje II: O Suncu i njegovom kretanju
Poglavlje III: O vremenu i njegovom merenju
Poglavlje IV: O kretanju Meseca,
njegovim menama i pomračenjima
Poglavlje V: O planetama, a posebno o Merkuru i Veneri
Poglavlje VI: O Marsu
Poglavlje VII: O Jupiteru i njegovim pratiocima (satelitima)
Poglavlje VIII: O Satumu, njegovim satelitima i prstenu
Poglavlje IX: O Uranu i njegovim satelitima
Poglavlje X: O planetama koje mogu da se vide samo pomoću teleskopa: Cereri, Paladi, Junoni i Vesti
Poglavlje XI: O kretanju planeta oko Sunca
Poglavlje XII: O kometama
Poglavlje XIII: O zvezdama i njihovim kretanjima
Poglavlje XIV: O obliku Zemlje, promenama sile teže na njenoj površini i decimalnom sistemu tegova i mera
Poglavlje XV: O nadolaženju i povlačenju mora ili o dnevnim promenama njegovog profila
Poglavlje XVI: O Zemljinoj atmosferi i astronomskim prelamanjima u njoj
DRUGA KNJIGA
O STVARNIM KRETANJIMA NEBESKIH TELA
Poglavlje I: O Zemljinom obrtanju oko svoje ose
Poglavlje II: O Zemljinom kretanju oko Sunca
Poglavlje III: O prividima koji nastaju usled Zemljinog kretanja
poglavlje IV: O zakonima po kojima se
Planete okreću oko Sunca i o obliku njihovih putanja
Poglavlje V: O obliku putanja kometa
i zakonima njihovog kretanja oko Sunca
Poglavlje VI: O zakonima kruženja satelita oko svojih matičnih planeta
TREĆA KNJIGA O ZAKONIMA KRETANJA
Poglavlje I: O silama, njihovom slaganju
i ravnoteži materijalne tačke
Poglavlje II: O kretanju materijalne tačke
Poglavlje III: O ravnoteži sistema tela
Poglavlje IV: O ravnoteži fluida
Poglavlje V: O kretanju sistema tela
ČETVRTA KNJIGA
O TEORIJI SVEOPŠTEG PRIVLAČENJA
Poglavlje I: O zakonu sveopšteg privlačenja
Poglavlje II: O poremećajima kretanja planeta po elipsama .
Poglavlje III: O masama planeta i sili teže na njihovim površinama
Poglavlje IV: O poremećajima kretanja kometa po elipsi
Poglavlje V: O poremećajima Mesečevog kretanja
Poglavlje VI: O poremećajima kretanja Jupiterovih satelita
Poglavlje VII: O satelitima Satuma i Urana
Poglavlje VIII: O obliku Zemlje i planeta
i o zakonu sile teže na njihovim površinama
Poglavlje IX: O obliku Satumovog prstena
Poglavlje X: O atmosferi nebeskih tela
Poglavlje XI: O nadolaženju i povlačenju mora
Poglavlje XII: O oscilacijama u atmosferi
Poglavlje XIII: O precesiji ravnodnevica i nutaciji Zemljine ose
Poglavlje XIV: O Mesečevoj libraciji
Poglavlje XV: O sopstvenom kretanju zvezda
PETA KNJIGA
SAŽET PRIKAZ ISTORIJE ASTRONOMIJE
Poglavlje I: O drevnoj astronomiji, sve do osnivanja Aleksandrijske škole
Poglavlje II: O astronomiji od osnivanja
Aleksandrijske škole, pa sve do Arabljana
Poglavlje III: O astronomskoj nauci posle Ptolemeja, sve do njene obnove u Evropi
Poglavlje IV: O astronomiji u savremenoj Evropi
Poglavlje V: O otkriću sile sveopšteg privlačenja
Poglavlje VI: Razmatranje o sistemu sveta i budućem napretku astronomije
Beleška 1
Beleška II
Beleška III
Beleška IV
BeleškaV
Beleška VI
Beleška VII (i poslednja)