ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1959
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Akutagawa, Ryunosuke, 1892-1927 = Akutagava, Rjunosuke, 1892-1927
Naslov Kapa / Rjunosuke Akutagava ; [preveo s engleskog Voja Čolanović]
Jedinstveni naslov Kappa. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1959
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1959 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 113 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Čolanović, Voja, 1922-2014 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂReč i misao. ǂkolo ǂ1 ; ǂknj. ǂ23
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Kappa / Ryunosuke Akutagawa


Rjunosuke Akutagava (1892–1927) bio je japanski pisac i majstor kratke priče, čije se ime danas smatra sinonimom za modernu japansku prozu ranog XX veka. Rođen je u Tokiju u obrazovanoj porodici, ali je od detinjstva bio suočen s tragičnim okolnostima – majka mu je obolela od teške duševne bolesti, zbog čega je odrastao u kući majčine porodice, što je ostavilo dubok trag na njegovu ličnost. Studirao je englesku književnost na Tokijskom imperijalnom univerzitetu, gde se upoznao s delima Edgara Alana Poa, Strindberga i Dantea, koja su snažno uticala na njegovu poetiku. Akutagava je rano pokazao izuzetno osećanje za stil, ironiju i psihološku složenost, kombinujući tradicionalne japanske motive s modernim, zapadnim načinom pripovedanja. Njegova proza osciluje između estetskog rafinmana i egzistencijalne teskobe, između moralne dileme i halucinantnog doživljaja stvarnosti.

Prvu slavu stekao je pričom Rašomon (1915), u kojoj reinterpretira srednjovekovnu legendu o preživljavanju u vremenu moralnog raspada. Slede priče U šumi (1918), Nos (1916), Paklena slika (1918), Život jednog glupaka (1927) i Pismo iz pakla (1920), koje potvrđuju njegovu opsesiju moralnim relativizmom, krivicom i identitetom. Akutagava je bio opsednut temom ludila i granicama između stvarnog i priviđenog, što je posebno izraženo u njegovim kasnijim delima, obojenim introspekcijom i osećanjem bezizlaza. Njegov život obeležila je hronična nesanica, strah od nasledne duševne bolesti i rastući osećaj teskobe pred društvenim haosom modernog Japana. Godine 1927. izvršio je samoubistvo trovanjem veronalom, ostavljajući poruku u kojoj govori o „neodređenom osećanju straha“. Njegova smrt označila je kraj jedne epohe, ali je njegovo delo postalo temelj japanske književne modernosti, a najznačajnija japanska književna nagrada, Akutagava-shō, nosi njegovo ime u čast tog „oca japanske kratke priče“.

MG30 (L)