Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Henri Dzejms - Svezanj pisama i druge price

Slika na tepihu, Svezanj pisama, Smrt lava, Ucenik, Prava stvar, Mesto rodjenja

Adresa, Beograd, 275 strana. Na prvom belom predlistu hemijskom olovkom je ispisana neka davna cena.
IZUZETNO RETKO, OVE DZEJMSOVE PRICE U SRPSKOM PREVODU POSTOJE SAMO U OVOJ ZBIRCI!

Henri Džejms, ključna figura transatlantske kulture, rođen je u Njujorku 1843. godine. Poneo je ime svog oca, istaknutog društvenog teoretičara i predavača, a njegov stariji brat Vilijam bio je filozof pragmatičar. Kao dečak, Henri je bio povučen i tih, strastveni čitalac koji je pažljivo posmatrao svet oko sebe, često u senci aktivnog starijeg brata. Njih dvojica su još u ranoj mladosti putovali i stekli zavidno obrazovanje. Henri se upisao na Pravni fakultet na Harvardu, ali je najviše vremena provodio čitajući Sent Beva, Balzaka i Hotorna. Prve priče je objavio u književnom časopisu kada je imao dvadeset jednu godinu, i vrlo brzo je postao jedan od najvrsnijih autora kratke priče u Americi. Romanom Roderik Hadson, koji je objavio 1875. godine, putopisom Transatlantske skice i jednom zbirkom priča počela je njegova četrdesetogodišnja karijera.
Od 1875. do 1876. godine živeo je u Parizu, gde je počeo da piše roman Amerikanac, o arogantnom milioneru čiji karakter odudara od aristokratskog porekla Francuskinje kojom pokušava da se oženi. U Gradu svetlosti upoznaje ruskog pisca Ivana Turgenjeva, čije mu se delo veoma dopadalo, a preko njega upoznaje Gistava Flobera, a zatim i braću Gonkur, Emila Zolu, Alfonsa Dodea i Gija de Mopasana.
Koliko god voleo Francusku, Džejms je shvatao da će zauvek biti stranac, pa se krajem 1876. godine seli u London. U ovom periodu je napisao najvažnija dela: romane Dejzi Miler, Evropljane i Portret jedne dame. Između 1880. i 1890. počinje njegova tranziciona faza kada piše roman Bostonci, ali i Okretaj zavrtnja, kojima je utro put romanu 20. veka. Kroz projekciju ličnog iskustva u prozu njegovo tehničko umeće se izoštrilo i sjedinilo sa simboličkim predstavama. Finalnoj fazi njegovog rada pripadaju romani Ambasadori i Krila golubice, nastali na samom početku 20. veka.
Izuzetan prozaista, Henri Džejms je ostavio za sobom dvadeset romana, sto dvanaest priča, dvanaest drama, nekoliko knjiga putopisa i mnoštvo novinskih članaka i kritika. Njegova čitalačka publika bila je ograničenog dometa za njegovog života, ali je tokom četrdesetih i pedesetih godina 20. veka oživelo interesovanje za njegovo stvaralaštvo, a njegovo „umeće romana“ priznato je kao najsuptilniji izraz ove veštine.
Britansko državljanstvo dobio je 1915. godine, kao i Orden zasluga za narod. Preminuo je u februaru 1916. godine u London.