ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Autor: Domaći
Oblast: Ratarstvo
Jezik: Srpski

Ječam, raž i ovas

Naslov: Ječam, raž i ovas
Autor: Bogomir Mihajlović (urednik)
Izdavač: Zadružna knjiga
Mesto: Beograd
Godina: 1966.
Broj strana: 384

- vrlo dobro ocuvana ,imaju samo par pecata bivseg vlasnika

JEČAM, OVAS I RAZ zauzimaju vidno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim i u privredi naše zemlje. Neosporno je da se ove kulture po svom opštem značaju ne mogu meriti sa pšenicom i kukuruzom, ali pojedinačno (s obzirom na njihovo iskorišćavanje u specifične svrhe) one su i te kako značajne. Iz tih razloga, posle izdavanja knjiga PŠENICA i KUKURUZ, Zadružna knjiga izdaje i ovu knjigu o ječmu, ovsu i raži.
Knjigu su napisali stručnjaci Zavoda za strna žita u Kragujevcu, uz saradnju dr Ž. Fincija iz Sarajeva i dr M. Obradovića iz Beograda.

Celokupna materija o ječmu, raži i ovsu izložena je u 9 poglavlja koja čine zaokruženu celinu, i to:
1 — Značaj, poreklo i stanje proizvodnje u svetu i Jugoslaviji, 2 — Morfologija i fiziologija, 3 — Genetika i selekcija, 4 — Sorte i proizvodnja semena, 5 — Ekonomika i organizacija proizvodnje, 6 — Uslovi uspevanja i agrotehnika, 7 — Bolesti i štetočine, 8 — Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje i 9 — Hemijski sastav i iskorišćavanje.
Iz ovog pregleda se vidi da je u knjizi svestrano obrađena problematika poznavanja i proizvodnje ovih kultura.

Nije suvišno naglasiti da je naša stručna i naučna literatura veoma oskudna u radovima koji tretiraju problematiku proizvodnje ječma, ovsa i raži, ali da su autori uz velike napore, koristeći najnovija domaća i strana iskustva, stvorili delo koje predstavlja veliki doprinos našoj stručnoj literaturi uopšte, a u ovim kulturama posebno.

Kao i PŠENICA i KUKURUZ, i ova knjiga je namenjena poljoprivrednim stručnjacima, proizvođačima i drugom kadru koji rade na unapređenju proizvodnje ječma, ovsa i raži. Ali, s obzirom na sadržinu, ona može poslužiti i onima koji se na poljoprivrednim fakultetima, visokim i srednjim poljoprivrednim školama ili u drugim institucijama tek osposobljavaju i usavršavaju za rad u proizvodnji.
Nadamo se da će knjiga JEČAM, OVAS i RAZ doprineti unapređenju proizvodnje ovih kultura, što je i najveća želja autora i izdavača.

Inž. Bogomir Mihajlović (urednik)

Sadržaj
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje (Dr J. Smiljaković i inž. D. Maksimović)
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje ječma
Privredno-ekonomski značaj
Poreklo i istorija ječma
Filogenetsko poreklo ječma
Proizvodnja ječma u svetu
Zasejane površine
Prinosi i proizvodnja
Izvoz i uvoz ječma
Proizvodnja ječma u Jugoslaviji
Prinosi i proizvodnja
Perspektiva proizvodnje
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje ovsa
Poreklo i istorija ovsa
Proizvodnja ovsa u svetu

Zasejane površine
Prinosi i proizvodnja
Proizvodnja ovsa u Jugoslaviji
Zasejane površine
Perspektiva proizvodnje
Značaj, poreklo i stanje proizvodnje raži
Privredno-ekonomski značaj
Poreklo i istorija raži
Proizvodnja raži u svetu
Zasejane površine
Prinosi i proizvodnja
Proizvodnja raži u Jugoslaviji
Zasejana površina

Literatura

Morfologija i fiziologija (Inž. J. Miržinski i inž. S. Popović)
Morfologija i fiziologija ječma
Morfologija ječma
Osnovne karakteristike
Sistematika ječma

I. Višeredi ječam
II. Srednji-prelazni ječam
III. Dvoredni ječam
IV. Nepotpun ječam
V. Labilni — promenljivi ječam

Fiziologija ječma
Generativni razvoj
Vegetativni razvoj
Morfologija i fiziologija ovsa
Osnovne karakteristike
Sistematika
Glavne karakteristike metlice
Neke osobine zrna
Osobine pleve i plevice
Plod i zrno
Fiziologija ovsa
Morfologija i fiziologija raži
Morfologija raži
Osnovne karakteristike
Sistematika raži
Fiziologija raži

Literatura

Genetika i selekcija (Inž. J. Miržinski i inž. S. Popović)
Genetika i selekcija ječma
Genetika ječma
Morfologija hromozoma ječma
Nasleđivanje morfoloških osobina
Nasleđivanje fizioloških osobina
Dužina vegetacije ozimih i jarih formi i otpornost prema mrazu
Selekcija ječma
Selekcija ozimog krmnog ječma
Selekcija na rodnost
Selekcija na otpornost prema niskim temperaturama i mrazu
Selekcija na otpornost prema poleganju
Selekcija na poboljšanje kvaliteta
Selekcija jarog krmnog ječma

Ranozrelost
Otpornost prema suši
Selekcija pivarskog ječma
Stanje savremene selekcije ječma u svetu i kod nas
Polazni materijal
Metode selekcije
Genetika i selekcija ovsa (Dr A. Popović)
Genetika ovsa
Selekcija ovsa
Masovna selekcija
Individualna selekcija
Novi problemi u selekciji ovsa
Genetika i selekcija raži (Dr M. Janković)
Genetika raži
Selekcija raži
Metode selekcije

Literatura

Sorte i proizvodnja semena
Sorte i proizvodnja semena ječma (Inž. J. Miržinski i inž. S. Popović)
Sorte ječma
Najvažnije sorte ječma u svetu
Raspoznavanje sorta
Važnije odlike klasa
Vegetativne osobine
Biološke osobine
Važnije sorte ječma

Sorte jarog pivarskog ječma stranog porekla
Viza
Fola
Union
Una
Amzel
Herta
Hama
Hajsa
Proktor
Ševalije
Ingrid
Rika
Palas
Foma
Emir
Delta
Ceres
Sorte ozimog ječma stranog porekla
Grof plajten
Trias
Dea
Atlas
Manon
Ager
Hauter
Odeski

Damaće sorte ozimog ječma
Novosadski
Kruševački 1, višeredi
Kruševački 1, dvoredi
OSK 101/19
Proizvodnja semena ječma
Vreme setve
Nega i žetva
Prečišćavanje i čuvanje semena
Kontrola proizvodnje i kvalitet semena
Laboratorijsko raspoznavanje tipova i sorta ječma
Određivanje pripadnosti višeredom ili dvoredom tipu
Određivanje boje zrna kod plevičastog ječma
Određivanje sadržaja plevice kod ječma
Tehnološka analiza zrna ječma
Kriterijum za ocenjivanje kvaliteta pivarskog ječma
Sorte i proizvodnja semena ovsa (Dr A. Popović)

Sorte ovsa

I. Sorte švedske grupe
II. Sorte srednjoevropske grupe
III. Sorte sovjetske grupe
Ozime sorte ovsa
Novosadski 2
Novosadski 6
Jare sorte ovsa
Novosadski 4126
Kruševački 0421
Topčiderski 245
Kragujevački 30-8/8

Konidor
Nova ukrštanja
Proizvodnja semena ovsa
Program proizvodnje sortnog semena
Osnovne kategorije semena
Program proizvodnje sortnog semena
Standardi za semensku robu
Sorte i proizvodnja semena raži (Dr M. Janković)
Sorte raži
Sorte dobijene u Švedskoj
Sorte dobijene u Nemačkoj
Sorte dobijene u Sovjetskom Savezu
Sorte dobijene u Jugoslaviji
Proizvodnja semena
Priprema za setvu i setva semenskog materijala
Standardi za semensku robu

Literatura

Ekonomika i organizacija proizvodnje (Dr Ž. Finci)
Ekonomika proizvodnje ječma, raži i ovsa
Dugoročne tendencije proizvodnje ječma i ovsa
Trend proizvodnje ječma i ovsa
Organizacija radnih procesa
Organizacija setvenih radova
Pripremni radovi
Vučni otpor
Izbor i priprema mašina
Razmeštaj materijala i način rada
Organizacija kombajniranja
Normativi kvaliteta rada
Izbor zagona
Radni dan i njegova struktura
Manipulacija zrnom
Troškovi kombajniranja
Uslovi uspevanje i agrotehnika
Uslovi uspevanja i agrotehnika ječma (Inž. J. Miržinski i dr M. Kostić)
Uslovi uspevanja
Toplota

Voda — Vlaga
Svetlost
Zemljište
Uslovi za gajenje ječma u našoj zemlji
Toplotni uslovi
Uslovi vlažnosti — padavine
Zemljište za gajenje ječma
Agrotehnika ječma
Plodored
Obrada zemljišta
Đubrenje
Setva i nega
Nega useva
Suzbijanje korova
Uslovi uspevanje i agrotehnika ovsa (Dr M. Kostić i dr Đ. Perić)
Uslovi uspevanja
Odnos prema toploti
Potreba za vodom
Odnos prema svetlosti
Zahtevi u pogledu zemljišta
Uslovi za uspevanje ovsa u našoj zemlji

Agrotehnika
Obrada zemljišta
Đubrenje ovsa
Nega useva
Uslovi uspevanja i agrotehnika raži
Uslovi uspevanja
Uslovi za uspevanje raži u našoj zemlji
Agrotehnika
Plodored
Obrada zemljišta
Đubrenje raži
Setva
Nega

Literatura

Bolesti i štetočine (Dr H. Smiljaković, dr B. Kostić i dr. T. Tešić)
Bolesti i štetočine ječma
Bolesti ječma
Pepelnica
Pokrivena gar
Otkrivena gar
Crna ili stabljičina rđa
Lisna ili sitna smeđa rđa
Žuta rđa
Prugavost ječma
Mrežasta pegavost ječma
Mrka pegavost žita
Prigor ili plamac
Fuzarioza ječma
Bakterijalna pegavost
Prugasti mozaik
Žuta zakržljalost
Štetočine ječma
Lisne vaši
Žičnjaci — Skočibube
Žitni bauljar
Žitni pivci

Buvač
Žitne stenice
Hesenska muva
Žuta pšenična muva
Žitni tripsi
Ostale štetočine ječma
Štetočine u skladištima
Žitni žižak
Pirinčani žižak
Ambarski moljac
Žitni moljac
Ostale štetočine u skladištima
Suzbijanje štetočina u skladištima
Bolesti i štetočine ovsa
Bolesti ovsa
Crna ili stabljičina rđa
Narandžasta rđa
Obična gar ovsa
Pokrivena gar ovsa
Mrka pegavost ovsa
Nekrotična prugavost

Pepelnica
Fuzarioza ovsa
Patološko poleganje
Oreolna pegavost
Prugavost ovsa
Mozaik
Žuta zakržljalost
Plava zakržljavost
Pseudo rezeta
Štetočine ovsa
Žitna pijavica
Švedska muva
Bolesti i štetočine raži
Bolesti raži
Glavnica raži
Stabljičina gar raži
Mrka rđa
Crna rđa
Lisna pegavost
Glavnica
Pepelnica
Štetočine raži
Ražena muva
Sedlasta muva
Ražena buba

Literatura

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje (Inž. M. Marinković)
Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ječma
Višefazni način sređivanja ječma
Jednofazni način sređivanja ječma — kombajniranje
Organizacija i rad kombajna u polju
Transport zrna ječma
Sušenje zrna
Skladiranje i čuvanje ječma
Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ovsa
Specifičnost u sređivanju ovsa
Uskladištenje i čuvanje ovsa
Žetva, vršidba i čuvanje raži
Specifičnost sređivanja raži
Uskladištenje i čuvanje

Literatura

Hemijski sastav i iskorišćavanje (M. Obradović)
Hemijski sastav i iskorišćavanje ječma
Hemijski sastav ječma
Iskorišćavanje ječma
Upotreba ječma u ishrani ljudi
Ječam kao industrijska sirovina
Iskorišćavanje ječma i proizvoda njegove prerade za ishranu ljudi
Hemijski sastav i iskorišćavanje ovsa
Hemijski sastav ovsa
Iskorišćavanje ovsa
Hemijski sastav i iskorišćavanje raži
Hemijski sastav raži
Iskorišćavanje raži
Literatura

Značaj, poreklo i stanje proizvodnje
J. Smiljaković i D. Maksimović

Ječam, ovas i raž, s obzirom na njihovo iskorišćavanje u različite svrhe, zauzimaju vidno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim i u privredi naše zemlje. Iz tih razloga poslednjih godina i ovim kulturama se pridaje sve veća pažnja. Među strnim žitima ječam ima najveći areal rasprostranjenosti. Gaji se u svim delovima sveta. On će zbog svoje namene, verovatno, i dalje zadržati iznačaj koji danas ima u proizvodnji strnih žita, kako u drugim tako i u našoj zemlji.

Kultura raži ima manju oblast rasprostranjenja odpšenice, mada se u pogledu geografske širine susreće dalje na severu Od ove vrste žita. Siroka rasprostranjenost raži objašnjava se njenom većom otpornošću prema nepovoljnim klimatskim uslovima i mogućnošću iskorišćavanja u različite svrhe.

Ovas fakođe ima vrlo raznovrsnu primenu, zbog čega se stalno radi i na unapređenju njegove proizvodnje.

Značaj, poreklo i stanje proizvodnje ječma
Privredno-ekonomski značaj
Ječam se upotrebljava u različite svrhe i ima mnogostruku primenu. Još u stara vremena predstavljao je glavno hlebno žito, a i danas se koristi za ishranu stanovništva, naročito onog koje živi na udaljenom severu i u planinskim predelima sa velikom nadmorskom visinom.. Od svih vrsta strnih žita ječam ima najseverniju i najjužniju granicu gajenja.

Na severnoj hemisferi nalazi se između 70° i 10° severne širine, a na južnoj granice gajenja ječma se kreću između 50° i 10° južne širine. I u pogledu nadmorske visine ječam prevazilazi sva žita. Gaji se na Himalajima i Tibetu na 4.600, Pamdru 3.800, Kavkazu 2.800, Alpima 2.000, u Italiji na 2.300, Etiopiji 3.300, Južnoj Americi 4.200 m nadmorske visine.

U našoj zemlji u brdsko-planinskim rejonima, gde pšenica zbog niskih temperatura teže uspeva, gaji se ječam, i to jari, koji se u manjim količinama upotrebljava d za ljudsku ishranu.

Međutim, hleb od samog ječmenog brašna, koje je u pogledu sadržaja hranljivih materija siromašnije od pšeničnog, slabijeg je kvaliteta, brzo se stvrdne i teško se vari. Bolji kvalitet hleba dobija se mešanjem ječmenog sa pšeničnim i raženim brašnom. Od zrna ječma pravi se ječmeni griz i pahuljdce, a služi i kao surogat kafe. Za Ijudsku ishranu koristi se i prerađeno zrno, oslobođeno plevica i glazirano — geršla, koja se dobija i od golog ječma, tj. od ječma bez plevica. Pri preradi zrna ječma dobija se oko 56% geršle i sporedni proizvodi — sitna zrna, brašno i mekinje, koji se upotrebljavaju za ishranu stoke.

Ječam je dragocena biljka za ishranu stoke i živine. Naročito je cenjen kao visokokvalitetno koncentrovano hranivo za ishranu svinja. Njegovom upotrebom dobija se najbolji kvalitet proizvoda − svašta, odlične strukture slanina, ukusno meso, tj. najbolje vrste bekona.

Ječam se može upotrebiti za ishranu stoke i u zelenom stanju, bilo da se gaji kao čist usev, bilo u smeši sa grahoricom ili stočnim graškom. Takođe se koristi i za silažu.

Za ishranu stoke upotrebljava se ječmena slama i pleva. Slama po hranljivoj vrednosti ne zaostaje za pšeničnom i stoka je rado jede. Pleva se iskorišćava u istom cilju, ali je mnogo slabijeg kvaliteta, jer nadražuje sluzokožu organa za varenje. Pored upotrebe za ishranu stoke, slama se koristi i za prostirku, što je od značaja u proizvodnji stainjaka.

Ječam ima veliki značaj i za pivarsku industriju. Za proizvodnju kvalitetnog piva naročito se koriste sorte dvoredog ječma, koje imaju krupno i ujednačeno zrno sa tankim plevicama. Najbolje pivo dobija se od sorta dvoredog ječma, u kojima se količina belančevina kreće najviše do 12%. Međutim, dobro pivo se može doibiti i od višeredih ječmova, koji imaju veći procenat belančevina (16—18%), ali pod uslovom da visokomolekularne belančevine sadrže dosta sumpora.

Pored upotrebe u pivarskoj industriji, ječam se koristi i za proizvodnju viskija, naročito u Engleskoj. Od značaja je i njegova upotreba u industriji špiritusa, u proizvodnji sladnog ekstrakta za potrebe farmakologije, u poslastičarstvu, u tekstilnoj industriji, kao i u proizvodnji skroba i ulja.

Ječam i njegovi proizvodi irnaj-u značajnu ulogu i u trgovini, kako lokalnoj, tako i međunarodnoj.

Važnost ječma se ogleda d u njegovom agrotehničkom značaju. On je uključen u plodored kao i druga strna žita i služi kao predusev drugim usevima. Takođe se koristi, naročito u vlažnim rejonima, kao zaštitni usev pri gajenju višegodišnjih trava.

U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji posle ranih sorta ječma -uspešno se gaje postrni usevi.

Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da gajenju ječma, s obzirom na njegov privredno-ekonomski i agrotehnički značaj, treba pokloniti odgovarajuću pažnju.

Poreklo i istorija ječma
Ječam je u kultura poznat odavno. Njegovo gajenje i širenje u svetu povezani su sa astorijom čoveka i odnose se na njen najudaljeniji period. On je poreklom iz Starog sveta. Novi svet (Amerika : oiceanija) počeo je da gaji ovu biljku znatno kasnije.

U Egiptu ječam je gajen još pre 6.000—7.000 godina. Ovu biljku su gajili i stari Asirci i Vavilonci takođe odavno, još pre 5.000 godina (Đorđević V.).

U Švajcarskoj (neolit) i Italiji (bronzano doba) nađeni su u iskopinama višegodni i dvoredi ječmovi, ali su ovi imali ograničenu rasprostranjenost (Nikolić l\d.). Na osnovu ovoga smatra se da se u neolitu u Zapadnoj Evropi gajio uglavnom višeredi ječam, pošto je nađeno samo pola klasa dvoredog, a mnogo više klasova višeredog ječma.

Iz Italije ječam je prenesen najpre u Francusku i Švajcarsku, a zatim u Belgiju, Nemačku i Englesku. Od kada se ječam gaji u našoj zemlji nije tačno utvrđeno, ali je verovatno da su ga stari Sloveni zatekli pri naseljavanju ovih oblasti i nastavili da ga gaje.

De Kandol (De Candolle, 1883) smatrao je da se u starom Egiptu gajio samo šestoredi ječam. Međutim, u jednoj grobnici nađen je i četvororedi ječam. Dvoredi ječam nije bio poznat, nije nađen u starom Egiptu.

Nikolić, navodi, prema Brukšu (Brugsch), da se ječam spominje u starim egipatskim natpisima. Najstariji ostaci višeredih ječmova otkriveni su u Egiptu u piramidi Dašura, koja je građena u vreme V dmastije, tj. oko 2.800 godine pre nove ere.

Roksburg (Roxburgh, 1832, prema Nikoliću) smatra da su se višeredi ječmovi gajili jeđino u Italiji krajem XVIII stoleća pre nove ere. Ima podataka da se kulturni ječamuKini i Japanu gajio 2.000 godina pre nove ere. To su isto tako bili višeredi ječmovi. Veliki grčki pisac u trećem veku pre nove ere, Teofrast (Theophrastus) pominje dvorede i višerede ječmove.

Praroditelj kulturnih ječmova još nije tačno utvrđen. Napred navedeni podaci nam ne govore jasno o tome koji je ječam pre nastao — dvoredi ili višeredi. Postanak ječma još nije objašnjen, te o tome postoje različite pretpostavke. Ovim problemom bavili su se mnogi autori. To pitanje se i danas proučava.

Geografski centri porekla ječma (gencentri). Prema rezultatima proučavanja Vavilova (1926) i drugih autora do danas je utvrđeno da postoje dva glavna i jedan sporedni centar porekla ječma.

a) Istočnoazijski primarni centar obuhvata Tibet, Kinu, posebno kineski zapad četiri planinskih lanaca na severoistočni deo sa teritorijom Himalaja i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo višeredi ječam. 7,astupTjenje su skoro sve forme: sa osjem, bez osja, furame plevičaste, gole, jare, izome i prelazne forme.

U Japanu su pod uticajem posebnih klimatskih uslova nastali ječmovi sa vrlo niskom stabljiikom (20—60 cm) i zbijenim klasom. Ova zemlja je bogata ovakvim formama, te se zato smatra sporednim centrom istočnoazijskog glavnog centra. U ovom centru zastupljene su jare, ozime prelazne forme ječma.

b) Prednjeazijski međuceular ili sporedni centar obuhvata Transkavkaziju, centralnu Anadoliju, Siriju i Palestinu. Ovde je najrasprostranjeniji i najraznovrsniji dvoredi divlji ječam Hordeum spontaneum Koch. Manje ima endemičnih forma. Susreću se preradi i dvorediječmovi. Brojnije su jare, a ređe ozime i prelazne forme.

c) Abisinski genetski centar obuhvata Etiopijiu i Eritreju. U njemu se nalaze sve grupe varijeteta i velika raznovrsnost forma. Sve forme su jare.

Primarna introdukcija ječma bila je u gornjim rejonima srednje Azije. U dolinama reka jugozapadnog Irana d Mesopotamije pojavile su se prve kulturne forme ječma. U centru stare poljoprivredne civilizacije ječam se pojavio kao uvezena kultura.

Filogenetsko poreklo ječma
O postanku ječma, kao što je već napred izloženo, postoje različite hipoteze.

De Kandol smatra da se u vezi is postankom ječma mogu postaviti dve hipoteze: 1) da su višeredi ječmovi nastald od dvoredih i 2) da su višeredi ječmovi nastali od divljih višeredih koji su tokom evolucionog razvitka iščezli, i u ovom slučaju oni su nezavisni od postanka Hordeum distichon L.

Kernike (Kornicke, 1885) smatra da je ječam jedna od najstarijih kulturnih biljaka. On je prvobitno tvrdio da je ječam nastao od jednog praroditelja i da, prema iome ,ima monofiletičko poreklo. Za rodonačelnika je smatrao vrstu Hordeum spontaneum C. Koch. Kasnije je Kernike izrnenio svoje prvobitno gledište, te je pretpostavljao da kulturni ječmovi imaju dva nezaviisna pravca postamka: 1) da su višeredi ječmovi postali od Hordeum ischnatherum (Cosson) Kornićke, i 2) da su dvoredi poistali od Hordeum spontaneum C. Koch.

Regelj (Regel, 1917) smatra da su dvoredi ječmovi postali od Hordeum spontaneum, ali ne neposredno, već od njegovih hibrida sa divljim šestoredim ječmom od koga je nasledio osobinu čvrstine klasa. Po Regelju višeredi ječmovi kao divlji susreću se u divljem dvoredom ječmu. Po njegovom mišljenju vrsta Hordeum inschantherum kao hibridna forma nastala je hibridizacijom vrste Hordeum spontaneum sa višeredim ječmovima.

N e v s k i (Nevski, 1941) zaključio je u svojim proučavanjima da su kulturni ječmovi dilektički, kao i da se Hordeum distichon L. po-javio kao kulturna biljka nezavisno i očigledno kasnije od višeredih ječmova (Hordeum vulgare_ L.), zatim da se za dypredi ječama deurn distichon L.) može pretpostaviti da je nastao u procesu uvođenje u kulturu i odabiranja najiboljih formi Hordeum spontaneurn C. Koch. Pored toga, za višerede ječmove (Hordeum vulgare navodno su nastali od divljih ječmova sa dobro razvijenim bočnim klascima. Ječmovd koji pripadaju vrsti Hordeum spontaneum, uključujući tu varijetet spontaneum, ischnatherum i proskowetzii, ne mogu se smatrati za izvorne forme višeredih kulturnih ječmova. Ta grupa ječmova pretrpela je izvesne promene na klasu. Prema De Kandolu ovi ječmovi su samo izvesna etapa razvića višeredih kultumih ječmova.

Međutim, Hordeum sativum subsp. intermedium Vav. et Orl, a takođe i Hordeum intermedium Kdrnicke, jesu hibridne forme nastale ukrštanjem Hordeum vulgare sa Hordeum distichon.

Izvorni roditelji kulturnih ječmova još i danas se proučavaju. Najnovije hipoteze i pregled ranijih izučavanja dao je Bahtejev (Bahteev, 1964), koji je proučavanje postanka, filogenije, evolucije i geografske rasprostranjenosti ječma podelio u tri etape.

Prva etapa počinje sredinom XIX veka, kada je K o h 1848. godine opisao divlji Hordeum spontaneum kao najbližu formu kulturnim ječmovima. Iz ovoga „perioda potiču i radovi De Kandola, koji su privukld pažnju velikog Darvina. Druga etapa obuhvata proučavanje postanka i geografije kulturnih biljaka od strane Vavilova. Treća etapa ili savremeni period obuhvata proučavanje ovih problema od 1940. godine i traje sve do danas.

Kao rezultati rada prve etape postoje uglavnom dva gledišta: 1) da je Hordeum spontaneum opšti praroditelj dvoredih i višeredih kulturnih ječmova, i 2) da je Hordeum spontaneum rodonačelnik kulturnih dvoredih ječmova, a rodonačelnik kulturnih šestoredib — divlji šestoredi ječam.

Drugu etapu rada predstavljaju radovi Vavilovai Orlova, koji su prikupili ogroman materijal ječma u raznim delovima sveta, Eberg (Aberg, 1938 postavio je novu koncepciju postanka i filogeneze ječma. Otkrio je formu Hordeum agriocrithon E. Aberg, koja se odlikuje šestoredim lomljivim klasom, te je smatrano da je pronađen divlji šestoredi ječam. Sa otkrićem ove forme počela je u stvari treća etapa rada na proučavanju postanka ječma i njegovih praroditelja. Prema Bahtejevu među prvim istraživaoima koji su smatrali da je od ove forme postao kulturni ječam bila je S i m a n (Schiemann), a zatim su to gledište prihvatili Frajsleben (Freisleben), H o f m a n (Hoffmann) i dr.

Poreklo ječma poSimanovoj i Farjslebenu prikazano je na šemi 1.

Bahtejev je proučavao poreklo i istoriju gajenja ječma u SSSR-u. On je na osnovu sopstvenog otkrića postavio hipotezu da je forma ječma Hordeum lagunculiforme praroditelj šestoredog ječma, jer su idelovi klasa koje je pronašao u iskopinama ukazivali na to. Na osnovu ovoga u radovima Eberga se i nalazi mišljenje da su kulturne forme dvoredog jeoma nastale od višeredog ječma redukcijom redova, odnosno klasaka. Eksperimentalna filogenetika će svakako objektivno rešoiti ovaj problem.

Praroditelj ječma

H. spontatneum (redukcija bočnih klasića)
H. agriocrithon (Višeredi diviji ječam)
Krmna biijka (Intermedium*)
Zapadne forme Convar. intermedium (porast plodnosti boonih klasića)
Dvoredi kuttumi ječam
Višeredi plevičasti kuliturni ječam
Intermedium — tip sa lomljiivim vre-tenom (paradoxon) Itnermedium
Defektni ječam (idaija redukoiija fooč-nih klasića) Oonvar. deficiens
Višeredi goli kul-tumi ječam
Labilni (redukcija pojedinih i bočnih klasiča) Convar. Labile
Convar. Istočne forme hexastichon
Convar. intermedium (redukcija osatosti boč-nih klasića)
*) Takođe postoji mogućnost postanka putem ukrštanja između dvoredog, višeredog i deficiems ječmova.

Legenda:
— postanak mutacijom
— postanak ukrštanjem
— postanak nedovoljino
razjašnjen

Šema 1. Sematski prikaz verovatnog postanka ječma (po Schiemannovoj, 1951, i Preislebenu, 1940)

Izostavljeno iz prikaza

Prema teoretskim postavkama Vavilova, koje se odnose na problem postanka, filogeneze, evolucije i geografije kulturnih biljaka, nameće se nužna potreba za organizovanim prikupljanjem populacija Hordeum spontaneum kao baze za dalja svestrana eksperimentalna istraživanja i objašnjenja postanka kultumih ječmova.

Proizvodnja ječma u svetu


Zasejane površine
Među strnim žitima po zasejanoj površini u svetu ječam stoji na drugom mestu, iza pšenice, a ispred ovsa i raži. Po proizvodnji takođe dolazi na drugo mesto — odmah posle pšenice, mada za njom daleko zaostaje. To je i razumljivo, jer je pšenica jedna od naj važnijih njivskih foiljaka, te se i gajd na najvećim površinama u svet-u. Ali ječam se ne gaji u svim delovima sveta na ijednalMm površinama, kao što se ne gaje ni ostali usevi. Nejednaka raspodela površina pod ječmom u pojedinim delovima sveta dolazi kao posledica agroekoloških i agroekonomsbih uslova. Prema najnovijim podacima međunarodne statistike, u iperiodu od 1960. do 1963. g. ječam je zauzlimao prosečno godišnje površinu od 62,750.000 hektara. U tab. 1 prikazami su podaci o prosečnim površinama na kojima se ječam gajio u svetu i pojedinim njegovim delovima u 1934—38, 1952. i 1960—1963. g.

Tab. 1 Prosečno godišnje zasejane površine ječmom u periodu 1934—38, 1952. i 1960—63. g. u svetu i pojedinim delovima sveta.

Izostavljeno iz prikaza

1934—38.
Naziv dela sveta u 000 ha
Azija 15.300
SSSR 10.700
Evropa Severna i centralna 9.400
Amerika 5.700
Afrika 4.200
Južna Amerika 900
Okeanija 200
Ceo svet 46.400
1952.
Naziv dela sveta u 000 ha
Azija 16.200
SSSR —
Evropa Severna i centralna 9.700
Amerika 7.000
Afrika 5.700
Južna Amerika 1.400
Okeanija 600
Ceo svet 40.600
1960.
Naziv dela sveta u 000 iha
Azija 22.500
SSSR 1>2j800
Evropa Severna i centralna 11.900
Amerika 8.400
Afrika 4j800
Južna Amerika 1.300
Okeanija 1.000
Ceo svet 62.700
1960—1963.
Naziv dela sveta u % od ukupne površine pod ječmom
Azija 35,9
SSSR 20,5
Evropa Severna i centralna 18,9
Amerika 13,3
Afrika 7,7
Južna Amerika 2,0
Okeanija 1,7
Ceo svet 100,0
Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje
M. Marinković

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ječma, ovsa i raži, kao završni procesi u iproizvodnji, od velikog su značaja za ferajnji uspeh u gajenju ovih kultura. Od momenta pristupanja ovim poslovima, kao i od kvaliteta njihovog izvođenja u velikoj meri zavisi količina i kvalitet proizvoda. Propusti pri sredivanjiu ovih useva mogu dovesti do velikih gubitaka u zrnu, pa i do pogoršanja njegovog kvaliteta.

Pošto svaka od ovih kultura, pored zajedničkih, ima i specifične osobine, to se i sređivanje mora prilagoditi tim specifičnostima. U ovom poglavlju pri obradi materije posebno će se istaći specifičnosti u sređivanju ječma, ovsa i raži.

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ječma
Ječmovi ravnomerno sazrevaju i dobro dozrevaju posle žetve, ali se više osipaju od pšenice. Naročito se osipaju višeredi ječmovi, kod kojih ne ispadaju samo pojedina zrna iz klasa, već otpadaju čitavi delovi, pa i celi klasovi. Ovo dolazi otuda što je vreteno klasa višeredni ječmova dosta krto i lako se lomi. Za razliku od višeredih, kod dvoredih ječmova pri osipanju ispadaju pojedina zrna iz klasa.

Ove osobine ječma nameću i određivanje rokova žetve. Kod ječma namenjenog za proizvodnju piva mora se obratiti posebna pažnja vremenu žetve, jer rano požnjeven pivarski ječam ima zrno mutne boje i bez sjaja. Takvo zrno sadrži više nebelančevinastog azota, tj. belančevine nisu još potpuno formirane, nisu dobile svoju konačnu formu, što ima velikog uticaja na kvalitet proizvedenog piva. Zbog toga se pivarski ječam žanje u punoj zrelosti, kada je zrno potpuno tvrdo, osje sa klasa još ne otpada, a klasovi stoje pravo ili su malo povijeni.

Ječam za ishranu stoke žanje se u voštanoj zrelosti, što je u zavisnosti i od načina žetve.

Žetva je veoma, kao početna faza u sređivanju useva može biti odvojena od vršidbe ili jednovremena sa vršidbom. Uglavnom žetva može biti: ručna, delimično ručna a delimično mašinska i potpuno mehanizovana. Prve dve su višefazne a poslednja je jednofazna. I potpuno mehanizovana žetva može biti jednofazna i dvofazna. Jednofazna žetva je ako se u jednom potezu obavlja žetva i vršidba. Dvofazna je kada se žetva obavlja takvim mašinama koje ostavljaju požnjevenu masu u otkosu, a zatim se po završenom sušenju pristupa kombajniranju iz otkosa. Kombajni koji vrše kombajniranje iz otkosa moraju da budu snabdeveni pikap uređajima.

Višefazni način sređivanja ječma
Zetva i vezivanje. Ručna žetva i vezivanje obavljaju se na individualnim gazdinstvima primitivnim oruđima, srpom ili kosom, na vrlo malim površinama i u krajevima gde nije moguee primeniti mašine. Ovaj način sređivanja skopčan je sa velikim utroškom radne snage po jedinici površine ili proizvoda. Vreme sređivanja useva se znatno produžuje. Ručna žetva se obavlja u žutoj zrelosti. Požnjeven usev se ostavlja u rukovetima da se prosuši pa se drugog dana u jutarnjim ili popodnevnim časovima vezuje u snopove.

Delimično ručno a delimično mašinsiko sređivanje, obavlja se običnom kosačicom ili žetelicom — rukovodačicom. Ako se kosačica koristi za žetvu strnih žita mora se iza -kose postaviti platforma širine zahvata kose na koju se sa-kuplja poženjevna masa. Periodično skidanje požnjevenog žita sa platforme obavlja se drvenim vilama ili ručnim grabuljama, pri čemu se formiraju rukovedi. Nešto savršeniji način žetve jeste žetva žetelicom — rukovedačicom. Kod nje postoji platforma na koju se sakuplja požnjevena masa, a rukovedi se formiraju i skidaju sa platforme za to konstruisanim grabuljama. Veličina rukovedi može se regulisati, a zavisi od gustine useva. Kod oba načina žetve snopovi se vezuju ručno.

Potpuno mehanizovano -sređivanje (žetva i vezivanje) obavlja se žetelicom-samovezačicom (sl. 1). Zetva i vezivanje snopova izvodi se bez učešća radnika. Njegova uloga se svođi na upravljanje mašinom, na praćenje rada pojedinih radnih delova i na blagovremeno otklanjanje kvarova i gubitaka.

Proces koji o-bavlja ova mašina teče sledećim redom: Motovilo dovodi stabljike žita do aparata za rezanje i sasečene ih slaže na platno platforme, koje ih dalje prenosi do elevatora. Elevatori ih dalje pr-enose na sto za vezivanje. Kvalitet rada sam-ovezačica zavisi od sinhronizova-no podešenih i regulisanih radnih delova. Motovilu treba u toku rada obratiti veliku pažnju kako pri žetvi normalnih — nepoleglih useva tako i poleglih. U normalnim usevima motovilo treba regulisati tako da donja letva po visini udara žito negde ispod klasa, a nikako niže ili više. Svako odstupanje od ovoga povlači -i povećanje gubitaka. Motovilo takođe može da se reguliše kako po visini tako i napred ili nazad u odnosu na aparat za košenje. Položaj motovila zavisi od useva i svaka promena povlači za sobom i njegovo podešavanje. Kod poleglih useva motovilo treba da bude postavljeno tako da najboljeinanosi stabljike na kosu i platformu.

Sl. 1 — Žetelica — samovezačica

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 2 − Vršidba — završni deo višefaznog načina sređivanja ječma

Izostavljeno iz prikaza

Platformu treba regulisati tako da nož po celoj širini radnog zahvata odseca stabljike na istoj visini. To se reguliše podizanjem ili spuštanjem radnog točka i točka strnjikaša. Platforma treba da bude uvek pod izvesnim uglom nagnuta napred u pravcu kretanja, jer ovakav položaj platforme obezbeđuje lakše sečenje stabljika i bolje polaganje požnjevene mase na horizontalno transportno platno. Kod poleglih useva pravilno podešenim uglom platforme i visinom košenja možemo gubitke svesti na minimum.

Napred nabrojani načini žetve mogu se obavljati ranije u žutoj zrelosti, jer se do vršidbe zrno može osušiti i dozreti u snopovima.

Pri vezivanju snopova, kod višefazne žetve, treba obratiti pažnju na mesto vezivanja snopa. Potrebno je da vezivanje bude u gornjoj trećini stabljike prema klasu, jer dalje operacije oko sređivanja mogu da dovedu do većih ili manjih gubitaka ako se stabljike izvlače i snopovi rasipaju, što je čest slučaj.

Snopove koji ostaju na parceli posle žetve treba sakupiti i pažljivo zdenuti u krstine. Krstinanje obaviti što je moguće pažljivije i kvalitetno, kako bi se sprečilo zakišnjavanje. Ako krstine zakisnu u većoj meri, snopove treba rasturiti i prosušiti. Ovo se naročito odnosi na pivarski ječam, koji treba da sačuva dobru klijavost i boju zrna.

Posle prosušivanja u krstinama potrebno je da se snopovi sklone sa parcele i zdenu na mestu gde će se obaviti vršidba. Prevoz sa njive, takođe, treba obavljati pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha (u jutarnjim i večernjim časovima).

Vršidba. Vršidba ječma kao završna faza višefaznog sređivanja obavlja se na više načina. U najprimitivnije načine vršidbe spadaju mlaćenje pomoću mlatila i vršidba pomoću domaćih životinja, koji se u našoj zemlji mogu sresti u zabačenim i teško pristupačnim krajevima. Pri ovakvim načinima vršidbe gubici zrna su veliki, a i sam efekat rada je vrlo mali uz veliki utrošak rada i fizičkog naprezanja. čoveka. Posle mlaćenja ili vršidbe sa stokom obavlja se odvajanje krupnih primesa-slame vilama, a odvajanje zrna od slame i pleve izvodi se pomoću vetra ili vetrenjače.

Nešto bolji način vršidbe od prethodnih jeste vršidba prostom vršalicom. Njen rad se svodi samo na mlaćenje klasova i istresanje zrna. Dalji postupak za odvajanje zrna od slame i pleve je isti kao kod prethodnih. Ove vršalice se još i danas koriste, ali vrlo retko, u zabačenim krajevima.

Vršidba vršalicama je savršeniji način višefaznog sređivanja svih strnih žita (sl. 2). Vršalica jednovremeno obavlja niz operacija kao: mlaćenje klasova i oslobađanje zrna, odvajanje ovršenog zrna iz slame i pleve, čišćenje zrna i na kraju klasiranje zrna po krupnoći.

Kvalitet rada vršalice zavisi od više faktora među kojima su najvažniji sortna osobina, vlažnost i zakorovljenost.

Pri vršidbi važi pravilo da za svaku sortu obavezno treba izvršiti podešavanje vršalice da bismo dobili kvalitetno zrno i gubitak sveli na najmanji procenat. Pri vršidbi ječma treba imati u vidu uticaj osja na separacione organe vršalice, koje bubanj nikada ne odvoji potpuno od zrna. Osje ima veliku moć zakačinjanja i otežava izđvajanje zrna iz slame i pleve.

Pri vršidbi suvog ječma dolazi do velikog sitnjenja slame te se opterećuje plevno sito na kome mogu nastati gubici.

Zakorovljenost takođe ometa kvalitetan rad vršalice. U ovršenom zrnu ima korovskog semena koje je uvek vlažnije od zrna ječma, i delova korovskih biljaka a to dovodi u pitanje uspešno čuvanje ječma.

Gubici koji se mogu pojaviti pri vršidbi ječma isti su kao i kod ostalih strnih žita. Pošto se ječam lako mlati treba obratiti pažnju zazoru između bubnja i podbubnja i ne dozvoliti da slama bude isuviše sitna. Sitna slama vrlo malo odlazi preko slamotresa, već odlazi na plevno sito, koje iz tako sitne slame i pleve ne može da izdvoji sva zrna, te su gubici neminovni. Ako se u slami pojave zrna, znak je da nam ona ide prebrzo preko slamotresa. Spuštanjem zavese utiče se na brzinu kretanja slame, a time se omogućuje duže zadržavanje zrna na slamotresu i izdvajanje iz slame. Vlažna slama takođe ima uticaja na izdvajanje zrna iz slame. Pojava zrna u plevi je moguća iz više razloga: suviše jaka vazdušna struja, nejednako postavljeni prigušivači, suvišak sitne slame na situ, i na kraju sita zapušena osjem tako da je smanjena propusna moć. Pomenuti nedostaci moraju se blagovremeno otkloniti kako bi se dobilo kvalitetno zrno, a gubici sveli na najmanju meru. Takođe treba obratiti pažnju na lomljenje zrna kod pivarskog ječma i semenskog materijala. Polomljena zrna utiču na kvalitet slada (ako se radi o pivarskom ječmu) i na kvalitet semena (kada je u pitanju semenska roba). Lomljenje zrna može nastupiti na bubnju i podbubnju i na gruvaču. Ako su bubanj i podbubanj isuviše primaknuti onda će doći do lomljenja zrna, a biće dosta i sitne slame. Da li bubanj lomi zrna proverava se na taj način što se uzima proba ispred gruvača, jer i on može da izazove lomljenje zrna. Ako ustanovimo da u protoku zrna pre gruvača nema polomljenih zrna, znak je da ih gruvač lomi. Ječam treba uvek propustiti kroz gruvač da bi se sa zrna skinulo osje. Ukoliko gruvač lomi zrna treba ga regulisati tako da zrno ne prelazi celom njegovom dužinom.

Gruvač se sastoji uglavnom iz dva dela, i to: letvičastog i nožastog dela. Letvičasti je u obliku zarubljene kupe, a nožasti u obliku cilindra. Omotač i letvice letvičastog dela su pod istim uglom, što omogućava regulisanje zazora između letvica i omotača. Pomeranjem iozeta na koje su pričvršćene letvice, levo ili desno po vratilu gruvača reguliše se zazor kako bi se sprečilo lomljenje zrna. Ukoliko i posle ovog regulisanja ima polomljenih zrna, Ireba potpuno isključiti rad letvičastog dela spuštanjem zasuna. Zasun služi da spreči prelazak zrna iz nožastog dela u letvičasti. Nožasti deo gruvača služi za skidanje plevica kod pšenice i osja kod ječma. Noževi su postavljeni u spirali i uvek guraju zrno prema letvičastom delu. Na kraju nožastog dela nalaze se vrata sa donje strane omotača. Pritisak vrata na omotač može se regulisati pomoću tega, a time i dužina izlaganja zrna dejstvu noževa -koji mogu da izazovu lomljenje zrna. Od praviinog reguiisanja ovog pritiska zavisiće i lomljenje zrna. Ako se i posle regulisanja gruvača usatnovi lomljenje zrna, znači da ga treba potpuno isključiti iz rada.

Jednofazni način sređivanja ječma sa kombajniranje
U sređivanju strnih žita, pa i ječma, kombajn ima prednost nad ostalim načinima jer u jednom potezu — fazi obavlja setvu i vršidbu (sl. 3). Pored upotrebe za sređivanje useva u jednom potezu — fazi, kombajn se može koristiti i za kombajniranje iz otkosa — dvofazni način žetve. Tada kombajn obavlja poslednju operaciju — vršidbu.

Upotreba kombajna za sređivanje useva ima više prednosti: manji utrošak ljudskog rada po jedinici površine ili proizvoda, manji gubici, brže uklanjanje useva sa polja, blagovremena primena agrotehničkih mera za naredni usev i dr.

Kombajn ima ograničeno vreme upotrebe u sređivanju strnih žita. Ječam kao kultura koja ranije sazreva od ostalih strnih žita, pšenice i ovsa, ima uticaja na produženje korišćenja kombajna. Usleđ ograničenog vremena upotrebe kombajna u toku godine on se raznim adaptacijama i dodacima upotrebljava za sređivanje i drugih kultura, kao: kukuruza, soje, suncokreta, silaže i trava. Na ovaj način se i cena koštanja jednog radnog dana kombajna smanjuje, mada je ona još visoka.

Kombajniranje useva, kao što je to napred rečeno, može biti u jednom potezu — fazi i u dva poteza — dvofazna žetva. Razlika između jednog i drugog načina je u tome što za prvi treba žetvu obavljati kada usev dostigne punu zrelost i zrno nema više od 20% vlage. Opadanje vlažnosti zrna naglo se smanjuje, tako da za nekoliko dana vlažnost spadne na 14% i manje. Drugi način — dcofazna žetva može da počne u žutoj zrelosti, a obavlja se mašinama koje pokošen usev ostavljaju u otkosu da se prosuši pa se posle izvodi vršidba kombajnom iz otkosa. U ovom slučaju kombajn obavlja poslednju operaciju — vršidbu. Da bi kombajn mogao vršiti kombajniranje useva iz otkosa mora mu se dodati pik-ap uređaj, koji ima zadatak da podiže otkos i da ga dodaje pužnom >transporteru hedera. Dalji proces se obavlja isto kao i kod kombajniranja useva u jednom potezu — fazi.

Pri kombajniranju useva bilo na koji način gubici su znatno manji nego kod ostalih načina žetve. Oni mogu nastati na hederu i vršalici kombajna. Kada se kombajnira vlažan usev, na hederu su najmanji gubici, ali su zato povećani na vršalici. Ovo zbog toga što se zrno teško izdvaja iz vlažne slarne. Sa smanjenjem vlažnosti useva povećavaju se gubici na hederu a smanjuju na vršalici. Od ukupnih gubitaka koje učini kombajn 80% otpadaju na heder a 20% na vršalicu. Kod poleglih useva gubici na hederu su znatno veći. Provera da li gubici nastaju na hederu ili na vršalici izvodi se na taj način što se u toku kombajniranja useva kombajn zaustavi i pregleda zemlja odmah iza kedera. Ako se ustanovi da ima istresenih zrna, znak je da ona potiču sa hedera. U ovakvim slučajevima treba izvršiti pregled i ispred motovila, gde kombajn još nije naišao, jer može da se desi da su zrna ispala pre nailaska kombajna usled neke elementarne nepogode. Ukoliko iza hedera nema istresenih zrna a ima ih iza vršalice, znači da vršalica ne odvaja dobro zrno od slame i pleve. Na ove momente treba obratiti pažnju i odmah intervenisati kako bi se gubici sveli na najmanju meru.

Brzina kretanja kombajna treba da bude takva da postiže najveći učinak a najmanje gubitke. U normalnim usevima brzina treba da iznosi između 3 14 km/h. Ona se najbolje određuje prema motovilu, koje treba žitnu masu da nanosi na kosu, a nikako da je gura ispred sebe. Povećana brzina kretanja povlači za sobom i povećanje gubitaka kako na hederu tako i na vršalici, jer bubanj kombajna ima određenu propusnu moć žitne mase, koja iznosi oko 2,8 kg u sekundi, računajući na optimalne uslove.

Kombajniranje ječma ne razlikuje se od kombajniranja ostalih strnih žita izuzev u nekim momentima na koje se treba osvrnuti. Ječam ima dosta osja i da bi se ono što više odstranilo sa zrna treba blokirati podbubanj limom koji se sa kombajnom isporučuje kao pribor. Lim pokriva tri polja između poprečnih šina kroz koje su provučene čelične žice podbubnja. Kod normalnih (nepoleglih) useva obavezno skinuti prste sa motovila, jer mogu prouzrokovati gubitke veće nego pri žetvi pšenice. Kod poleglih useva postupak je kao i kod pšenice, tj. na letvama motovila treba da budu obavezno stavljeni prsti koji će podizati polegle stabljike i nanositi ih na kosu. Takođe, kod poleglih useva visina košenja treba da je što niža, tako da kosa zahvati i najniže klasove.

Organizacija i rad kombajna u polju
Parcele na kojima će se sređivanje useva obavljati mehanizovano treba pre setve pripremiti, poravnati ravnjačem i ukloniti sve ostatke koji mogu oštetiti mašine za sređivanje.

Pre početka kombajniranja useva parcelu treba opkositi, jer su rubni redovi nedozreli i sa dosta korova. Zaokreti kombajna na uglovima treba da su u vidu osmice ili klisa, a nikako u obliku polumeseca. Na kombajnu nositi dosta praznih džakova, ako se radi sa kombajnom kod koga se zrno prihvata u džakove. Odlaganje džakova vršiti na određenim mestima, po nekoliko komada, a nikako pojedinačno, jer se prilikom transporta i utovara gubi dosta vremena.

Pre početka rada na kombajnu treba sve istrošene delove zameniti novim, a nepravilno podešene radne organe podesiti za ječamstrna žita. Neophodno je u mestu proveriti sve radne organe kako funkcionišu, a naročito sigurnosne spojke, da bi se sprečili lomovi i zastoji kombajna. Ovo zbog toga što se sa kombajnom u protekloj godini završio rad sa suncokretom, sojom ili kukuruzom, te ga sada treba prilagoditi za rad sa ječmom.

Napred je rečeno da na hederu nastaje 80% gubitaka a na vršalici svega 20%. Motovilu valja obratiti punu pažnju, jer ono treba da nanosi masu na kosu, a to se postiže brzinom kretanja kombajna. Kod normalnih useva najniža letvica na motovilu treba vertikalno da ulazi u žito, a ne da ga gura. Letvica treba takođe da udara stabljike negde ispod klasa, u gornjoj trećini. Svako odstupanje od ovoga povlačiće i povećanje gubitaka. Kod retkih useva kombajn može da se kreće brže, ali zato i motovilo treba da pravi veći broj okretaja. To se postiže promenom lančanika koji pokreće motovilo. Pužni transporter hedera treba da je pravilno podešen, da bude podignut od korita toliko da ne lomi zrna a da dobro prenosi pokošenu masu i zrna ka sredini, odnosno prstima pužnog transportera. Kod kombajna, počev od motovila pa sve do bubnja, žitna masa stalno dobija ubrzanje. Iza bubnja nalazi se zadnji biter ili odbojni biter koji zaustavlja ubrzanje mase i predaje je slamotresima na izdvajanje zrna iz slame.

Ječam se lako mlati i zazor između bubnja i podbubnja treba podesiti tako da što manje sitni slamu. Preko slamotresa otići će najveći deo slame te će biti rasterećini ostali separacioni organi. Slamotrese treba često pregledati, jer sabirne ravni slamotresa mogu da se napune sitnom slamom i plevom, usled čega neće moći da primaju zrna, te će ona sa slamom odlaziti napolje. Naročito obratiti pažnju pri kombajniranju vlažnih useva na početku žetve ili pri radu u jutarnjim časovima. Jutarnje časove uvek koristiti za tehničko staranje i održavamje kombajma i madoknaditi ih radom u večernjim.

Lomljenje zrna kod kombajna može da bude na bubnju i podbubnju, na elevatorima žitne i povratne mase i ma pužnom transporteru hedera. Pužni transporter hedera lomi zrna kada je zazor između njega i korita mali. Regulisanjem ovog zazora, podizanjem pužnog transportera, uzrok se otklanja. Lomljenje zrna na bubnju otklanja se povećanjem zazora između njega i podbubnja. Ako bubanj ne sitni suviše slamu znak je da ne lomi zrna. Uzrok treba tražiti na drugoj strani. Lomljenje zrna takođe može nastati i na elevatorima koji prenose ovršenu i povratnu masu. Do lomljenja zrna dolazi ako je lanac elevatora koji prenosi ovršenu masu prema sortir-cilindru nezategnut. Zatezanjem lanca ovaj se nedostatak otklanja.

Transport zrna sa polja do magacina ili sušare može se obavljati različitim transportnim sredstvima, kamionima i traktorskim prikolicama. Zrno može biti u rasutom stanju i u džakovima — što zavisi od načina vršidbe. Ako se radi sa kombajnima bunkerašima onda se zrno prihvata u prikolice u rasutom stanju, dok se kod ostalih kombajna i vršalica prihvata u džakove i u njima se transportuje. Prikolice ili kamioni (sl. 4) kojima se transportuju džakovi treba da su sa oborenim stranicama, radi lakšeg utovara na parceli. Za jedno transportno sredstvo koje će prevoziti džakove potrebna su tri radnika (dva za nabacivanje na prikolicu ili kamion, jedan za slaganje džakova). Radi efikasnijeg utovara, džakove sa kombajna treba ostavljati po nekoliko u gomili, a nikako pojedinačno.

Transport zrna ječma
Za transport zrna u rasutom stanju najpogodndji su transportni sanduci sa hidrauličnim uređajima, zbog lakšeg i bržeg istovara. Istovar i ubacivanje zrna u magacinske prostorije uslovljeni su potrebnom opremom za mehanizovano manipulisanje zrnom. Ukoliko magacini nisu opremljeni za mehanizovano unošenje zrna, već to mora da se obavlja ručno prethodnim stavljanjem u džakove, dolazi do velikog gubljenja vremena i utrošak radne snage.

Pri transportu zrna u rasutom stanju treba obratiti pažnju na ispravnost sanduka, a pri transportovanju džakova paziti da se ovi ne cepaju pri utovaru i istovaru.

Sušenje zrna
Pri višefaznom sređivanju ječma sušenje i dozrevanje se obavljaju u snopovima i krstinama tako da se zrno posle vršidbe može odmah skladirati u silose i magacine, jer ima između 14 do 15% vlage. Pri jednofaznom načinu sređlvanja zrno ima nešto veći procenat vlage, koji se uvek mora dovesti na 14—15%. Sušenje ječma kao i ostalih žita, obavlja se provetravanjem i sušenjem toplim vazduhom (sl. 5). Sušenje provetravanjem izvodi se u komorama delovanjem vazdušne struje kroz žitnu masu pomoću za to postavljene cevi. Ovo strujanje može biti horizontalno i vertikalno. Ventilatori za potiskivanje vazduha za ovaj način sušenja treba da imaju veliki kapacitet, jer se voda iz zrna sporo gubi, a zavisi od relativne vlažnosti vazduha i temperature. Sušenje toplim vazduhom, za razliku od provetravanja, može za kratko vreme da dovede vlagu zrna na 14—15%.. Međutim visoka temperatura zagrejanog vazduha može negativno da utiče na kvalitet zrna, te pri ovom načinu sušenja treba to imati u vidu i biti oprezan. Kod semenske robe i ječma namenjenog za proizvodnju piva visoka temperatura, makar bila i kratkotrajna utiče na klijavost, ako pređe kritičnu tačku.

Sl. 5 — Univerzalna sušnica tipa »CER«

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 6 — Selektor

Izostavljeno iz prikaza

Kod nas se najviše primenjuje sušenje zrna na beskrajnoj traci koja se kreće kroz struju zagrejanog vazduha. Treba napomenuti  da su kritične temperature znatno više pri sušenju suvljeg nego pri sušenju vlažnijeg zrna.

Posle žetve i sušenja ječma treba prići obaveznom prečišća-vanju kako bi se odstranile sve primese koje mogu negativno da utiču na čuvanje (korovsko seme, delovi korovskog (bilja i dr.). Čišćenje se obavlja pomoću vazdušne struje i sistemom sita. Vazdušnom strujom se odvajaju lake primese i štura zrna, a pomoću sita krupne i sitne primese.

Priprema semena za setvu obavlja se na selektorima (sl. 6) koji imaju tu osobinu da iz glavnog useva izdvoje sve neželjene primese. Pomoću vazdušne struje i sita izdvajaju se lake, krupne i sitne primese, a pomoću trijerskih cilindera sa određenim prečnikom alveola (jamica) — okrugle i dugačke primese.

Skladiranje i čuvanje ječma
Skladišta u koje treba smestiti novi prinos moraju se najmanje mesec dana pre žetve očistiti od ostataka zrna i izvršiti dezinfekcija prostorije i opreme. Pokupljenu nečistoću i prašinu spaliti ili zakopati, kako bi se sprečilo širenje ambarskih štetočina.

Ječam, kao i ostala žita, skladira se u podnim i silosnim skladištima. Podna skladišta se koriste uglavnom kod manjih proizvođačkih organizacija. Ona mogu biti sa jednim i više spratova. Korišćenje prostora u ovim skladištima zavisi od vlažnosti zrna i znatno je manje od silosnih skladišta. Debljina sloja u podnim skladištima zavisi od godišnjeg doba i vlažnosti zrna i prikazana je u tabeli 1.

Tab. 1 − Dozvoljena visina sloja ječma pri podnom lagerovanju i čuvanju

Izostavljeno iz prikaza

Debliina sloja po mesecima u cm

% vlage i lopatanje Od novembra do februara
Do 15% 150
Lopatanje posle dana = 28
Od 15—17,5t0/oi 120
Lopatanje posle dana = 14
Od 17,5—19% 100
Lopatati posle dana = 3
% vlage i lopatanje Mart
Do 15% 120
Lopatanje posle dana = 14
Od 15—17,5t0/oi 100
Lopatanje posle dana = 7
Od 17,5—19% 80
Lopatati posle dana = 2
%vlage i lopatanje April
Do 15% 100
Lopatanje posle dana = 7
Od 15—17,5t0/oi 80
Lopatanje posle dana = 3
Od 17,5—19% 60
Lopatati posle dana =
% vlage i lopatanje Od maja do juna
Do 15% 80
Lopatanje posle dana = 7
Od 15—17,5t0/oi 60
Lopatanje posle dana = 3
Od 17,5—19% 40
Lopatati posle dana = svaiki dan
% vlage i lopatanje Ođ j ula do avgusta
Do 15% 60
Lopatanje posle dana = svaki dan
Od 15—17,5t0/oi 30
Lopatanje posle dana = svaki dan
Od 17,5—19% 20
Lopatati posle dana =
% vlage i lopatanje Od septembra do oktobra
Do 15% 120
Lopatanje posle dana = 7
Od 15—17,5t0/oi 100
Lopatanje posle dana = 7
Od 17,5—19% 80
Lopatati posle dana = 4 x nedeljno
Iz priložene tabele jasno se vidi da debljina sloja u podnim skladištima zavisi od godišnjeg doba i vlažnosti zrna. Zrno sa većim procentom vlage mora češće da se provetrava, jer je veće i disanje, kako bi zrno sačuvalo svoju kondiciju (naročito ako se radi o semenskom materijalu i ječmu namenjenom za proizvodnju piva).

U toku čuvanja stalno kontrolisati vlažnost i temperaturu zrna. Za ovo koristiti termometre i ostale instrumente kojima treba da raspolaže magacin. Ukoliko nema termometra, mogu se koristiti gvozdene šipke koje se zavlače u sloj žita i posle nekoliko časova izvlače, kada se rukom utvrđuje da li su zagrejane, odnosno da li je ječam zagrejan. Miris plesni i zadah u magacinu su prvi indikator da se zrno zagreva (samozagreva), te ga treba provetriti lopatanjem. Ovo se mora ponavljati sve dotle dok se zrno ne osuši i postigne -konstantnu vlažnost između 14 i 15%.

Skladiranje u silosima je znatno sigurnije od podnog lagerovanja i čuvanja. Silosi imaju određene -uređaje za stalno mešanje i provetravanje zrna, tako da se i zrno sa većim procentom vlage lakše i sigurnije čuva. Prednosti lagerovanja i čuvanja zrna u silosima sastoje se u sledećem:

— bolje korišćenje prostora,
— sigurnije lagerovanje i lakši pristup žitu i rad u njemu,
— lakši istovar i utovar zrna i
— lakše suzbijanje i uništavanje ambarskih štetočina.

Sve što je navedeno u pogledu uskladištenja i čuvanja ječma važi i za raž i ovas.

Žetva, vršidba, smeštaj i čuvanje ovsa
Po svojim osobinama ovas čini izuzetak od ostalih strnih žita. Neravnomerno sazreva i jako se osipa. U snopovima ne dozreva kao druga strna žita. Sazrevanje metldca ide od periferije ka unutrašnjem delu. Svi klasci na jednoj metlici ne sazrevaju jednovremeno. Sazrevanje ide kao i cvetanje — od vrha metlice ka bazi i od periferije prema sredini metlice.

Ako posmatramo samo jedan klasak u odnosu na celu metlicu tu je redosled sazrevanja sasvim drukčiji. Prvo sazrevaju najniži klasci, a od zrna prvo sazreva donje zrno, koje se prvo i obrazovalo.

Iz ovoga proizilazi da određivanje momenta žetve ovsa nije nimalo jednostavan posao. Sazrevanje ovsa je postepeno iščezavanje zelene boje i prelaže-nje u žutu ili tipičnu boju za dotičnu sortu. Za razliku od ostalih strnih žita kod ovsa je metlica često dostigla zrelost za žetvu a pleve i lišće su još zeleni. Ovo je naročito karakteristično za kasne sorte. Sve ove osobine ovsa nameću i pravovremeno određivanje rokova žetve. Sa zakašnjenjem od 2—3 ili više dana ne samo da se može izgubiti u prinosu već se gube i najbolja zrna.

Žetva ne sme početi ni suviše rano, jer kao što je napred rečeno, ovas ne dozreva posle žetve u snopovima i zrna u unutrašnjosti metlice su još zelena. Ovako nenalivena zrna ostaće štura, što će se u velikoj meri odraziti na prinos ovsa.

Žetvu ovsa treba početi kada su zrna u klascima na periferiji metlice u punoj zrelosti, a zrna u unutrašnjem delu metlice biće u to vreme u žutoj zrelosti.

Količina hranljivih materija u zrnu raste sve do pune zrelosti, te su i to momenti o kojima treba voditi računa pri određivanju vremena žetve. Ipak, pošto u punoj zrelosti dolazi do jakog osipanja taj momenat ne treba čekati. Pri određivanju momenta žetve mora se praviti razlika između žetve useva za ishranu stoke i useva za proizvodnju semena. Ovas namenjen za seme treba da dobro uzri. Gubitak zrna u ovom slučaju biće veći, ali zato druge kvalitetne osobine semena biće bolje. Kod merkantilne proizvodnje za stoonu ishranu neće smetati ako se nađe poneko zeleno zrno, ali zato smo sigurni da smo sačuvali i najkvalitetnija zrna.

Gazdinstva koja se bave proizvodnjom ovsa na većim površinama, bilo za stočnu ishranu bilo za seme, poželjno je da seju više sorta koje imaju različito vrerne sazrevanja. Dok se jedna sorta žanje druga stiže za žetvu. Ne treba dozvoliti da ovas prezri jer i slama prezrelog ovsa mnogo gubi u kvalitetu. Harington i Shebeski (1948), Kiesselbach i Lyness (1951) i drugi našli su da je slama mnogo svarljivija kad se ovas žanje pre punog zrenja. Ovas dostiže maksimalne prinose i gotov je za žetvu vezačicama kada vlažnost zrna spadne na najmanje 20%.

Na sazrevanje ovsa utiče više faktora, i to: sorta, podneblje, položaj, nadmorska visina i geografska širina, količina atmosferskih taloga u toku godine, toplota, setva i đubrenje. U zavisnosti od napred nabrojanih faktora i vreme žetve će biti različito. Kod nas žetva ovsa pada prosečno u julu. U brdskim i planinskim predelima od jula pa do avgusta i septembra.

Specifičnosti u sređivanju ovsa
Žetva ovsa se obavlja kao i žetva ostalih strnih žita. Pošto je kod ječma žetva opisana detaljnije, u ovom delu iznećemo samo specifičnosti koje se odnose na ovas. Ručna žetva ovsa najčešće se obavlja u jutarnjim i večernjim časovima. Požnjeven ovas se ostavlja u rukovetima da se osuši do narednog dana, kada se takođe koriste jutarnji i večernji časovi za vezivanje. Ovo vreme se koristi za žetvu i vezivanje jer ono u znatnoj meri utiče na smanjenje osipanja ovsa. Ako se ovas ne osuši dovoljno, već se vlažan veže u snopove, može doći do upale, odnosno do samozagrevanja vlažne slame. Pri žetvi samovezačicama voditi računa o veličini snopova. Ostaviti da se dobro osuše pa tek onda pristupiti kamarisanju. U kamare i stogove ne smeju se zdenuti vlažni snopovi, jer se mogu upaliti, usled čega će seme izgubiti klijavost i dobiti karakterističan miris.

Sl. 7 — Sređivanje ovsa kombajnom

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 8 — Sređivanje raži kombajnom (SSSR)

Izostavljeno iz prikaza

U izvesnim slueajevima, kada dođe do zagrevanja u stogovima i kamarama, seme može ipotpuno da izgubi klijavost. Ovas je u tom pogleđu osetljiviji od ostalih strnih žita.

Žetva ovsa kombajnom (sl. 7) ne razlikuje se od žetve ostalih strnih žita, izuzev podešavanja na koja treba obratiti pažnju. Jačina vazdušne struje ventilatora treba da je podešena tako da bude dovoljmo jaka da čisti dobro zrno a da ga ne izbacuje napolje. To se postiže prigušivačima sa strane ventilatora, koje za ovas treba ostaviti na polovinu (za ječam i pšenicu oni su potpuno otvoreni). Rešeto ispod plevnog sita postaviti sa odgovarajućim otvorima za ovas. Ostala podešavanja i rad kombajna u polju isti su kao i kod ječma.

Najpodesnije je da se ovas kombajmira dvofaznim načinom žetve. Žetva može da počne ranije, da bi se u otkosu izvršilo sušenje, a zatim se kombajmom obavi završni proces sređivanja — vršidba.

Pri višefaznom sređivanju ovsa, kada se požnjeven ostavlja da se osuši, ima nezgodu u godinama sa dosta padavina, jer tada zrno dolazi u dodir sa vlažnom zemljom, teško se suši i mnogo se osipa. Najbolji način žetve jeste žetva kombajnima. Ako zrno sadrži veći procenat vlage, obavezno ga osušiti i dovesti na vlažnost na kojoj se može bez teškoća čuvati (14—15%).

Vršidba ovsa obavlja se kao i vršidba ječma, tj. na nekoliko načina: domaćim životinjama (u krajevima gde nije moguće prići savremenim mašinama), prostim vršalicama (koje samo istresaju zrno a odvajanje slame i pleve od zrna izvodi se pomoću vetra ili vetrenjača). Najbolji način vršidbe višefaznog sređivanja jeste vršidba vršalicama. One jednovremeno istresaju zrna iz metlica, odvajaju ih od slame i pleve i na kraju odvajaju po krupnoći, grubo klasiraju ako je potrebno, ali se danas više ne koriste. Vršidba ovsa vršalicama ne razlikuje se od vršidbe drugih strnih žita izuzev u izvesnim podešavanjima-regulisanjima koja su obavezna za ovas. Tu je obavezno regulisanje jačine vazdušne struje na velikom vetru — prvom čišćenju, što se postiže na isti način kao i kod vršalice kombajna, tj. pomoću prigušivača. Pri tome voditi računa da oni budu podjednako otvoreni sa obe strane. Ako to nije urađeno, imaćemo neočišćeno zrno i možda gubitaka u plevi. Takođe se mora izvršiti promena sita sa otvorima za ovas. Kontrolisati često rad elevatora-kofa za prenošenje zrna od velike lađe na drugo čišćenje. Često se dešava da pri vršidbi ovsa dolazi do zastoja usled zagušivanja kofa-elevatora zbog toga što kaiš za pogon elevatora nije dobro zategnut. Hranjenje bubnja-vršalice mora da je ravnomerno i ujednačeno na celoj širini bubnja. Ukoliko hranjenje nije ujednačeno (već sa prekidima) tada će izlaziti neovršene metlice.

Uskladištenje i čuvanje ovsa
Ovršen ovas se skladira u magacine, ambare ili podesne prostorije, kada su u pitanju manje količine. Veće količine se skladiraju u magacine i silose sa potrebnim uređajima za ventilaciju i sigurno čuvanje do upotrebe.

Čuvanje suvog zrna ne predstavlja nikakve teškoće izuzev što s vremena na vreme treba provetravati prostorije. Sasvim je druga stvar sa zrnom ovsa koje ima veću vlažnost od 15%. Banke i N o e c k e r (1933) našli su da se ovas zagreva vrlo malo ako je vlažnost zrna mala, ali da dostiže temperature od 27,1 do 47,7° kada je vlažnost do 22% ili više. Klijavost zrna vlažnosti 26,4% smanjivala se u toku zagrevanja na svega 6% posle 3 dana na 40° i na 0% posle 1 dana na 50° sa vlagom zrna od 22,8%.

Procenat vlage pri kome se zrno neće pokvariti zavisi od klime, prema W a l k d e n u (1954). U severnoj Dakoti vlaga može da bude 14 ili 15%, dok u toplijim krajevima, kao što je Kanzas, treba da bude još manja. Walkden i dr. (1954). Pederson i dr. (1954). W a l k e r i T e l f o r d (1955) i drugi navode načine za sprečavanje visoke vlažnosti i teškoće za čuvanje:

odlaganje žetve dok se usev ne osuši;
suzbijanje korova u toku vegetacije;
izbegavati suviše rano ili s-uviše kasno kombajniranje u danima kada atmosferska vlaga čini zrno »žilavim«;
niže ili nedozrele delove parcela kositi kasnije;
ako je neophodno žeti usev sa vlažnim zrnom treba ga rasuti da se osuši.
Iz izloženoga jasno proizilazi da se suvo zrno lako čuva. Međutim, pri čuvanju vlažnog zrna nailazimo na velike teškoće, naročito pri čuvanju semenske robe. Pored dobro odgajenog useva u polju potrebno je i u magacinu čuvati i negovati zrno do njegove upotrebe bilo za seme bilo za stočnu ishranu. Vlažno zrno treba osušiti i svesti mu vlagu na 15%, kako bi njegovo čuvanje bilo jevtinije i sigurnije.

Žetva, vršidba i čuvanje raži
Raž se odlikuje ravnomernim sazrevanjem. Utvrđeno je da je voštana zrelost zrna u najkrupnijim klasovima najbolji period za početkom žetve raži. U to vreme se zrno kod srednje krupnih klasova nalazi u početku voštane ili na prelazi između mlečne i voštane zrelosti. U toj fazi prestaje priticanje hranljivih materija u zrno. Na taj način početak žetve u fazi pune voštane zrelosti kod najkrupnijih klasova i u početku voštane ili na prelazu ka voštanoj zrelosti kod srednje krupnih klasova ne izaziva smanjenje prinosa i kvaliteta zrna. Zrno srednje krupnih klasova dostiže punu voštanu i punu zrelost u procesu žetve i daljeg sređivanja useva. Ne sme se dozvoliti odlaganje početka žetve do nastupanja voštane zrelosti i kod malih klasova, jer će u tom slučaju doći do gubitaka usled osipanja najkrupnijeg i najboljeg zrna. Period pune voštane zrelosti, koji je najbolji za žetvu raži, obično ne traje suviše dugo i ne sme se propustiti.

Za određivanje početka žetve treba na više mesta u njivi utvrditi punu voštanu zrelost zrna u krupnim klasovima. Za to se klas savija, uzima se najkrupnije zrno i preseca na pola. Ako pod opnom i blizu brazdice nisu vidljivi ostaci hlorofila, smatra se da je zrno dostiglo voštanu zrelost. U toj fazi zrno se lako reže noktom, a endosperm se slobodno mesi kao vosak. Do izvesnog stepena kao pokazatelj voštane zrelosti i momenta početka žetve može da posluži i prelaz slame od zelene u žutu boju.

Za određivanje najpogodnijeg momenta žetve treba svakodnevno pregledati parcele i po nastupanju voštane zrelosti početi sa žetvom.

Žetvu treba završiti u vrlo kratkom roku, a to zavisi od organizacije i raspoložive opreme.

Specifičnosti sređivanja raži
Pošto se raž u našoj zemlji najvećim delom gaji u brdsko-planinskom području, gde daje bolje i sigurnije prinose od pšenice, kao i na terenima gde se pšenica ne može gajiti, žetva se obavlja na razne načine. Dvofazna žetva raži donosi najmanje gubitke (Ivanov, 1961). Zbog toga što se u našoj zemlji raž gaji tamo gde je pristup savremenoj mehanizaciji vrlo težak ili nemoguć, najviše se primenjuje višefazna žetva, kod koje su gubici u odnosu na dvofaznu žetvu znatno veći. Žetva raži uglavnom se obavlja ručno, a delimično mašinski i potpuno mehanizovano. Mehanizovana žetva se primenjuje na društvenim gazdinstvima, a na individualnim gazdinstvima ručna.

(u 2. sobi ,ormar 1 ,dole)