ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Oblast: Stočarstvo
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Prvo izdanje STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE (skraćeno) objavljeno 1917 pripremljeno je da bi zadovoljilo potrebu za jednim uprošćenim i sažetim izdanjem STOČNE HRANE I ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (veliko izdanje) koje bi se moglo koiristiti kao udžbenik u srednjim školama i kao udžbenik za kraće kurseve na poljoprivrednim koledžima. Pošto su izostavljene teme od čisto naučenog interesa, u ovoj knjizi se na jednostavan i razumljiv način izlažu najsažetije činjenice o ishrani domaćih životinja, praksi ishrane, nezi i čuvanju domaćih životinja.
Skraćeno izdanje STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE odmah je naišlo na dobar prijem tako da je prvih sedam izdanja preštampavano trideset i jedan put. Ovo (osmo) izdanje je znatno popravljeno i prošireno radi unošenja najnovijih dostignuća iz nauke i prakse ishrane domaćih životinja.

U prvom delu izlažu se osnovni principi ishrane domaćih životinja i obuhvata se primena tih principa u praksi ishrane. Osobita pažnja je posvećena najnovijim otkrićima na polju naiuke o ishrani, uključujući funkciju i značaj vitamina, mineralnih materija i kvaliteta belančevina u ishrani domaćih životinja.
Metod izračunavanja izbalansiranih obroka prema Morisonovim tablicama za ishranu, izložen je detaljno, a opšti zahtevi za zadovoljavajuće obroke prokomentarisani su. Neki ekonomski principi koji se moraju razmatrati u ishrani domaćih životinja ukratko su izloženi u poglavlju XII, „Ekonomika u ishrani domaćih životinja”.
U drugom delu izložena su sva važna hraniva koja se koriste u SAD, a ne samo hraniva od značaja za pojedine oblasti. To daje nastavnicima mogućnost da obrate veću pažnju na hraniva lokalnog značaja, a da druga po nahođenju znatno skrate ili potpuno izostave. Najzad, u poglavlju „Značaj stočnih hraniva za stajsko đubre” izlažu se vitalni odnoisi stočarstva prema ekonomičnom održavanju plodnositi zemljišta.

U drugom delu, obaveštenja o vrednosti svakog hraniva za sve klase domaćih životinja spojena su sa izlaganjem o pojedinom hranivu, mesto ranijeg plana zasebnog poglavlja za svaku klasu domaćih životinja u kojoj se izlagala vrednost raznih hraniva za tu klasu životinja.

Nov i potpun prepis podataka o sastavu svih važnih američkih stočnih hraniva spremljen je kao prilog za dvadeset prvo izdanje Stočna hrana u ishrana stoke (veliko izdanje). Ove opširne tabele su bez izmene uključene u ovo izdanje Stočna hrana i ishrana stoke (skraćeno izdanje) mesto davanja podataka samo za najvažnija hraniva.

Ni vreme ni troškovi nisu žaljeni da se prepis tabela u prilogu učini što sigurnijim. Iako je prvi prepis tablica u prilogu spremio autor za izdanje STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE iz 1915. godine ipak je bilo potrebno da jedno lice u toku deset godina stalno radi na prepisivanju, proveri i sastavljanju podataka za tablice u prilogu.

Autor se iskreno zahvaljuje mnogobrojnim prijateljima koji su sugestijama i obaveštenjima o ogledima i iskustvu pružili dragocenu pomoć za reviziju STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE, na kojoj se zasniva knjiga STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE (skraćeno izdanje).

Osobito priiznanje pripada mojoj supruzi gđi Elzi B. Morison za dragocenu pomoć oko spremanja ove knjige. Pohvalu takođe zaslužuju moji sinovi Spenser H. Morison, Rodžer B. Morison i njihove supruge Katarina F. Morison i Harieta V. Morison za pomoć u pripremi, štampanju i korekturi dvadeset prvog izdanja knjige ,,STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE“ i ovog osmog izdanja ,,STOČNA HRANA I ISHRANA STOKE“ (malo izdanje).

Marta 1949 godine Itaka, Njujork

FRANK B. MORISON





Sadržaj
Deo I —Osnovi ishrane domaćih životinja

I. Različiti hranljivi sastojci

II. Varenje, apsorpcija i iskorišćavanje hrane

III. Merenje produktivnosti hraniva

IV. Faktori koji utiču na vrednost hraniva

V. Belančevine — Masti — Ugljeni hidrati

VI. Minerali u ishrani stoke

VII. Vitamini u ishrani stoke

VIII. Održavanje domaćih životinja

IX. Porast — Tov — Reprodukcija

X. Proizvodnja mleka, rada i vune

XI. Izbalansirani obroci — Pravila ishrane

XII. Ekonomija u ishrani stoke

Deo II — Hraniva

XIII. Paša i druga zelena hrana

XIV. Seno i spremanje sena

XV. Silaža i usevi za silažu

XVI. Leptirnjače za kabastu hranu

XVII. Kukuruz i sirak kao kabasta stočna hrana

XVIII. Trave za seno i pašu — Žitarice za stočnu hranu — Slama

XIX. Korenjače, gomoljače i raznovrsne biljke za stočnu ishranu
Otrovne biljke i otrovna stočna hrana

XX. Zrna kukuruza i ovsa i njihovi sporedni proizvodi

XXI. Ostale žitarice i njihovi sporedni proizvodi

XXII. Ostalo semenje i njegovi sporedni proizvodi

XXIII. Raznovrsni koncentrati

XXIV. Vrednost stočnih hraniva za đubre

Deo III — Ishrana domaćih životinja

XXV. Opšti problemi proizvodnje mleka

XXVI. Ishrana i nega krava muzara

XXVII. Odgajivanje goveda mlečnih rasa

XXVIII. Opšti problemi kod proizvodnje goveđeg mesa

XXIX. Ishrana i nega goveda rasa za meso — Metode proizvodnje goveđeg mesa
Proizvodnja telećeg mesa

XXX. Opšti problemi u ovčarskoj proizvodnji

XXXI. Ishrana i nega ovaca i jaganjaca — Tovljenje jaganjaca — Koze

XXXII. Konji i mule — Opšti problemi

XXXIII. Ishrana i nega konja

XXXIV. Opšti problemi svinjarstva

XXXV. Ishrana i nega svinja

XXXVI. Opšti problemi živinarstva

XXXVII. Ishrana i nega živine

Prilog

Tablica I. Prosečni sastav američkih stočnih hraniva; Svarljivi sastojci; Sadržaji minerala i elemenata za đubrenje; Koeficijent svarljivosti
Tablica II. Vrednost procenjene čiste energije i faktori za ocenu hraniva
Tablica III. Morisonovi standardi ishrane za domaće životinje
Tablica IV. Mineralne materije u važnim hranivima
Tablica V. Sadržaj vitamina u materijama za ishranu
Tablica VI. Težina koncentrata i drugih hraniva
Tablica VII. Primerni obroći za domaće životinje
Tablica VIII. Tablica za ishranu krava muzara zrnom
Tablica IX. Procena težine mlečnih goveda prema obimu grudi
Tablica X. Sadržaj aminokiselina u nekim hranivima

Poglavlje XXVIII Opšti problemi kod proizvodnje goveđeg mesa
I. Potrebe goveda mesnih rasa u hranljivim sastojcima
Savremena proizvodnja goveđeg mesa zahteva ishranu koja počiva na naučnim osnovima. — U toku poslednjih 20 do 30 godina u SAD a i u mnogim drugim državama nastupala je velika promena u pogledu metoda za proizvodnju goveđeg mesa. Goveda se sada tove za tržište u mnogo mlađim dobima starosti nego ranije. Pošto ona tad još uvek brzo rastu u belančevinastim tkivima i u kosturu to ona trebaju obilnije snabdevanje belančevinama i mineralima nego starija goveda. Ona isto tako mogu da stradaju mnogo više od nedostatka vitamina. Pri ovim savremenim metodama proizvodnje goveđeg mesa potrebno je da ista poeiva na naučnim osnovima kako bi se uklonili i obezbedili uspešni rezultati.

Ranije su se goveda mesnih rasa obično odgajivala do starosti od 2 ili 3 godine pre nego što su počela da se tove za tržište. Ona su najveći deo svog porasta postizavala na jevtinim pašnjacima a preko zime su obično bila održavana kabastom hranom bez bilo kakvih koncentrata. Ova dobro odrasla goveda, stara 2 ili više godina dovodila su se sa zapadnih planinskih pašnjaka ili drugih pašnjačkih oblasti u krajeve države gde je zrno bilo jevtinije, pa su tamo tovljena za tržište.

Sad se na farmama u kukuruznom rejonu i istočno od njega gaje goveda za proizvodnju goveđeg mesa i tove se tamo još dok rastu. Takva goveda se utove za tržište sa 12 do 18 meseci starosti kao goveda za debelu teletinu ,,baby beef“ ili „ugojeni godišnjaci“. Neka se prodaju za klanje već prilikom odbijanja ili uskoro posle toga kao ,,teška ugojena telad“.

Na zapadnim planinskim pašnjacima gde se proizvode tri četvrtine naših goveda za meso znatan broj teladi se sada prodaje kao telad za tovljenje. Ova se telad tove za tržište u kukuruznom rejonu ili u drugim krajevima koji proizvode žito po jednom od metoda koji se docnije opisuju. Sem junica koje su potrebne za zamenu krava u priplodnim stadima najveći broj ostalih mladih goveda u planinskim oblastima prodaje se kao godišnjaci ujesen iduće godine, namesto da se gaje pri planinskim uslovima do dve godine starosti ili više.

Do ove jake promene u starosti pri kojoj se goveda za meso prodaju za klanje došlo je otprilike usled ovih dvaju faktora: Prvo, potrošači više traže male komade goveđeg mesa i žele meso koje je nežno i ima najmanju količinu nepotrebne masti. Drugo, kako je navedeno docnije u ovom poglavlju, goveda dok su još mlada postižu mnogo ekonomičnije priraste nego onda kad su starija.

Potrebe u hranljivim sastojcima i uzorni obroci goveda. — Pre nego što pristupimo detaljnom razmatranju potreba goveda za meso za različite hranljive sastojke razmotrićemo razlike u opštim potrebama za različite klase goveda za meso.

Potrebe priplodnih krava rasa za meso u hranljivim sastojcima su vrlo različite od ovih potreba kod mlečnih krava, jer one daju mnogo manje prinose mleka. One su isto tako preko zime većinom zasušene i daju mleko kad se nalaze na paši. U poglavlju koje dolazi navedeno je da ove krave mogu preko zime da se ishrane u celosti kabastom hranom, ako je ona prilično dobre kakvoće i ako se daje dovoljno hrane od leptirnjača da bi se mogle zadovoljiti njihove ograničene potrebe u belančevinama. Kravama rasa za meso normalno nisu potrebni koncentrati za vreme pašnjačkog perioda.

Kad se telad ili godišnjaci održavaju preko zime da bi se docnije tovili, oni mogu na sličan način da se hrane u celosti ili većinom kabastom hranom ako je ona dobre kakvoće. Kao što je to navedeno u sledećem poglavlju, odluka o tome da li će biti unosno ili ne da se pored dobre kabaste hrane daje i zrno, zavisi od metoda po kom tov treba da se vrši.

Potrebe tovnih goveda su vrlo različite od potreba priplodnih krava ovih rasa ili od potreba mlade stoke koja se preko zime održava. Da bi se omogućilo da tovna goveda postižu brze priraste, ona moraju dobivati obroke bogate svarljivim sastojcima i čistom energijom. Sem slučaja kad je zrno neobično skupo u poređenju s kabastom hranom obilna količina zrna treba da se daje govedima koja se tove u tovilištu. Ako se ovo ne čini, ona neće imati brze priraste i na kraju neće biti tako dobro ugojena. Naročito kod teladi i godišnjaka ne mogu da se očekuju dobri prirasti ako u obroku nema dovoljnih količina belančevina, minerala i vitamina.

Količine potrebnih belančevina. — Mnogi su ogledi dokazali, da tovna goveda i druga goveda rasa za meso ne trebaju ni približno toliko belančevina koliko je bilo preporučeno u Volf-Lemanovim starijim standardima ishrane. Ova je činjenica od velike finansijske važnosti za proizvodnju goveđeg mesa, pošto belančevinasti dodaci obično koštaju po toni mnogo više nego zrno.

Količine belančevina koje su preporučene u Morisonovim standardima zasnivaju se uglavnom na autorovim proučavanjima ogleda po ovom pitanju. Ovde su uključeni i ogledi koje je u toku više godina vršio autor sa saradnicima da bi se utvrdile potrebe tovnih godišnjaka u belančevinama.

Vrsta kabaste hrane u obroku, naročito količina leptirnjača, odlučuje uglavnom da li je potreban belančevinasti dodatak kao i to kolika količina je preporučljiva ako je on potreban. Kod obroka za tovna goveda vrsta zrna je isto tako važan činilac. Dodatak može biti potreban kad se goveda tove kukuruzom ili drugom zrnastom hranom koje ima malo belančevina, dok on neće biti potreban ako zrno sačinjavaju ovas, pšenica i ječam, koji imaju više belančevina nego kukuruz. Primerni obroci navedeni u tablici VII priloga pokazuju kad je potreban belančevinasti dodatak za različite klase goveda rasa za meso a isto tako i približne količine koje su potrebne da bi se obrok izbalansirao.

Mnogi ogledi su pokazali važnost dodavanja belančevinastog dodatka obroku za tovna goveda koji ima malo belančevina. Dodavanjem ovog dodatka ne samo da se mnogo povećava stepen prirasta nego se takođe smanjuje i količina hrane koja je potrebna za 100 ft prirasta, a povišava se prodajna cena goveda. Kad se vodi računa o tome da se ne đaje više belančevinastog dodatka nego što je momentalno potrebno da se izbalansira obrok, onda su svakih 100 ft takvog dodatka kao što su laneno brašno, sojine uljane pogače ili pamučno brašno po vrednosti jednaki sa 250 do 300 ft zrna ili zrnastog ekvivalenta. Kod ove vrednosti uzima se u obzir ne samo ušteda u količini hrane potrebne za 100 ft prirasta, već isto tako i veća prodajna cena, jer su goveda bolje utovljena.

Seno leptirnjača, silaža leptimjača kao i paša na leptimjačama su toliko bogati belančevinama da obrok ima dovoljno belančevina za proizvodnju dobrih prirasta, ako se tovnim govedima daje obilna količina ovih kabastih hraniva zajedno s kukuruzom ili drugim zrnom. Da li će se isplatiti dodavanje bilo kakvog belančevinastog dodatka, to zavisi od količine kabaste hrane leptirnjača koju goveda stvarno pojedu, od sadržaja belančevina kao i od starosti goveda.

Dobro lucerkino seno daje dovoljne količine belančevina kad dvogodišnja goveda dobivaju tovni obrok kukuruza i takvo seno. Isto to vredi i za sojino seno i seno kravljeg graška. I jedno i drugo imaju otprilike isto toliko belančevina koliko i lucerka. Kod ogleda u Nebrasci, naprimer, dodavanje lanenog brašna ili pamučnog brašna kukuruzu i lucerkinom senu nije povećalo priraste kod dvogodišnjih junaca, nije povisilo prodajnu cenu a nije smanjilo ni količinu hrane koja je bila potrebna za 100 ft prirasta.

Mlađa tovna goveda trebaju za maksimalne priraste malo Više belančevina. Prema tome, dodavanje belančevinastog dodatka obroku koji se sastoji od kukuruza i obilne količine lucerkinog sena može obično nešto malo da poveća priraste kod teladi i jednogodišnjaka.

Slični rezultati dobiveni su kod ogleda s tovnom teladi pri kojima je dnevno dodavano 0,9 ft pamučnog brašna po grlu obroku koji se sastojao od kukuruznog zrna, kukuruzne silaže i lucerkinog sena. Kod ovih ogleda 100 ft pamučnog brašna odgovaralo je vrednosti 287 ft kukuruza.

Obrok od kukuruznog zrna, kukuruzne silaže i lucerkinog sena je za starija goveda mnogo bolje izbalansiran. Kod B ogleda dodavanje 2,3 ft po grlu dnevno belančevinastog dodatka obroku tovnih dvogodišnjih junaca povećalo je dnevni prirast od 2,22 ft na 2,34 ft. U ovim ogledima davana je veća količina belančevinastog dodatka nego što je docnijim ogledima utvrđeno kao potrebno. Delimično zbog toga upotreba ovog dodatka nije bila od koristi. Možda bi se više isplatilo da je po grlu dnevno davano 0,50 do 0,75 ft dodatka.

Kad se namesto lucerkinog sena zajedno s kukuruznom silažom i kukuruznim zrnom daje detelinsko ili mešano seno, onda je belančevinasti dodatak potreban i kod goveda starih 2 godine. Tako su u 14 ogleda dodavanjem pamučnog ili lanenog brašna obroku koji se sastojao od okrunjenog kukuruza, sena crvene deteline i kukuruzne silaže dnevni prirast kod junaca starih dve godine povećao od 2,1 ft na 2,5 ft. Isto je tako i prodajna cena goveda bila povišena za 33 centa po centneru a i čist prihod preko troška ishrane je bio veći.

Kakvoća belančevina. — Iz razloga izloženih u poglavlju V kakvoća ili vrsta belančevina nemaju ni iz bliza tako veliki značaj kod ishrane goveda rasa za meso kakav imaju kod svinja ili živine.

Kad se govedima rasa za meso daju makar i prilično ograničena količina kabaste hrane od leptirnjača, onda je obrok obično snabdeven belančevinama odgovarajuće kakvoće. Ako obrok, s druge strane, sadrži malo ili nema ništa kabaste hrane od belančevina onda se izvesna pažnja mora pokloniti kakvoći belančevina koje se obezbeđuju različitim belančevinastim dodacima.

Ogledi su, naprimer, dokazali da je kukuruzno lepkovo brašno mnogo manje efikasno nego takvi dodaci kao što su laneno brašno, sojine uljane pogače ili pamučno brašno kod balansiranja obroka za tovna goveda koji se sastoji od zrna i kabaste hrane koja ne potiče od leptirnjača. Prema tome, u takvim obrocima ovaj sporedni kukuruzni proizvod treba da se kombinuje s dodacima koji daju belančevine bolje kakvoće.

U opreci s rezultatima dobivenim kod goveda kojima je davan tovni obrok kukuruznog zrna, kukuruzno lepkovo brašno bilo je potpuno jednako s lanenim brašnom ili sojinim uljanim pogačama, kad je 1 ft ovog dodatka dnevno bila dodavana sirkovoj silaži za zimsku ishranu teladi ili godišnjaka rasa za meso. To dokazuje da je kakvoća belančevina u sirkovoj zelenoj hrani, mada ih ima malo, bolja nego u kukuruznom zrnu.

Kombinacije belančevinastih dodataka. — Ogledi s tovnim govedima dokazali su, da izvesne kombinacije belančevinastih dodataka daju bolje rezultate nego većina pojedinačnih dodataka. Napred je navedeno, da pamučno brašno ili kukuruzno lepkovo brašno ima uopšte mnogo manju vrednost nego laneno brašno kad se bilo koje od njih upotrebljava kao jedini belančevinasti dodatak kod takvog obroka kao što su kukuruzno zrno, kukuruzna silaža i seno. A ipak smeša polovine bilo kog od ovih hraniva i polovine lanenog brašna po vrednosti je potpuno jednaka s lanenim brašnom.

Druge kombinacije belančevinastih dodataka koje su kod tovnih goveda dale odlične rezultate su ove: 1) pamučno brašno, kukuruzno, lepkovo brašno, i laneno brašno, od svakog po jednu trećinu; 2) pamučno brašno, laneno brašno, i sojine uljane pogače ili mlevena sojina zrna, od svakog po trećinu; 3) pamučno brašno, laneno brašno, kukuruzno lepkovo brašno i sojine uljane pogače ili mlevena sojina zrna, od svakog po jednu četvrtinu.

Potrebe u mineralima. — Goveda rasa za meso treba uvek da budu uredno snabdevena solju. Da li će biti bilo kakve koristi od upotrebe kalcijumovog ili fosfornog dodatka, to uglavnom zavisi od količina ovih minerala u izvesnom obroku, kako se to docnije navodi. U tablici III priloga navedene su dnevne količine kalcijuma i fosfora po grlu za različite klase goveda rasa za meso.

Gde god postoji opasnost od gušavosti ili „debelog vrata“ kod oteljene teladi treba priplodnim kravama, najmanje u toku poslednjeg perioda bremenitosti, davati jodiziranu so. U krajevima gde postoji oskudica jednog ili više minerala koji se nalaze u tragovima — kobalt, bakar ili gvožđe — ovaj nedostatak može da se ispravi upotrebom specijalnih mineralnih dodataka kakvi su preporučeni u poglavlju VI. Ne postoji nikakva potreba da se uobičajenim obrocima kod goveda rasa za meso dodaje bilo koji drugi mineral kao, naprimer, sumpor, kalijum ili zemlja. Isto tako nije koirsno da se uobičajenim obrocima dodaje vodeno bilje (Fucus).....