ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Sadrþaj
Aleksandar Molnar
Graðanin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Ivana Spasic
Graðanska neposlušnost . . . . . . . . . . . . . . 39
Ðordje Pavicevic
Odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Predrag Krstic
Tolerancija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Aleksandra Kostic
Solidarnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Ivan Milenkovic
Politika razlike . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Aleksandar Molnar
GRAÐANIN
Pojam graðanina se kroz celokupnu evropsku istori-
ju teškom mukom borio za samostalnost i opirao poisto-
veãivanju sa stanovnikom grada, s jedne strane, i sa
drþavljaninom, s druge strane. Poistoveãenje stanovni -
ka grada, drþavljanina i graðanina potiåe još iz antiåke
Gråke, gde je polis obuhvatao ne samo grad i drþavu, ne-
go i svojevrstan graðanski ethos. Zato je antiåki pojam
graðanina, iz današnje perspektive gledano, višesmislen
i oznaåava kako stanovnika odreðenog grada (urbane ce-
line) i drþavljanina odreðene drþave (polisa), tako i ova-
ploãenje odreðenog etiåkog kodeksa (koji drþavljani u
svom delanju treba da ovaplote). U daljem izlaganju ãe
se zanemariti pr vo znaåenje (koje se moþe postaviti u
jednu širu koncepciju urbaniteta) i paþnja ãe se posvetiti
preostalim znaåenjima.
Drþavljanstvo se u antiåkim gråkim polisima (a, mo-
glo bi se dodati, i u Rimu) sticalo roðenjem ili posebnim
dodeljivanjem i predstavljalo je osnov za jedno lice da
uþiva sva druga prava koja drþavno pravo predviða1: da
zakljuåuje imovinskopravne poslove, stiåe imovinska..|
vojstvo drþavljanina pri tom nije nuþno implici-
ralo pravnu jednakost (isonomia je bila vrlina koja je
afirmisana – mada nikada u potpunosti – samo u demo-
kratskim polisima), tako da je i status civitatis mogao da
varira – a u praksi je zaista i varirao. Ubedljivo najveãi
broj polisa, realno gledano, diferencirao je drþavljane na
„aktivne” i „pasivne”, veã u zavisnosti od toga da li su ili
nisu posedovali privilegije obavljanja drþavnih sluþbi.
Ova temeljna nejednakost u politiåkim pravima imala
je svoj raison d’être u nejednakosti obaveza drþavljana, i
to pre svega onih poreskih i vojnih.
Imovinska nejednakost (izraþena u poreskoj snazi
drþavljana) bila je veoma dugo izvor politiåkih nejedna-
kosti. Onaj ko je finansijski više doprinosio drþavnoj
blagajni mogao je raåunati s tim da ãe uþivati i izvesne
politiåke privilegije – bilo u dostupnosti drþavnih sluþ-
bi, bilo u veãoj zastupljenosti u narodnoj skupštini (po-
deljenoj na imovinske razrede, koji su se utvrðivali upra-
vo na osnovu poreskog optereãenja), bilo na neki drugi
naåin. S druge strane, onaj ko je bio materijalno obez-
beðen mogao se, po rasprostranjenoj legitimacionoj for-
muli koja ãe preþiveti do duboko u XIX vek, slobodnije
prepustiti drþavnim poslovima i manje padati u iskuše-
nje da svoje drþavne funkcije zloupotrebi zarad privat-
nog interesa. „Aktivni” drþavljanin tako je veã po defini-
ciji bio bogat i iz tog svojstva crpeo svoje politiåke..|