Godina izdanja: 2001
ISBN: 978-86-84771-17-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SRBIJA IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA
Milovan Drecun
Izdavač: Miba Books
Broj strana: 355
Pismo: Ćirilica
Format: 24 cm
Godina izdanja: 2010.

Veoma dobro stanje.
Nema tragova koriscenja kao sto su pecati, potpisi, posvete, podvlacenja i slicno.


Srbija između istoka i zapada

Nadasve je zanimljiva evolucija stavova pojedinih petooktobarskih
revolucionarnih stranaka i njihovih vođa.
Od tragikomičnog obožavanja Amerike i njenih evropskih svaeznika i vulgarnog sprdanja sa Rusijom, Kinom i još nekim zemljama, Srbija je na jedvite jade, u poslednjem trenutku, spoznala da se svet
ne okreće oko nje i da se dešavaju tektonske geopolitičke promene u
međunarodnoj zajednici.
Sa ključnom zabludom i teškom greškom postrevolucionarne srpske spoljne politike suočio se među prvima Zoran Đinđić.
Shvativši da sunce ne izlazi na Zapadu poručio je da se politika Srbije neće
voditi iz Vašingtona, te da je realan politički potez Beograda da u slučaju
otimanja Kosmeta postavi pitanje Republike Srpske.
Vojislav Koštunica je jedini imao snage da građanima saopšti da Srbija nema većeg protivnika od američke
politike. Konačno, Boris Tadić, shvata da Srbija ne ide dobrim putem. Sa mesta
predsednika malene Srbije poručio je da zvanični Beograd, iako ophrvan
višegodišnjom kataraktom, vidi da se rađa novi međunarodni multipolarni poredak
koji nezadrživo potiskuje američki jednopolarni globalni hegemonizam.
Tadić je prihvatio izazov, spoljni i unutrašnji, i suočio se sa realnošću. Definisao je
spoljnopolitičke prioritete Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD, Kina.
Ispravno, samo trebalo je to ranije da učini i da prione realizaciji takvog koncepta hrabro i beskompromisno. Narod bi rekao bolje ikad nego nikad.
Tom diversifikacijom spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je potvrdio sumnje,
zapravo iskustvo realpolitičke Srbije, sa Amerikom. Beograd je bez razmišljanja
radio ono što mu je Vašington sugerisao, govorio, predlagao, a bogme i
naređivao.
I šta smo dobili? U tome i jeste caka, ništa nismo dobili, već nam
još traže - uzimaju Kosmet. Stavljanjem Rusije ispred Amerike na listi
spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je nastavio putem kojim su krenuli Đinđić i
Koštunica. Izgubio je, međutim, dragoceno vreme da još bolje pozicionira zemlju
i ojača njen kapacitet za odbranu najvažnijih nacionalnih i državnih interesa.

Tim svojevrsnim rangiranjem najjačih polova moći, Tadić je nedvosmisleno
pokazao s kojim zemljama imamo slične ili identične interese, a s kojom smo
zemljom mislili da imamo, pa nas je ona svojim ponašanjem gorko otreznila.
Naravno, postavlja se pitanje ima li Srbija adut za takvu novu geopolitičku
igru ili je to samo moralni odušak pojedinca koji je shvatio da nije baš sve
tako kao što pišu novine i govore američki slatkorečivi zvaničnici. I mi konja
za trku imamo, samo su nas neki petooktobarci lagali da je u pitanju raga. Niko
drugi do Džozef Bajden, američki potpredsednik, otkrio je naše svetlo u tunelu.
„Srbija je od ključnog značaja za budućnost jugoistočne Evrope“, poručio je
Bajden prilikom majske posete Beogradu.
Bez Srbije se ne može voditi politika na Balkanu, takođe poručuju zvaničnici EU. To je naša šansa.
Bez nas se ne može kapacitetno i efikasno delovati na Balkanu. Ali, ne treba se
zanositi da će Srbija biti most koji će povezati Istok i Zapad. Tu ulogu ima
moćna Nemačka. Srbija, može i treba da bude stožer zajedničke balkanske
politike EU i Rusije, sastavni deo njihovog strateškog partnerstva.
Tako će na najbolji način iskoristiti svoj regionalni geopolitički značaj i ojačati
kapacitet da se izbori sa strateškim problemima sa kojima se suočava. Budućnost
Srbije se ne može graditi na dilemi Zapad ili Istok, već na multipolarnosti
novog međunarodnog poretka: i Istok i Zapad, i nesvrstani...




ktj-22