Godina izdanja: 1972
ISBN: 402
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autorka: Selma Lagerlef / Selma Lagerlöf
Izdavač: Minerva, Subotica
Godina: 1972
Obim: 345 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

„Prognani predvodnik i saga o Vermlandu“ — „Saga o Gesti Berlingu“ (šved. Gösta Berlings saga) je debitantski roman švedske književnice i prve žene dobitnice Nobelove nagrade za književnost, Selme Lagerlof, objavljen 1891. godine. Ova knjiga se smatra jednim od najznačajnijih dela švedske i svetske književnosti, a prepoznatljiva je po spoju narodnog folklora, romantizma i magičnog realizma.

Radnja je smeštena u dvadesete godine 19. veka u živopisnoj švedskoj pokrajini Vermland.

Selma Lagerlof je inspiraciju za ovu knjigu crpela iz priča i legendi koje je slušala tokom detinjstva u Vermlandu. Roman se izdvaja po svom specifičnom, lirskom stilu koji podseća na narodne predanja.

Knjiga je doživela i planetarno poznatu ekranizaciju — 1924. godine snimljen je istoimeni nemi film u kom je svoju prvu veliku ulogu ostvarila legendarna holivudska glumica Greta Garbo.



Selma Lagerlof (Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf) bila je jedna od najznačajnijih i najvoljenijih švedskih književnica, poznata širom sveta kao prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost (1909. godine).

Njen život i karijeru obeležili su neverovatna upornost, borba sa fizičkim hendikepom i neizmerna ljubav prema narodnim pričama i legendama.

Rođena je 1858. godine na porodičnom imanju Morbaka u pokrajini Vermland. Rođena je sa teškom povredom kuka, a kao trogodišnja devojčica obolela je od dečije paralize zbog koje su joj obe noge ostale nepokretne. Iako se bolest kasnije povukla jednako tajanstveno kako je i došla, Selma je ostala tiha, povučena i ozbiljnija od svojih vršnjaka.

Zbog nemogućnosti da se igra sa drugom decom, vreme je provodila čitajući. Već u sedmoj godini života, nakon što je pročitala svoj prvi roman, čvrsto je odlučila da postane pisac, a sa deset godina je pročitala celu Bibliju. Najveća inspiracija bila joj je baka, koja joj je neumorno pričala lokalne legende, bajke i narodna predanja iz Vermlanda.

Protivno očevoj želji, Selma odlazi u Stokholm na školovanje za učiteljicu. Deset godina je radila u ženskoj školi u Landskroni, dok je noću, u tajnosti, pisala svoj debitantski roman — „Sagu o Gesti Berlingu“.

Kada je časopis Idun raspisao književni konkurs 1890. godine, Selma je poslala nekoliko poglavlja i osvojila prvu nagradu, što joj je omogućilo da završi i objavi knjigu 1891. godine. Iako je švedska kritika u početku bila hladna prema romanu jer je odstupao od tadašnjeg realizma, knjiga je doživela ogroman uspeh nakon što je prevedena i hvaljena u Danskoj, što joj je otvorilo vrata svetske slave.

Osim sage o Gesti Berlingu, Selma Lagerlof je napisala brojna remek-dela:
1. „Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku“ (Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige, 1906) — Naručena kao udžbenik geografije za osnovne škole, ova knjiga o dečaku koji smanjen leti na leđima divlje guske postala je jedna od najlepših i najprevođenijih dečijih knjiga na svetu.
2. „Jerusalim“ (Jerusalem, 1901–1902) — Moćan dvotomni roman o švedskim seljacima koji emigriraju u Svetu zemlju.
3. „Legende o Hristu“ (Kristuslegender) — Zbirka duboko dirljivih i etičkih priča zasnovanih na biblijskim i narodnim motivima.

Pored Nobelove nagrade 1909. godine, Selma je 1914. postala i prva žena članica Švedske akademije (institucije koja dodeljuje upravo Nobelovu nagradu).

Bila je strastveni borac za ženska prava i pravo glasa žena u Švedskoj. Tokom Drugog svetskog rata, pomagala je jevrejskim piscima i intelektualcima da pobegnu iz nacističke Nemačke (između ostalih, pomogla je pesnikinji Neli Zaks, koja će kasnije takođe dobiti Nobelovu nagradu).

Od novca koji je dobila od Nobelove nagrade, uspela je da otkupi svoje voljeno porodično imanje Morbaka, koje je porodica morala da proda zbog dugova. Tamo je živela i pisala sve do svoje smrti 1940. godine.

U znak sećanja na njen neizbrisiv trag, Švedska je 1992. godine stavila njen lik na novčanicu od 20 kruna, čime je postala prva žena na švedskom novcu.