| Cena: | 
| Stanje: | Nekorišćen | 
| Garancija: | Ne | 
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje | 
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično | 
| Grad: | Beograd-Vračar, Beograd-Vračar | 
                                                                                        Autor: Domaći
                                                                                                                        Godina izdanja: Ostalo
                                                                                                                        ISBN: Ostalo
                                                                                                                        Jezik: Srpski
                                                                                
                        Избор из вишедеценијске преписке капетана дуге пловидбе Зорана М. Мартиновића, достојног унука Свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорско-приморског. 
 
У овој књизи као кореспонденти су се нашле многе занимљиве, па и знамените личности XX вијека, међу њима и Бранко Ћопић, Лесо Ивановић, Драган Радуловић, Нико Мартиновић, Жарко Лаушевић, Михаило Ђукановић… Ту су наравно и писма његове супруге Снежане, ћерке Марије, низа рођака и пријатеља… 
 
Међутим, из свих тих писама издвајају се она која му је писала мајка, Марија Мартиновић, рођена Липовац, ћерка Св. митрополита Јоаникија. Писана са великом пажњом и топлином, из којих зрачи истинска, изградитељна и ослобађајућа мајчинска љубав, ова писма у исто вријеме изобилују правом мудрошћу, животним и историјским истинама. Писма Марије Мартиновић (као и она која о њој говоре) осликавају једну цјеловиту личност, јаког и доследног карактера, али у исто вријеме и танану душу која у учмалости и једноумљу цетињске котлине (о којима и сама у пар наврата пише) дубоко дише само у свом свијету, мисаоном и лирском, богатом правим вриједностима и правим људима. 
 
На пољу издавачке дјелатности наше Цркве књига Морнару има ко да пише представља право освјежење, како због ријеткости епистоларне књижевности у црквеном издаваштву, тако и због самог садржаја – разноликих писама која, свако на свој начин, зраче снагом аутентичног свједочанства једног занимљивог и богатог живота, али и једног времена.