Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-7346-520-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Antologija mikroeseja XX veka

U slobodnoj interpretaciji, mogli bismo svakako reći da je mikroesej žanr kratkog metra pisan tehnikom razobličavanja, razotkrivanja, odnosno, demistifikovanja. Idealna forma našeg vremena: istovremeno i brz i dinamičan, i eksplicitan i ekspresivan... Mikroesej predstavlja jednu bezgranično veliku, intrigantnu i zavodljivu enigmu i, u metaforičnom smislu, neodoljivo podseća na neko „čudno vato biće“ bez identiteta roditelja, bez datuma i mesta rođenja, bez „nasleđene“ krvne grupe, dakle, bez istorije svog postanja...

Najveći broj ovih tekstova pokazuje duboku filozofsko-poetičku, intimnu, čulnu i retoričku borbu protiv svakog sižea. U njima nema nikakvog minimalnog narativnog konteksta, epifanijska gnezda se smenjuju sistemom arhetipskog poimanja kristalizacije koji podrazumeva sticaj unutrašnje i spoljne svetlosti, podsvesti i asocijativnosti i jezika (mikroteksta) kao polazišta za dalju čitaočevu dokvalifikaciju. Znači, u pitanju nije žanrovski ili metažanrovski jednosmerni postulat koji se bavi suštinom eseja kao interpretacije već polazište i ishod po sebi, lirska i transcendentalna anarhija ili erotika u kojoj se stvari, pojave, pojmovi, fenomeni, iskustva, stanja i saznanja oslobađaju bilo kakvog nepoetičkog sistema i predočavaju se kao podsticaj za destabilizaciju duše u najpozitivnijem smislu tako da je njihova preotvorenost i provokativnost sve manje citatna a sve više zenovska…

„Od svih stvari čovek je najviše dužan, i sve većim progresom civilizacije čovek se oseća dužan sve većem broju stvari. On je dužan Bogu i vasioni, Suncu, Mesecu i zvezdama; dužan je letu i zimi, proleću i jeseni, danu i noći, vazduhu, zemlji i kamenju, dužan je bilju i životinjama, bregovima i ravnicama, morima i rekama; dužan je svojim roditeljima, porodici, narodu, društvu, domovini, religiji; dužan je svim ljudima koji žive, koji su živeli i koji će živeti. Otud je u svakom čoveku samo mikroskopski malen deo koji on može nazvati svojim, za koji ne duguje nikom.“
– Božidar Knežević

Jovan Dučić * Ivo Andrić * Anica Savić Rebac * Stanislav Vinaver * Isidora Sekulić * Miloš Crnjanski * Ksenija Atanasijević * Rastko Petrović * Momčilo Nastasijević * Dušan Radović * Aleksandar Tišma * Vladeta Jerotić * Jovan Ćirilov * Leonid Šejka * Živojin Pavlović * Branko Miljković * Danilo Kiš * Vojislav Despotov * Ljubomir Simović * Jovica Aćin * Jovan Zivlak * Radmila Lazić

Prva antologija crtica, meditativne proze savremenih srpskih književnika. Idealna forma našeg vremena, mikroesej je brz i dinamičan, eksplicitan i ekspresivan, i obuhvata sve večne teme. Razmišljanja sedamdeset sedam pisaca i stvaralaca o čoveku, životu, književnosti, ljubavi izvanredna su riznica mudrosti i lepote ljudske duše.

/

3 pitanja za… Zorana Bognara:

„Tečni kristal“ Zorana Bognara, pesnika, esejiste, proznog pisca i književnog kritičara prva je antologija crtica, meditativne proze savremenih srpskih književnika. Povodom izlaska ove zbirke mikroeseja dobili smo odgovore na tri ključna pitanja.

Kako je izgledalo prikupljanje materijala za knjigu „Tečni kristal“?

Prikupljanje materijala i građe za ovu i ovakvu knjigu počelo je još početkom devedesetih, kada sam brižno isecao i „arhivirao“ lucidne univerzalne mikroeseje (bez obzira na to da li je reč o urbanom ili ruralnom, antropološkom, ontološkom, lirskom, filozofskom, lingvističkom ili nekom drugom mikroeseju) svojih kolega. Suočen sa činjenicom da je veliki broj naših pisaca pisao, negovao i objavljivao mikroeseje, a da gotovo nijednom od njih ovaj žanr nije primaran, pa samim tim ni taj deo njihovog književnog rada nije na najadekvatniji način vrednovan – odlučio sam da priredim ovu antologiju i da sve ove volšebne, univerzalne i, poput tečnog kristala, svevremene mikroeseje pokušam da spasem od zaborava i da ih, ovako okupljene na jednom mestu, ponudim književnom establišmentu, odnosno, kompetentnim čitačima i tumačima na „naknadno i/ili novo“ vrednovanje, kako bi, napokon, dobili jednu relevantniju i temeljniju recepciju u kontekstu savremene srpske književnosti.

Šta će čitaoci pronaći u ovoj svojevrsnoj zbirci mikroeseja? Zašto baš mikroeseji?

Šta je, zapravo, mikroesej? Ni u jednom rečniku stranih reči ili termina zasigurno nećete naći eksplicitno objašnjenje ovog pojma. No, u slobodnoj interpretaciji, mogli bismo svakako reći da je mikroesej žanr kratkog metra pisan tehnikom razobličavanja, razotkrivanja, odnosno, demistifikovanja. Mikroesej je idealna forma našeg vremena: istovremeno i brz i dinamičan, i eksplicitan i ekspresivan... Andrić ga je u knjizi Znakovi pored puta „krstio“ kao meditativna proza, drugi su ga nazivali poetskofenomenološkim refleksijama, crticama, kontemplacijama ili pak reminiscencijama – no, ipak, on u svom imenu objedinjuje i žanrovski najpreciznije određuje sve navedene termine... Kao idejni tvorac i autor ove antologije, preuzeo sam „obavezu“ i odgovornost da, uz osnovne postulate i kriterijume, na ovom mestu odredim i maksimalnu dužinu mikroeseja koja ni u kom slučaju nije mogla i nije smela biti duža od dve stranice knjižnog bloka.

Kako ste odlučili koje književnike ćete uvrstiti u ovu antologiju?

Svedoci smo da su od naših pisaca upravo najveća imena negovala kratku formu. Da bih priredio ovu i ovakvu antologiju, morao sam pribeći jednom ozbiljnijem i konciznijem istraživačkom i priređivačkom radu koji se zasnivao na gotovo svakodnevnom traganju po registrima i signaturama u Narodnoj biblioteci Srbije, Biblioteci grada Beograda, ali i po mnogim kućnim bibliotekama svojih kolega koji imaju i takve raritete kao što su knjige mikroeseja pojedinih pisaca s početka dvadesetog veka...

/

Izdavač: Dereta
Godina izdanja: 2006
Br. str.: 277
Povez: tvrd
Format: 21cm
Pismo: latinica