Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-7996-241-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Fabre, Jan, 1958- = Fabr, Jan, 1958-
Naslov Noćni dnevnik : (1992-1998) / Jan Fabr ; prevod sa nizozemskog Jelica Novaković-Lopušina
Jedinstveni naslov Nacthboek. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 2020
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kulturni centar Beograda, 2020 (Beograd : Službeni glasnik)
Fizički opis 300 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Novaković-Lopušina, Jelica, 1955- = Novaković-Lopušina, Jelica, 1955-
Zbirka ǂEdicija ǂSam(a) svoj pokret (1992 1998)
ISBN (broš.)
Napomene Prevod dela: Nachtboek / Jan Fabre
Tiraž 700.
Predmetne odrednice Fabr, Jan, 1958- -- Dnevnici


Ne znam da li će Jan Fabr u 2020. godini ostvariti cilj, o kojem piše u poslednjim redovima ovog dnevnika (Antverpen, 28. decembar 1998) i otvoriti svoju „veliku izložbu pod vedrim nebom u Velikom kanjonu Kolorada, u Arizoni“, ali za Kulturni centar Beograda godina je svakako počela „velikim projektom“, koji predstavlja publici Fabra kao vizuelnog umetnika, pozorišnog reditelja i pisca.
Pre nekoliko godina nisam znala da objasnim naklonost i simpatiju koje ovaj umetnik pokazuje u odnosu na Beograd, a počelo je 2011. godine kada je, nakon učešća na izložbi 52. Oktobarskog salona, poklonio svoj umetnički rad pod nazivom „ I`m a one man movement“ (Sam svoj pokret). Ovim činom podstakao je instituciju Kulturnog centra Beograda da razmisli o pokretanju kolekcije umetničkih radova, ali i ostale umetnice i umetnike koji su učestvovali na izložbama međunarodnih izdanja Oktobarskog salona da učine isto, te je zahvaljujući poklonima, godinu dana kasnije, formirana Kolekcija Oktobarski salon.
Ustupajući autorska prava za knjige svojih dnevnika, pokrenuta je i edicija Kulturnog centra Beograda ,,Sam(a) svoj pokret“, namenjena objavljivanju knjiga autora različitih umetničkih praksi.
Naklonost i simpatija su prerasle u prijateljstvo, iz kojeg je potekla i obostrana inicijativa da se u Beogradu realizuju izložba „Praznik malih prijatelja“ u Narodnom muzeju, monodrama „Noćni pisac`, koja će se naći i na redovnom repertoaru Narodnog pozorišta, reizdanja prethodne dve knjige „Noćnih dnevnika“, kao i objavljivanje toma koji se odnosi na period 1992–1998.
Način rada Jana Fabra, kako ga je sam definisao u svojim dnevnicima, počiva na improvizaciji koja se rukovodi instinktom, intuicijom i inteligencijom. Svaka nova knjiga dnevnika, u kratkim formama ili rečenicama koje ponekad podsećaju na parole ili uzvike, daje uvid u širi kontekst u kojem autor živi i stvara, pojašnjavajući određeni gest ili delo Jana Fabra. Ovaj frenetični ritam u kojem Fabr živi, Emil Hrvatin je još 1994. definisao u nazivu knjige posvećene umetnosti performansa Jana Fabra „Disciplina haosa i haos discipline“. A kroz kratke zapise saznajemo ponešto i o našem haosu:
…Ne želim to da zaboravim.
Rat je u ovom regionu krvi i meda.
Emil mi je ispričao da je u pitanju rat koji su izmislili i koji vode mediji. Video je sebe na vestima u reportaži o ratu. Kako šeta po pijaci...
(Ljubljana, 14. januar 1993)


Reč urednice (srpskog izdanja)
Zorana Đaković Minniti
U Beogradu, februara 2020.


Jan Fabre (Antverpen, 14. decembar 1958) belgijski je multimedijalni umetnik, pozorišni reditelj, dramaturg, koreograf i scenograf.
Studirao je na Opštinskom institutu za dekorativne umetnosti i Kraljevskoj akademiji primenjenih umetnosti u Antverpenu. Njegovi radovi uključuju spaljivanje novca i pisanje reči „novac` pepelom, skulpture koje prikazuju mozgove sa religioznom ikonografijom i crteže naslikane hemijskom olovkom. Zbog svojih umetničkih dela i performansa Fabrea često nazivaju kontroverznim autorom. Veliku pažnju javnosti privukao je snimanjem mačaka koje su bile bacane u vazduh ispred stepenica gradske skupštine u Antverpenu 2002. Aktivisti za zaštitu životinja bili su užasnuti i umetnik je doživeo više fizičkih napada. Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama renomiranih svetskih muzeja.


MG131 (N)