Posebni događaj ili limitirano izdanje: Da
Detaljno stanje: Vrlo dobro

343

Stanje kao na fotografijam!

Jugoslovenski aerotransport

Jat ervejz (Jat Airways, stilizovano kao JatAirways) je bivši nacionalni avio-prevoznik Srbije, prethodno nacionalna avio-kompanija nekadašnje Jugoslavije. Smatrao se šesnaestom najstarijom avio-kompanijom u Evropi. Sedište avio-kompanije se nalazilo u Beogradu, a operativna baza na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd.

Prema podacima iz decembra 2009. godine, JAT je imao oko 1200 zaposlenih.[2]

Jat ervejz nije bio član nijedne alijanse, ali je tokom postojanja bila izražena želja za članstvom u SkajTimu.[3]

Privatizacijom Jata, 2013. godine, kompanija je formalno prestala da postoji pod tim imenom, a kao srpskog nacionalnog avio-prevoznika nasledila ju je Er Srbija. U sastavu bivše avio kompanije JAT je ogranak firma JAT Tehnika.

Istorija

Daglas DC-6B (YU-AFB) iz 1960. godine

1994-2001:
JAT Boing 737

2004-decembra 2006:
Jat ervejz Boing 737

2007-danas:
Jat ervejz Boing 737
Avio-kompanija je osnovana 17. juna 1927. kao „Aeroput“. Aeroput je postao „Jugoslovenski aerotransport“ (skraćeno „JAT“) 1. aprila 1947. Jugoslovenski aerotransport je postao javno preduzeće 1992. godine. U periodu 1992-2000 direktor je bio Žika Petrović. Rešenjem Trgovinskog suda, od 15. avgusta 2003. godine, „Jugoslovenski aerotransport“ menja naziv u „Jat ervejz“.[4]

Aeroput
Glavni članak: Aeroput
Avijacija je u Jugoslaviji (tadašnjoj Kraljevini SHS) osnovana 1918, kada je Vojska Jugoslavije naložila vazduhoplovstvu da vrši poštanske letove između Beograda, Novog Sada, Niša i Skoplja avionima Breget 14. 25. marta 1923, Beograd je postao deo međunarodne civilne avijacije: avioni kompanije Franko-Romain su preko Pančeva leteli na trasi Pariz–Istanbul. Na inicijativu Aerokluba, 6. februara 1926. godine je održana konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Ministarstvo trgovine i industrije, koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga se pristupilo upisivanju akcija.

Upis akcija je tekao ispod očekivanja i bilo je jasno da je dalji rad besmislen ako se prethodno ne zaključi ugovor sa državom kojim bi se Društvu zagarantovala potrebna pomoć u novcu i naturi. Ovaj ugovor je potpisan 25. januara 1927, ali upis akcija i dalje nije išao željenim tempom. Od planiranih i neophodnih 24.000 akcija (tj. šest miliona ondašnjih dinara, potrebnih za kupovinu aviona), do kraja marta 1927. godine bilo je upisano i uplaćeno tek oko 10%, zbog čega je, u skladu s važećim zakonom o akcionarskim društvima, zapretila opasnost da Aeroput bude ukinut. Rešenje za ubrzavanje upisa akcija našao je inženjer Tadija Sondermajer, član uprave Društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta. On je predložio da zajedno s pilotom Leonidom Bajdakom obavi etapni let avionom od Pariza do Bombaja, i da oni na taj način dokažu vrednost i sposobnost jugoslovenskih pilota, računajući pri tome na propagandne efekte za afirmaciju domaćeg vazduhoplovstva i brži upis akcija. Nakon kratkih priprema, Sondermajer i Bajdak su poleteli iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine su sleteli u Beograd. Doček je bio veličanstven i preko 30.000 Beograđana je dočekalo svoje heroje na aerodromu ispod Bežanijske kose.

Posle ovog podviga pilota Sondermajera i Bajdaka, upis akcija „Aeroputa“ je porastao preko svakog očekivanja. Za tri meseca upisano je preko 30.000 akcija, što je omogućilo da nova kompanija prebrodi krizu. Već 17. juna izvršena je „protokolacija“ Društva kod Beogradskog trgovačkog suda, i od toga dana Društvo za vazdušni saobraćaj „Aeroput“ pravno postoji.

Prva domaćna vazdušna linija, između Beograda i Zagreba, uspostavljena je 15. februara 1928. avionom Potez 29. Već 1931. Aeroput je leteo i na prvoj međunarodnoj liniji za Beč, koja je, pored povećanja broja domaćih linija do Skoplja produžena ka Solunu. Do 1941, Aeroput je uvodio sve savremenije avione u flotu (farman-306, spartan i kruzer, deheviland dragon, kodron gelanf i lokid elektra-10) a mrežu međunarodnih linija je proširio prema Gracu, Pragu, Milanu, Budimpešti, Sofiji i Tirani, tako da se uvrstio među značajne evropske prevoznike.[4]

Jugoslovenski aerotransport (JAT)

JAT-ov ATR-72 200 na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd u 2010. godine

JAT-ov avion tokom ulaska putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd
Aeroput je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata, a nakon završetka ovog rata je 1. aprila 1947. godine formiran Jugoslovenski aerotransport (JAT). Posle Drugog svetskog rata, JAT je uspostavio svoje linije avionima DC-3 i Ju-52. Kasnije su za dugolinijski saobraćaj nabavljeni DC-6 i CV-340/440.[4]

1963. godine je u JAT-ovu flotu uveden prvi avion sa mlaznim motorima, Karavela SE-210. 1969. je stigao prvi od 16 aviona Makdonel Daglas DC-9, dok su 1974. stigla prva dva (od ukupno 9) aviona Boing 727-200.[4]

Dugolinijski saobraćaj za SAD, Australiju i Daleki istok je obavljan avionima Boing 707, koji su u flotu uvedeni 1970. Prvi širokotrupni avion Makdonel Daglas DC-10 (umesto Boinga 747-200) stigao je u flotu 1978.[4]

1985. godine, JAT je bio prva kompanija u Evropi koja je kupila u to vreme najmodernije avione Boing 737-300. Ti avioni su postali poznati po srebrnoj boji u koju ih je JAT ofarbao.[4]

Tokom ovog perioda, koji kompanija katkad naziva svojim „zlatnim godinama“, JAT je prevozio više od 5 miliona putnika godišnje i leteo na 80 destinacija na pet kontinenata (19 domaćih, 45 evro-mediteranskih i 16 dugolinijskih).

Pad
SFR Jugoslavija se raspala, a JAT je postao nacionalna kompanija novonastale SR Jugoslavije i 1992. obustavio sav međunarodni saobraćaj zbog sankcija UN. U tom periodu JAT je leteo samo na domaćim linijama između Beograda, Podgorice, Tivta, Niša, Prištine i Užica. Oktobra 1994. godine, JAT je obnovio svoj međunarodni saobraćaj, a avioni su prefarbani u novu šemu boja što je trebalo da označava svojevrstan novi početak.

Godine 1998, JAT je naručio 8 novih Erbasa A319, i pored toga što je do tada imao čisto Boingovu flotu. Isporuka je prvobitno ugovorena za jun 2000, ali je odložena na neodređeno vreme. JAT je kasnije tražio način da otkaže tu narudžbinu, jer je navodno želeo da umesto A319 kupi Boingove 737-NG avione, mada je postojala i mogućnost da se kupovina Erbasovih aviona ipak realizuje, ali u manjem broju i drugog tipa (najverovatnije A318). Kao i u slučaju drugih malih prevoznika, pitanje nabavke aviona bilo je predmet izvesnog političkog pritiska američke i evropskih vlada; gore opisani ugovor sa Erbasom i pokušaji njegovog otkazivanja bili su predmet nekoliko još uvek nerazjašnjenih skandala.

Jat ervejz
JAT je prodao svoj poslednji DC 10-30 (YU-AMB) 24. juna 2005. Kompanija je nakon toga izlazila u javnost sa planovima da obnovi svoj dugolinijski saobraćaj ka Severnoj Americi (Montreal, Njujork, Toronto, Čikago) sa dva iznajmljena Boinga 767-200ER, što se nikada nije obistinilo.[5] JAT je 2003. i 2004. na kratko obnovio saobraćaj ka Njujorku zajedno sa Uzbekistan ervejzom na liniji Taškent–Beograd–Njujork, ali je linija obustavljena zbog izostanka očekivanih rezultata. JAT je zatim od 23. novembra 2006. izdavao karte do Njujorka; putnici su avionima Jat ervejza leteli do Hamburga, odakle su nastavljali let avionom Emirata, ali je JAT krajem marta 2007. prekinuo letove do Hamburga.[6]

U 2005. godini, Jat ervejz formalno izdvojila celine i formirala nova privredna društva i to:

JAT Ketering d.o.o. Beograd,
JAT Hoteli Slavija d.o.o. Beograd,
JAT Apartmani Kopaonik d.o.o. Raška,
a u 2006. godini:

JAT Tehnika d.o.o. Beograd,
Radio JAT d.o.o. - Beograd.
Jat ervejz nije bio član nijedne alijanse ili partnerstva, ali je leteo na nekoliko destinacija u saradnji sa Lufthanzom, Ostrijan erlajnsom, Er Fransom, Alitalijom,[7] Aeroflotom i B&H erlajnsom.[8]

Jat ervejz je godinama nakon sankcija sarađivao sa drugim avio-kompanijama na letovima do Australije i Novog Zelanda; Er Čajna preko Pekinga, Egipat er preko Kaira, Emiratima preko Dubaija i Itihad ervejz preko Abu Dabija.

Jat ervjez je izrazio želju da bude član alijanse SkajTim, sa Alitalijom i Er Fransom kao sponzorima.

Dana 3. jula 2008. godine, nakon pauza od 17 godine, Jat ervejz se vratio na Hrvatsko tržište direktnim letovima između Beograda i Pule tokom letnje sezone 2008. godine. Letovi do Pule su vršeni i tokom letnje sezone 2009. godine.

Početkom jula 2009. JAT je objavio da će iznajmiti dva aviona tipa Boing 737-700, čime je trebalo da počne opsežniji program obnove flote.[9]

Dana 16. aprila 2010. godine Vlada Republike Srbije je odlučila u telefonskom pozivu da zameni Jat ervejz novom kompanijom, koja će da postane nova srpska nacionalna vazdušna kompanija. Ova nova kompanija bi preuzela flotu Jat ervejza, destinacije, kao i deo zaposlenih.