ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1950
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Антон Семјонович Макаренко: ЗАСТАВЕ НА КУЛАМА књига 1.
Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1950.год.
Меки повез, 332 стране, ћирилица.
Солидно очувано (шивени књижни блок попустио на пар места).
`Антон Семјонович Макаренко (рус. Антон Семёнович Макаренко; 1888–1939), је био руски педагог, књижевник и најутицајнији образовни теоретичар у Совјетском Савезу, рођен је у Бјелопољу у Украјини. Макаренко је написао неколико књига о образовању. Сва своја педагошка искуства и успехе Макаренко је описао у чувеној књизи Педагошка поема, која је његова најзначајнија књига.
Макаренко је завршио градску четворогодишњу школу, а затим једногодишњи течај и добија звање народног учитеља. Касније се уписује на Политавски учитељски институт и после завршених студија, постаје инспектор више основне школе, а једно време је био и управитељ градске школе у Политави.
Када је 1920. године прихватио да организује радну школу за малолетне преступнике, почиње његов практичан педагошки рад. Живот у колонији је организовао тако да младе запуштене људе повеже у једну високо моралну заједницу. Макаренко је написао неколико књига од којих је најзначајнија Педагошка поема, прича о одгоју у сиротишту Колонија горки , Заставе на кулама, Методика наставног рада. Разрадио је и теорију и методологију одгајања деце у колективном духу, а један је од утемељитеља увођења сврховитог рада у одгојно-образовани процес. А. С. Макаренко је заузео активно учешће у педагошким истраживањима од 1920. до 1930. године, разрадивши низ нових облика васпитања. Његова научна интересовања односила су се на методологију педагогије, теорију васпитања и на организацију васпитно образованог рада, где је имао запажене успехе. Као изванредни практичар, Макаренко је у периоду од1917. до 1935. године, радио у школи у Крјукову, у дечијој колонији код Полтаве и дечијој комуни Ћерзински у Харкову. Средином 30-тих година 20. века Макаренко је одстрањен из педагошке праксе и последње године је провео писући књиге, у којима је разрадио своје педагошко искуство и знање. Макаренко је написао написао низ чланака, романа, представа и кратких прича о образовању.
Педагошки погледи
Методолошка основа педагоског система Макаренка је, у ствари, педагошка логика. Он дефинише педагогију као практично корисну науку, која подразумева да се појављују одређене законитости између циљева, средстава и резултата васпитања. За педагошку теорију Макаренка централно питање је теза паралелног деловања. Паралелно деловање обезбеђује слободу васпитаника, који наступа као субјекат педагошког процеса. За Макаренка методика система васпитања темељи се на идеји васпитања за колектив. У суштини ова идеја се односи на формирање колектива од педагога и васпитаника у коме ће се стварати услови ѕа раѕвој личности и индивидуалности. Педагошко стваралаштво Макаренка дошло је, средином 30-тих година 20. века у дубоку противуречност са тоталитарним режимом и антихуманом стаљинистичком педагогијом, која је иѕграђивала човека шрафа гигантској друштвеној машини. Званична педагогија у тоталитарном идеологизарном облику постојала је све до друге половине 1950-их година. Педагошка наука налазила се под јаком контролом државе и коминистичке партије. Под том контролом створена је 1943. године Академија педагошких наука. Режимски научници Бабански, Груздјев, Данилов, Гончаров, Јесипов, Скаткин и други, разграђивали су проблеме праксе теорије педагогије. Од 1960. до 1980. године партијско идеолошки притисак на педагошку науку постепено је слабио, али је и даље постојао, све до 1990. године, до распада Совјетског Савеза.
Макаренко је сматрао рад основним средством интелектуалног и моралног развоја: свој деци треба доделити задатке који захтевају рад и треба их усмеравати на одговорност како би сазнали ограничења њихових индивидуалних права и привилегија. Тако је његов први принцип социјалистичког васпитња био: `Максимални захтеви са максималним могућим поштовањем`. Нагласио је значај важности одгајања деце у кући и дао многе драгоцене инструкције у овој области. Још једна иновација била је његов изузетно дубок `систем перспектива`, чија је суштина дефинисана следећим речима: `Прави стимуланс у људском животу је радост`.`