ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Радивоје Бојичић: МАНИТИ ВОЗ У ЗЛАТНОМ КРСТУ
Издавач: ДЕРЕТА, Београд, 2012.год.
Меки повез, 162 стране, ћирилица.
Ново.
`U Muzeju jugoslovenske kinoteke dogodila se neobično predstavljanje knjige. Predstavljeno je delo Radivoja Bojičića „Maniti voz u Zlatnom krstu”, koju je objavio Grafički atelje „Dereta”. Za stolom su sedeli, i o knjizi govorili, Radoslav Zelenović (ispred njega je stajala jedna od dve sačuvane kamere braće Limijer, izvađena, za ovu priliku, iz trezora), Zoran Bognar i autor, a odlomke iz romana, vrlo nadahnuto, kazivao je dramski umetnik Ivan Bekjarev. A pre priče prikazan je film braće Limijer „Ulazak voza u stanicu”.
Dijana Dereta, vlasnik Grafičkog ateljea „Dereta”, iz publike, rekla je da su Beograđani, samo pet i po meseci, posle francuske premijere, gledali filmove braće Limijer, što je tema romana Radivoja Bojičića. Radoslav Zelenović, kazao je: „Nasmešite se, kamera radi”, i objasnio da je Limijerova kamera, stara 117 godina, snimala, razvijala i prikazivala filmove – tri u jednom, kako bi se danas reklo. Ništa bolje nije smišljeno do danas. Limijerovi filmovi prikazani su, pre Beograda, u Švajcarskoj, Španiji, Belgiji, Švedskoj, Poljskoj… Roman Radivoja Bojčića „Maniti voz u Zlatnom krstu” dragocen je istorijski dokument, nezaobilazna lektira za sve koji će se baviti ovim periodom srpske istorije. Beograd se, primetio je Zelenović, prema svojoj istoriji, nemarno odnosi. U kafani „Kod Zlatnog krsta”, posle je bio „Dušanov grad”, a sada je kockarnica.
„Maniti voz u Zlatnom krstu” (stenogram u 30.218 reči), koji beleži narator Žarko Ilić, objašnjava Zoran Bognar, uzbudljiva je priča o događajima s kraja 19. veka, kada je bivši kralj Milan Obrenović odlučio da 1895. godine, iz Pariza, pošalje u Beograd prvi kinematograf, izum lionske braće Limijer i njihovog oca Antoana, i to u kafanu „Dardaneli”. Film je, ipak prikazan u kafani „Kod zlatnog krsta”, jer je u „Dardanelima” sedeo razuzdan, boemski Beograd, a kod „Zlatnog krsta” – uštogljeni Beograd. Projekciji filma prisustvovali su i kralj Aleksandar Obrenović i njegova majka Natalija. Autor romana ovu promenu objašnjava rečima: „Bio je to znak da je jedna epoha završena, a da se novo doba ne može odvijati na starim mestima”. U čitavoj knjizi, mnogo je aluzija na naše vreme. Mnogo je rečenica, koje su čisti aforizmi, kao: „Srbin je u opoziciji, samo kada nije uz vlast”.
U svom slovu, duhovit, kao i uvek, Radivoje Bojčić je novinarima, kako bi mogli da kažu stvarno šta misle o njegovom delu, pripremio rečnik s odgovarajućim rečima: genijalno, fenomenalno, nesvakidašnje, epohalno, sjajno, blistavo, briljantno, neuporedivo, čarobno, super, evropski, božanstveno, neponovljivo – vrh brate…
Knjiga, ako ne baš sve, neke od ovih epiteta svakako zaslužuje.