Autor: Domaći
Žanr: Drama

Autor:: Slađana Marković
Žanrovi:: Domaći pisci, Drama
Izdavač:: Književna omladina Srbije
Godina izdanja:: 2018.
Broj strana: 136
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek

Stranice prošlosti. Iskrena porodična priča. Na dar precima.

Rođenjem nasleđujemo svoje telo i u njemu gene kao oznake određenih sklonosti, bolesti ,fizičkih karakteristika. A šta je sa oznakama same duše? Da li i nju čini skup svih naših predaka? I na koji način se talože informacije u nama u vidu određenih sklonosti, fobija, strahova, ljubavi prema nečemu što još nismo okusili, a znamo da jesu naši roditelji, njihovi roditelji ili neki još dalji preci?

Svaka porodica ima svoju istoriju.

Ova priča je jedan deo porodičnog bogatstva Slađane Marković.

,,Umetnost davanja i primanja poklona je nadahnuće. Pokloniti tako da ne uvrediš preskupim darom i ne poniziš jeftinim i neukusnim traži uzajamno poznavanje. U samom davanju i primanju mora postojati magija uzajamnosti i ne izgovorena nit zajedničkih misli. Novac ne opravdava loš izbor. Skupe stvari najčešće su bez duše i ukusa. Darodavac ih smatra samoodricanjem, a darovanom stvaraju osećaj niže vrednosti. Takvi pokloni češće prodube jaz među ljudima jer se u njima susretnu prevelika žrtva i osećaj ličnog prodavanja.

Pružiti deo sebe, a ne biti ismejan već prepoznat, je susret za večnost-način da se ljudi prepoznaju i ostvare sopstveni kosmos i poverenje. To je pravi način da ljudi ostvare sebe u nekom drugom.

Kada mi je muž poklonio svesku sa pričom svog dede bila sam iznenađena i počastvovana. Veličinu takvog poklona nisam odmah shvatila. Otvoriti stranice porodične prošlosti i iskreno priznati svoje slabosti, uspehe i mnogo više neuspehe je retkost i znak beskrajnog poverenja. Ljudi provedu život jedan pored drugog glumeći zajednicu, ne shvatajući da je poverenje osnov trajanja.

Danima sam okretala tu svesku izbledelih i izgužvanih korica. Tekst koji ima jedno veliko slovo na početku i jednu tačku na kraju. Slova se prepliću ne uvek jasna i ne uvek čitka. Pojave se i reči koje ne razumem, a opet sve zrači toplinom i iskrenošću. Kroz tu priču razumela sam prostodušnost i poštenje svog muža ne kao pozu već kao karakterne osobine. Prepoznala sam korene njegove iskrenosti i odanosti porodici. Neko ko toliko može da otvori sebe ume da voli i nesporno mora dobiti ljubav.

U umetnosti davanja i primanja koja je zaista važna, jedan od najlepših darova je ta nevešto ispisana, a iskrena porodična priča. Priznajem, draža mi je ta priča i njena toplina od skupocenog nakita i novca. Život ima smisla samo ako se ostvari kroz ljubav i poverenje."