Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica |
ISBN: ---
Godina izdanja: 1965.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
str 94
dim 11,5x19cm
izdavac Prosveta
cirilica
meki povez
Strane 1,2,3,4 nema sto nije neka narocita steta, jer tu nema nekog znacajnog teksta...Ostalo kao na slici...
Поема Гурије (1962), којом се аутор окушао у зрелијој фази свога стваралачког искуства, слика је људског односа према природи и човековој везаности за њу; визија је тајанственог и загонетног света воде, природе, аласа и шумара. Јунак поеме Гурије, као и Диклићев самотњак, необичан је становних природе. Он се убогом и прозаичном животу у сиромашној и тесној, али топлој изби, супротставља сновима, магновењем, животом и данима што пролазе као у сну и на јави. Стално запослен у друштву са реком, ведар и чио, дубоко хуман, одан до краја животу, стари рибар није негативан јунак. Напротив он привлачи својим постојањем изван животне динамике и властитим племенитим људским особинама. Преточивши живот у поезију, он је израз општијег смисла човековог битисања. И протагонисти других приповедних и поетских структура, жељни доживљаја лепоте и чари друкчијег живота, као и Гурије, делују стварно и освајају читаочеве симпатије (Петровић, 1991: 170).
Када је писао књигу Гурије и друге песме, писац је рекао:
Кажу да Цигани, кад у неко вруће доба, поједу слатку, црвену лубеницу, скупљају њене црнпурасте семенке и чврсто се заклињу да ће их, кад дође томе ора, посејати негде – не би ли се опет докопали истих онаквих лубеница. Мећутим, пошто су Цигани луталице – семенке им се погубе по путевима, а заклетва падне у воду.
Али, нађу се и такви људи, који заиста учине то да од једне поједене лубенице идyћег лета никне – стотину. И бива – да нове лубенице сличе оној једној јединој, старој – као јаје јајету.
Можемо да кренемо и даље када се ради о сличностима и наликовању.
Познато је да дете личи на оца или мајку. Мање је познато, али прича се да има и таквих случајева – да и тај отац и та мајка почињу после дyгог заједничког живота да сличе једно дрyгоме. И тако, догоди вам се да у неком парку, на некој клупи – видите неког дедy и неку бабу како цеде једно поред дрyгог и сличе као јаје јајету или лубеница лубеници.
Ја овога пута крећем још даље.