ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Asimov, Isaac, 1920-1992 = Asimov, Isak, 1920-1992
Naslov Nemezis / napisao Isak Asimov ; preveli Zoran Živković, Ognjen Bogdanović
Jedinstveni naslov Nemesis. srpski jezik
Vrsta građe (naučno)fantastična proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina [1989]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Izd.prevodilaca, [1989] (Novi Banovci : Metem)
Fizički opis 319 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Živković, Zoran, 1948- (prevodilac)
Bogdanović, Ognjen (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂPolaris. Serija naučne fantastike Polaris
(broš.)
Napomene Prevod dela: Nemesis / Isaac Asimov.

AUTOROVA BELEŠKA
Ova knjiga ne pripada seriji Zadužbina, niti, pak, serijama Roboti ili Carstvo, već stoji nezavisno. Samo sam želeo da vam na to skrenem pažnju kako bi se izbegli nesporazumi. Naravno, jednog dana možda ću napisati roman koji će ovu priču povezati sa drugima, ali to se možda i neće desiti. Na kraju krajeva, koliko ću još biti u stanju da nagonim svoj um da smišlja zamršene sadržaje buduće istorije?
Još nešto. Odavno sam već odlučio da u pisanju poštujem jedno zlatno pravilo: da budem jasan. Odustao sam od svake pomisli da pišem poetično ili eksperimentalno, ili da se izražavam kroz simbole, ili na bilo koji način koji bi mi, uspešno primenjen, doneo Pulicerovu nagradu. Želeo bih da, jednostavno, budem jasan – da na taj način stvorim topao odnos između svojih čitalaca i sebe. A profesionalna kritika – pa, niko ih ne sprečava da učine šta god žele.
Kako god bilo, moje priče se pišu same i bojim se da je i ova jedna od takvih. Tek sam kasnije uočio da pišem na dva nivoa: jedan red događaja odigrava se u prezentu priče, dok je drugi smešten u prošlost iste priče – približavajući se, lagano ali sigurno, „sadašnjosti“. Uveren sam da nećete imati problema u praćenju redosleda događaja, ali, pošto smo dobri drugari, mislio sam da bi bio red da vas na to upozorim.


Nemezis (Nemesis, 1989) jedan je od kasnijih romana Isaka Asimova i samostalno delo koje ne pripada neposredno serijalima Zadužbina, Roboti ili Carstvo. Asimov je u autorskoj belešci uz roman i sam naglasio njegovu nezavisnost od tih ciklusa, mada je ostavio otvorenom mogućnost da ga nekada poveže sa širom slikom svoje buduće istorije. Radnja je smeštena u budućnost u kojoj čovek više nije ograničen samo na Zemlju i Sunčev sistem. Jedno svemirsko naselje, Rotor, napušta poznati prostor i kreće prema obližnjoj zvezdi Nemezis. Iza tog putovanja kriju se političke tajne, naučna otkrića i lične drame, a naročito odnos između naučnice Judžinije Insinje i njene ćerke Marlin. Važan deo romana počiva na otkriću novog planetarnog sistema i pitanju da li se u njemu može pronaći sredina pogodna za život. Istovremeno se otvara mnogo ozbiljnija pretnja: kretanje Nemezisa može imati katastrofalne posledice po Sunčev sistem i Zemlju. Time roman povezuje intimnu porodičnu priču sa temama kosmičkih razmera. Posebno mesto ima Marlin, devojčica izuzetne intuicije i sposobnosti da opaža obrasce koje drugi ne primećuju. Preko nje Asimov razvija motive komunikacije, inteligencije, mogućih novih oblika života i granice između racionalnog naučnog objašnjenja i pojava koje ljudima deluju gotovo telepatski.
Nemezis kombinuje tvrdu naučnu fantastiku sa psihološkim i društvenim elementima. U romanu se pojavljuju teme svemirske kolonizacije, izolovanih ljudskih zajednica, političke manipulacije, odgovornosti naučnika, opstanka čovečanstva i posledica tehnološkog napretka. Za razliku od velikih istorijskih lukova u Zadužbini, ovde je naglasak više na ograničenom broju likova i na jednom konkretnom kosmičkom problemu. Roman je zanimljiv i zato što pokazuje Asimovljevu kasnu fazu: naučna ideja i dalje je osnova priče, ali su porodični odnosi, osećanje izdaje, usamljenost, ambicija i etičke dileme znatno izraženiji nego u mnogim njegovim ranijim delima.

Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), rođen kao Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 – Njujork, 6. april 1992), često pravopisno nepravilno Ajzak, bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla. Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR. Sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine. Nastanjuju se u Bruklinu, Njujork, gde je i odrastao. Diplomirao je hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939. a 1948. i doktorirao.
Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Duvijeve Decimalne klasifikacije. Pored Roberta A. Heinleina i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od `Velike Trojke` pisaca naučne fantastike tokom svog života. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.
Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije.
Mladost
Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, porodica jevrejskih mlinara. Dobio je ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča (sada Smolenska oblast, Rusija). 1921. godine, Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila. Samo je Asimov preživeo. Kasnije je dobio sestru Marciju. (17. jun 1922 – 2. april 2011) i brata Stenlija (25. jul 1929 – 16. avgust 1995), koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 23. februara 1923. , kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili jidiškim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na jidiškom kao i na engleskom. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina.
Obrazovanje i karijera
Asimov je pohađao javne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama`. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku je odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi, završio je magistarski rad iz oblasti hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.
U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine. Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini). Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora. 18. oktobra 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.
Lični život
Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada - 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine. Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Prebacili su se u Boston u maju 1949, zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, Volthem u maju 1951, i na kraju Vest Njuton 1956. Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine). 1970. su se razveli, a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja svog života.
Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sagana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. 1984. godine, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.
Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.

MG P46 (N)