Jezik: Srpski

časopis VREME ZABAVE, br. 19 (jun 1995)
84 strane, A4, kolor korice, unutrašnjost c/b na novinskom papiru.

U ponudi imam još neke brojeve VREMENA ZABAVE, pa ih potražite među mojim oglasima.

Korice; Hugh Grant.
Sadržaj: Jim Carrey, PULP, MORPHINE, Vesna pešić, ROLLING STONES, Bob Marley, Linda Rondstadt, BLOODBATH (beogradski metal bend), Slađana Milošević, Džambasovi, POLSKA MALCA, OPO, John McLaughlin, noćni život Beograda (piše Luna Lu)...

Kolor posteri A3 - PULP i ICE-T.

90-ih godina je rock muzika bila svojevrsni način otpora Miloševićevom režimu, ratovima, bedi, krađi, infaciji, benzinu u flašama i neka oaza spasa u koju smo se sklanjali da ne bi sasvim poludeli, i da bi napunili baterije za naredne bitke koje su nas čekale. Nikad više bendova i koncerata, ali i nikad manje pravih rock časopisa (sve do 1997. i pojave Rock Expressa).

Taj medijski prostor su popunjavali razno-razni `urbani` časopisi koji su forsirali neki `mekani` rock, mainstream, clubbing, techno i nudili jedan nihilistički eskapizam. Stvorena je jedna novinarska škola kojoj je temelje postavio upravo časopis VREME ZABAVE i njegov gl. urednik Petar Luković. Taj, i njegovi naslednici - XZ ZABAVA (koji je Pera Luković samostalno pokrenuo na razvalinama časopisa `Vreme Zabave`), OK i neki drugi, bili su finansirani od Soroša i sličnih fondacija, imali su mnogo plaćenih reklama (koje su takođe dobijali `teledirigovano`, iako su imali smešne tiraže), pa opet nisu uspevali da duže opstanu na tržištu, jer s ečitaoima nije sviđao takav pristup i koncepcija. Godinu-dve, 20-30 brojeva - i gasili su se. Ostaće zabeleženo da su moji časopisi ROCK EXPRESS i METAL EXPRESS objavili više brojeva nego VREME ZABAVE i XZ ZABAVA - zajedno, i bili dugovečniji nego svi ti `fensi` i `urbani` časopisi zajedno! Iako su iza njih stajali ozbiljan kapital, političke i druge organizacije - a iza nas samo ljubav prema rock muzici i - čitaoci.

Novinari su se selili, kako bi se jedan ovakav `urbani magazin` ugasio, odmah se pojavljivao novi, sa sličnom koncepcijom i gotovo istovetnom novinarskom ekipom, i priča se ponavljala. Forsiranje istih bendova, minimalni tiraži, uticaj na mlade - veoma mali. Takođe, često je muzika zauzimala mnogo manji segment časopisa od filma i drugih tema, pa je pitanje da li VREME ZABAVE uopšte i možemo ubrojiti u muzičke časopise.

No, i takvi časopisi predstavljaju značajne istorijske izvore, jer pojašnjavaju zašto je Milošević vladao toliko dugo. Ovakva filozofija koju su propagirali pomenuti časopisi, a koja je delila rock korpus gnušajući se heavy metala, punka i ostale zdrave muzike - doprinela je da dance i folk muzika ostvare upliv u redove mladih... No, duga je to i bolna tema, pa ću se ovde zaustaviti.

VREME ZABAVE je izlazilo od 1993. do 1996, i objavljen je ukupno 31 broj (tj. manje, jer je bilo i dvobroja). Dinamika izlaženja je bila neredovna, kao i broj stranica. Korice su bile kolorne, dok je unutrašnjos bila štampana na lošem, novinskom papiru, pa su primerci bili nepodesni za čuvanje, pa je većina preživelih u osrednjem stanju. Neki brojevi su objavljivani kao podlistak matičnog časopisa VREME, i oni su tanji po obimu, dok su kasniji brojevi izlazili kao samostalni časopis, i imali veći broj stranica.

Iako se nikad nisam slagao sa koncepcijom i temama koje je VREME ZABAVE forsiralo, mora se priznati da su objavili neke značajne intervjue sa rock bendovima, zatim oglase tadašnjih aktera u srpskom muzičkom biznisu i sl. - pa će i ovaj časopis jednog dana biti značajan za rekonstrukciju srpske rock istorije na kraju XX veka, pa uprkos svemu - ovaj časopis dobija prelaznu ocenu.