ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Obogaceno fotografijama!

Istina o mome životu, romasirana autobiografija princa Đorđa Karađorđevića (1887-1972), u izdanju beogradske `Prosvete`, štampana ćirilicom u ljubljanskom `Delu` 1969. godine. Format: 14 x 21 cm.

Drugo izdanje objavljeno je 1988. godine u Beogradu (impresum: Beograd : Ivanka Marković-Sontić, Vladimir Vasić, Pero Drvenica; štamparija: Beograd : `Slobodan Jovović`; 494 str., 32 str. s fotografijama).

Roman je preveden i na slovenski jezik (prevodilac: Franček Šafar) i objavljen pod naslovom Resnica o mojem življenju u dva izdanja 1970. i 1979. godine. Oba izdanja objavila je ljubljanska Državna založba Slovenije, prvo kao knjigu (447 str. + 48 str. s fotografijama, visina 21 cm), a drugo u dvije džepne knjige (visina 18 cm, 256 str. i 266 str.), u biblioteci `Medzaložnička zbirka Žepna knjiga`. Knjigu je štampalo ljubljansko `Delo`, a džepne knjige ljubljanska `Mladinska knjiga`.

Roman počinje opisom autorovog hapšenja 2. maja 1925. godine, a onda se nastavlja hronološkim opisom njegovog života od djetinjstva na Cetinju, na dvoru njegovog djede kralja Nikole I, do aprila 1941. godine, kad su ga njemački okupatori Srbije oslobodili iz izolacije u lječilištu za duševno oboljele u Toponici kod Niša.

Roman počinje rečenicom: `Bilo je jutro, drugog maja 1925. godine, kada sam se probudio u svom stanu u Beogradu, u Jevremovoj ulici`, a završava rečenicom: `- Zar je trebalo da ceo jedan narod ... narod čiji sam i ja sin, izgubi slobodu - da bih je ja stekao?`

Jednogodišnje zatočeništvo princa Đorđa Karađorđevića u Lovačkom dvorcu u Tikvešu, koji je tada bio u sastavu kraljevskog dobra Belje, opisano je u poglavljima `Sve staro, samo - rešetke nove` (406-427) i `U predsoblju pakla` (428-442). Na tabli između stranica 448. i 449. objavljena je i fotografija s potpisom: `Stari lovački dvorac na Belju, u kojem je princ Đorđe bio u zatočenju godinu dana`.


Princ Đorđe Karađorđević (Cetinje, 26. avgust 1887. - Beograd, 17. oktobar 1972) bio je najstariji sin srpskog kralja Petra I. i Zorke, kćeri crnogorskog kralja Nikole I.

Zbog ubistva svog posilnog bio je primoran da se odrekne prestola u korist mlađeg brata Aleksandra.


Detinjstvo i školovanje
Porodica tada kneza Petra živela je na Cetinju kod kralja Nikole u periodu 1883-1894. Tada je u Srbiji na vlasti bila dinastija Obrenovića pa su Karađorđevići na Cetinju, na neki način, bili u političkom izbeglištvu. Tu su rođena sva Petrova i Zorkina deca, sinovi Đorđe i Aleksandar te ćerka Jelena. Porodičnu sreću prekinula je prerana smrt kneginje Zorke. Posle Zorkine smrti, Petar s decom odlazi u Ženevu 1894, gde su u ulici Monetije broj 10 živeli sledeće 4 godine.

Princ Đorđe je išao u vojnu školu u carskoj Rusiji, u Kadetski korpus cara Aleksandra II. Često je tada od svojih drugova kadeta skrivao svoje plemićko poreklo, tj. da mu je deda crnogorski knjaz Nikola, čije su dve ćerke (Đorđeve tetke) bile udate u Rusiji za ruske plemiće. Njegovo školovanje prekinuo je Majski prevrat 1903. kada je u Srbiji ubijen kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena kraljica Draga. Odlučeno je da novi kralj bude knez Petar Karađorđević, koji je tada živeo u Ženevi. Od 1903. Đorđe je imao titulu prestolonaslednika, kao najstariji kraljev sin.

Karakterne osobine
Đorđe je ime dobio prema svome pradedi - Crnom Đorđu (Karađorđu), osnivaču dinastije i vođi Prvog srpskog ustanka. Na dedu je imao neukrotivu i neobuzdanu narav. Često je išao na Adu u ribarenje sa svojim profesorom matematike i velikim prijateljem Mikom Alasom. Đorđeva preka narav dovodi ga u mnoge neprilike. Bio je u neprijateljstvu s Nikolom Pašićem, Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i oficirom Petrom Živkovićem. Za razliku od njega, Petrov mlađi sin Aleksandar imao je mnogo više diplomatskog duha i taktike i bio je Pašićev miljenik....