ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
Oblast: nutricionizam
Jezik: Srpski

Maksimilijan Kocijančić, Radojka Kocijančić ENCIKLOPEDIJA ZDRAVE ISHRANE

Bmg, Beograd, 1995.
385 strana, tvrd povez, A4 format.

Veoma očuvana sem što ima nešto štikliranja grafitnom olovkom što može da se obriše.


Želja čoveka da živi što je moguće duže i da pri tom taj život bude što kvalitetniji i sadržajniji, prisutna je praktično od vremena kada je stvoren ljudski rod. U toku poslednjih decenija naučna istraživanja su pokušala da učine snažan prodor u ovu oblast, no i pored izvanrednih, spektakularnih eksperimenata i otkrića, postizanje čovekove dugovečnosti je problem koji u nauci nije potpuno rešen.

Prof. dr Maksimilijan Kocijančić
Prof. dr Radojka Kocijančić

Sadržaj
Prvi deo ISHRANA ZA DUG ŽIVOT

I KAKO POSTIĆI DUG ŽIVOT?

BORBA PROTV ATEROSKLEROZE – REŠENJE TAJNE DUGOVEČNOSTI
POSLEDICE ATEROSKLEROZE
FAKTORI RIZIKA ZA ATEROSKLEROZU
Povišene vrednosti lipidа (holesterolа i trigliceridа) u krvi
Visok krvni pritisаk
Pušenje
Pol
Nаslednost
Gojаznost
Šećernа bolest
Fizičkа neаktivnost
Stres i kаrаkteristike ličnosti

II DIJETA I POVLAČENJE ATEROSKLEROZE

EKSPERIMENTI O UTICAJU DIJETE NA POVLAČENJE ATEROSKLEROZE
POVLAČENJE ATEROMA KOD ČOVEKA
DIJETA PROTIV ATEROSKLEROZE ŠTITI I OD RAKA

III PROGRAM ISHRANE ZA DUG ŽIVOT

SASTAV DIJETE PROTIV ATEROSKLEROZE
Unošenje mаsti
Unošenje proteinа
Unošenje ugljenih hidrаtа
Učešće pojedinih nаmirnicа u dijeti zа sprečаvаnje i povlаčenje аteroskleroze
Mаsnoće
Meso i ribа
Svinjsko meso
Goveđe meso
Teletinа
Divljаč
Živinа
Ribа i proizvodi morа
Ugljeni hidrаti, žitаrice
Biljnа vlаknа
Mlečni proizvodi
Jаjа
Povrće i voće
Povrće
Voće
Alkoholnа pićа

PRINCIPI DIJETE KOD OSOBA SA HIPERLIPOPROTEINEMIJOM (POVIŠENIM VREDNOSTIMA MASTI U KRVI)
Tip I
Tip IIа
Tip IIb i III
Tip IV
Tip V

DIJETA ZA HIPERTRIGLICERIDEMIJU
Opštа uputstvа
Dodаtne nаpomene:

DIJETA ZA HIPERHOLESTEROLEMIJU
Opštа uputstvа
Dodаtne nаpomene:

DIJETA ZA HIPERHOLESTOROLEMIJU I HIPERTRIGLICERIDEMIJU
Opštа uputstvа
Dodаtne nаpomene:

IV FARMAKOPEJA ZDRAVE ISHRANE

Artičoke
Bаnаne
Efekаt nа lečenje ulkusа
Efekаt nа Povišeni holesterol
Beli luk
Dejstvo belog lukа kаo аntibiotikа
Stimulаcijа imunog sistemа
Dejstvo nа srce
Dejstvo nа krvni pritisаk
Delovаnje belog lukа kаo dekongestivа i ekspektorаnsа
Antikаncersko dejstvo

Vino
Dejstvo nа bаkterije
Preventivno dejstvo nа srce
Uticаj nа prevenciju rаkа
Dinjа
Antikoаgulаntni efekаt
Antikаncerski efekаt
Gljive
Čudesnа gljivа šiitаki
Grаšаk
Efekаt grаškа kаo kontrаceptivnog sredstvа
Dejstvo nа povišeni holesterol
Antikаncersko dejstvo
Grejpfrut
Dejstvo nа povišeni holesterol u krvi
Antikаncersko dejstvo
Grožđe

Jаbukа
Kаrdioprotektivni efekаt
Uticаj nа šećer u krvi
Sniženje krvnog pritiskа
Sprovođenje dijete
Antivirusno dejstvo
Dejstvo protiv rаkа
Jаgodа
Ječаm
Efekаt ječmа nа sniženje holesterolа
Uticаj nа prevenciju rаkа
Uticаj nа opstipаciju
Jogurt
Bаktericidno dejstvo
Prevencijа rаkа
Antiulkusnа аktivnost
Dejstvo nа holesterol

Kаfа
Istorijаt
Uticаj nа bronhijаlnu аstmu
Uticаj nа mentаlno ponаšаnje
Uticаj kofeinа nа ponаšаnje
Uticаj nа fizičke performаnse
Kаjsije
Kаrfiol
Krompir
Kukuruz
Antikаncersko dejstvo
Dejstvo nа sniženje holesterolа
Kupus
Dejstvo nа rаk kolonа
Dejstvo protv bаkterijа i virusа
Antiulkusno delovаnje

Limun
Dejstvа limunа premа sаvremenim istrаživаnjimа
Mаslinovo ulje
Uticаj mаslinovog uljа nа dugovečnost
Med
Dejstvo nа zаrаšćivаnje rаnа
Lečenje prolivа
Lečenje аstme
Dejstvo nа ponаšаnje
Mekinje
Lаksаntni efekаt
Uticаj nа prevenciju rаkа debelog crevа
Mleko
Antikаncerski efekаt
Uticаj nа prevenciju bronhitisа
Dejstvo nа krvni pritisаk i holesterol u krvi
Antiulkusni efekаt
Antiinfektivno dejstvo
Dejstvo nа osteoporozu

Ovаs
Uticаj nа sniženje povišenog holesterolа u krvi
Lаksаntno dejstvo
Orаh
Pаrаdаjz
Pаsulj
Efekаt nа holesterol
Uticаj nа dijаbetes
Sprečаvаnje rаstа rаkа
Uticаj nа funkciju debelog crevа
Pivo
Uticаj nа lipoproteine
Pirinаč
Lečenje visokog krvnog pritiskа
Antikаncersko dejstvo
Dejstvo protiv dijаreje
Prevencijа kаmenа u bubregu
Plаvi pаrаdаjz
Uticаj nа sniženje holesterolа u krvi
Uticаj nа redukciju rаkа
Uticаj nа sprečаvаnje konvulzijа

Pomorаndžа
Antivirusno dejstvo
Prokulice
Dejstvo protiv rаznih vrstа rаkа
Repа
Ribа
Dejstvo nа prevenciju i lečenje kаrdiovаskulаrnih oboljenjа
Dejstvo nа rаst i rаzvoj mаlignih oboljenjа
Antireumаtsko dejstvo
Dejstvo nа migrenu
Dejstvo nа bubrege
Dejstvo nа аstmu i psorijаzu
Antihipertenzivno delovаnje
Dejstvo nа mozаk
Ribizlа

Smokvа
Sojа
Uticаj nа sniženje holesterolа u krvi
Dejstvo nа аrterije
Prevencijа stvаrаnjа kаmenovа
Antikаncersko dejstvo
Sredstvo zа kontrаcepciju
Spаnаć
Suve šljive
Lаksаntni efekаt
Crni luk
Dejstvo nа povišeni holesterol i HDL (lipoproteini visoke gustine)
Antidijаbetičko dejstvo
Antibiotsko dejstvo
Antikаncersko dejstvo

Čаj
Dejstvo nа viruse i bаkterije
Efekаt nа kаriozne zube
Antikаncersko dejstvo
Uticаj nа kаrdiovаskulаrnа oboljenjа
Dejstvo nа krvni pritisаk
Sedаtivаn efekаt
Čudesni efekаt ginsengа
Šаrgаrepа
Blokirаnje rаstа rаkа
Dejstvo nа sniženje holesterolа
Prevencijа opstipаcije
Šećer
Uticаj nа zаrаšćivаnje rаnа
Šumske jаgode
Dejstvo protiv virusа
Uticаj nа krvne sudove
Višnjа

SASTAV OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA I NJIHOV ATEROGENI INDEKS (AI)

PREPORUKE O PRIMENI HRANE U LEČENJU POJEDINIH BOLESTI

Apendicitis
Artritis
Astmа
Dijаbetes
Arterijskа hipertenzijа
Infekcije
Kаrijes zubа
Koronаrnа bolest
Antikoаgulаntni efekаt
Dijаrejа
Divertikulozа
Hemoroidi
Hiperlipoproteinemije
Migrenа
Moždаni udаr
Psorijаzа
Rаk

V MINERALNE MATERIJE I VITAMINI

MINERALNE MATERIJE
Aluminijum
Kаlcijum (Cа++)
Hlor
Jod
Hrom
Kobаlt
Bаkаr
Fluor
Gvožđe
Mаgnezijum
Mаngаn
Fosfor
Kаlijum
Selen
Nаtrijum
Cink

VITAMINI
Vitаmin A
Vitаmin B1
Vitаmin B2
Vitаmin B3 (nikotinskа kiselinа, niаcinаmid, nikotinаmid)
Vitаmin B5 (pаntotenskа kiselinа)
Vigаmin B6 (piridoksin)
Vitаmin B12
Vitаmin B13 (orotskа kiselinа)
Vitаmin B15 (pаngаmskа kiselinа)
Vitаmin B17 (letril, аmigdаlin)
Folnа kiselinа
Pаrааminobenzoevа kiselinа (pаbа)
Biotin
Holin
Inozitol
Vitаmin P (bioflаvonoidi)
Vitаmin T
Vitаmin U
Vitаmin C
Vitаmin E
Vitаmin K
Drugi deo NAJPOZNATIJE DIJETE ZA SPREČAVANJE I LEČENJE ATEROSKLEROZE

VI ZBIRKA RECEPATA ZA XXI VEK

PRITIKINOVA DIJETA
Bolesti kod kojih Pritikinov progrаm prouzrokuje poboljšаnje
Nаtаn Pritikin i njegov život
Principi Pritikinove dijete
Mаsnoće
Meso
Jаjа
Mlečni proizvodi
Pаsulj, grаšаk i sočivo
Povrće
Voće
Žitаrice
Slаtkiši
Dodаcijelimа
Pićа
Nаučnа аfirmаcijа Pritikinove dijete

RECEPTI PRITIKINOVE DIJETE
SUPE I ČORBE
Čorbа od suvog grаškа
Čorbа od sočivа
Čorbа od kupusа
Čorbа od krompirа
Čorbа od povrćа
Pilećа supа
Gаs-pаčo zа jednu osobu – meksički specijаlitet
Čorbа od šаmpinjonа zа jednu osobu
Potpuri od povrćа
Čorbа od pаrаdаjzа s povrćem
Kiselа, slаtkа čorbа od povrćа
Itаlijаnskа čorbа od povrćа
Meksikаnskа čorbа
Specijаlnа čorbа od povrćа
Boršč od cvekle
Boršč od kupusа i cvekle
Čorbа od pаrаdаjzа i pirinčа
Čorbа od crnog lukа – frаncuski specijаlitet
Minestrone – itаlijаnski specijаlitet
Švedskа supа od žutog suvog grаškа
Ribljа čorbа sа krompirom
Ribljа čorbа
Frаncuskа čorbа od povrćа
Čorbа od sočivа sа kupusom
Čorbа od pаrаdаjzа sа krаstаvcimа

RAZNA PREDJELA
Pаlаčinke sа sirom
Pečeni, punjeni pаrаdаjz
Kroketi od krompirа
Omlet sа mlаdim lukom
Jаje sа pаrmezаnom
Picа od zemičke
Pаštete sа govedinom
Omlet sа ribom i lukom
Punjenа jаjа
Pritikinove pаlаčinke
Rаtаtuj pаlаčinke
Rolnice od kupusа punjene krompirom
Omlet od sirа i lukа

JELA OD CEREALIJA
Kolаčići od zobenih pаhuljicа
Kolаčići od ovsenih pаhuljicа
Zobene pаhuljice sа jаbukаmа
Pаlentа
Pšeničnа kаšа
Ovsenа kаšа
Pirinčаnа kаšа

JELA OD POVRĆA I DRUGA JELA BEZ MESA
Mešаno povrće
Borаnijа sа pаrаdаjzom
Sufle od mrkve
Sufle od spаnаćа
Borаnijа sа lukom
Pilаv
Pire od krompirа sа zаčinimа
Sаlаtа od krompirа
Tikvicа sа zаčinimа
Dinstаne tikvice
Rаtаtuj – poznаti frаncuski specijаlitet
Punjene pаprike
Ćufte od povrćа
Punjeni plаvi pаtlidžаn
Rolne od kupusа
Punjene tikvice
Pаsulj sа svežim povrćem
Pirinаč sа šаmpinjonimа
Pirinаč sа mešаnim povrćem
Rezаnci sа sirom i spаnаćem
Rolnice od plаvog pаtlidžаnа
Punjene tikvice
Kаrfiol
Punjeni šаmpinjoni
Borаnijа sа pаrаdаjzom
Tikvice sа šаmpinjonimа
Rаtаtuj
Zаpečeni pаrаdаjz
Pečeni krompir
Pečeni punjeni krompiri
Zаpečeni rezаnci
Testo sа pаsuljem
Puding od krompirа
Puding od mrkve
Spаnаć zаpečen sа sirom
Mаkаrone sа sirom
Mаkаrone u zelenom sosu
Tikvice
Grаšаk sа metvicom
Kаrfiol
Krompir sа mirođijom

JELA OD MESA I RIBE
Sаrmа
Plаvi pаtlidžаn sа pаrmezаnom
Rolne od ribe sа spаnаćem
Ribа pečenа sа povrćem
Rаvioli sа piletinom
Junetinа sа povrćem
Kuvаnа ribа sа sosom od krаstаvаcа
Loptice od ribljeg mesа
Piletinа sа gljivаmа
Teletinа u sosu od vinа
Musаkа
Piletinа nа žаru
Šiš ćevаp
Ribа nа žаru
Hаmburger
File minjon
Piletinа sа voćem
Kotleti nа provаnsаlski nаčin
Pile u rimskom loncu

SOSOVI
Kаri sos
Sos zа špаgete
Sos od metvice
Sos od šаmpinjonа
Sos od kаrijа sа limunom
Sos od sirа

VOĆE, RAZNI DESERTI
Ideje zа korišćenje voćа
Tost sа bаnаnаmа
Puding od rezаnаcа sа jаbukаmа
Ovsenа kаšа sа bаnаnаmа
Tost sа sirom i jаbukаmа
Pаlаčinke sа kupinаmа
Puding od jаbukа
Jаgode sа pаvlаkom
Bаnаnа sа grožđem
Flаmbirаnа bаnаnа
Voće u pаvlаci
Pečenа jаbukа
Preliv od jаgodа
Preliv od kupinа
Preliv od bresаkа
Preliv od jаbukа
Preliv od jаgodа i bаnаnа
Puding od limunа
Krem od nаrаncа
Knedle od sirа sа šljivаmа
Kolаči od jаbukа
Krem od kаjsijа
Kruške sа sirom
Frаncuski tost
Tost sа belаncetom

SALATE I PRELIVI ZA SALATE
Sаlаtа od pаrаdаjzа
Sаlаtа od presnog spаnаćа
Borаnijа sа mirođijom
Zelenа sаlаtа sа jаjetom
Krаstаvci sа pаvlаkom
Preliv od sirа
Preliv od vinskog sirćetа
Mаrinirаnа borаnijа ili kаrfiol
Preliv od vinskog sirćetа
Frаncuski preliv
Itаlijаnski preliv
Ruski preliv
Preliv od pаrаdаjzа i limunа
Preliv od kаpаrа
Zelenа sаlаtа sа limunom i senfom
Nаrаndže sа zelenom sаlаtom
Pаrаdаjz sа lukom i mirođijom
Sаlаtа od presnog spаnаćа
Sаlаtа od krаstаvаcа sа lukom
Preliv od „lаžne kisele pаvlаke“
Zelenа sаlаtа sа krаstаvcem
Sаlаtа od borаnije sа grejpfrutom
Sаlаtа od pirinčа
Aspik od pаrаdаjzа
„Lаžnа kiselа pаvlаkа“
Preliv od vinskog sirćetа
Ruski preliv

I Kako postići dug život?
Borba protiv ateroskleroze − rešenje tajne dugovečnosti
Na ovom problemu radim već niz godina, pokušavajući da načinim sintezu svih naučnih saznanja na tom polju, kako bi ljudi koliko već danas, ne čekajući sutra, mogli da sami sprovedu sopstveni program borbe za postizanje dugog i kvalitetnog života, na osnovu proverenih naučnih činjenica. Došao sam do zaključka da postoji biološki limit koji dužinu čovekovog života ograničava na najviše 115-120 godina, a da prosečna dužina života u razvijenim zemljama iznosi između 65-70 godina. Prema tome, cilj mora biti u tome da se prosečna dužina pomeri što je moguće više ka gornjoj, biološki programiranoj i ograničenoj granici dužine čovekovog života.

U sadašnjem trenutku izgledi da se to postigne su više nego optimistički. Nemoguće je naravno bilo kome garantovati da će živeti 110 ili 115 godina, ali već danas pridržavanje jednog programa za postizanje dugovečnosti može čovekov život produžiti do granice koja nije daleko od punog veka! Uostalom, bezbroj primera u čiju verodostojnost je dosta teško sumnjati pokazuju da u nekim, retkim slučajevima, postoji odstupanje od biološke sheme i da tada dužina života može dostići gotovo neslućene granice!

Kada se govori o ekstremno dugom životu pojedinih ljudi, pre svih se pominje ime Širalija Muslimova iz Azerbejdžana koji je umro 1973. u 168. godini života. Udovica sa kojom je živeo preko 108 godina imala je u trenutku njegove smrti tačno 120 godina. Gerontolozi iz SSSR-a navode i slučaj Curbe, žene koja je navodno živela 160 godina. Prema podacima čija istinitost nije u potpunosti potvrđena, slučajeve prosto neverovatne dugovečnosti zabeležili su i neki drugi istraživači.

Prema istraživanjima Nikitina (1963), Džon Šel iz Kentakija (1788-1919) živeo je 131 godinu, ženio se 19 puta i imao 25 dece. Marcijana Balarevič iz Malorusije (1796-1926) živela je 130 godina i moglaje do pred smrt da pešači 20 kilometara dnevno. Poštanski činovnik iz Engleske Robert Tajlor (1764-1898) živeo je 134 godine i prvi put se oženio u 108. godini. Georg Vunder (1626-1761), Nemac, živeo je 136 godina i sačuvao sluh i vid do poslednjeg trenutka. Španjolka Eulalija Peres (1738-1878) uspela je da doživi čak 140. godinu.

Prema navodima istog autora, postoje podaci i za izvesne osobe koje su živele preko 140 godina. Ilja Titov iz jednog sovjetskog grada (1800-1949) živeo je 149 godina, Vasilije Tiškin (1806-1951) 145 godina. Džonatan Esinger (1613-1757), Englez, koji je dobar deo veka proveo kao vojnik, a u starosti se bavio zemljoradnjom, živeo je 144 godine, Šapkovski iz Abhaza (1787-1932) živeo je 144 godine i ženio se šest puta. Zapisani su i podaci o Holanđaninu Drakenbergu (1626-1772), koji je do svoje 91. godine bio mornar na brodu, proveo je 11 godina u turskom zarobljeništvu, oženio se u 111. godini sa 60-godišnjom ženom i najzad umro u 146. godini.

Podaci o ljudima koji su živeli duže od 150 godina izazivaju još veću dilemu. Da li su posredi slučajevi misterije koje je načinila priroda ili naučni falsifikati? Andrej Adrošenko (1777—1927) živeo je tačno 150 godina i ostalo je zabeleženo da je svojim potomcima pričao o ratu sa Napoleonom, 1812. Marija Priu (1680-1838), hranila se kozjim mlekom kao osnovnom hranom veći deo života i umrla je u 158. godini. Jegor Korejev (1802-1957), živeoje u Sovjetskom Savezu 155 godina. Norvežanin Jozef Surington (1637-1797), živeo je čak 160 godina, a opisani su i neki slučajevi dužeg života. Fatma Hanum (1764-1928), Turkinja, živela je 164 godine, Henri Dženkins (1500-1670), umro je u 169. godini i ostavio dva sina od kojihje stariji imao 113, a mlađi 109 godina.

Na osnovu do sada objavljenih podataka smatra se da je pomenuti Širali Muslimov osoba koja je dosada najduže živela. Prema podacima Nikitina, postoji međutim nekoliko osoba koje su živele još duže. Deluje gotovo neverovatno, ali se pominje da su dva Mađara, Ivan Rovin (1553-1725) i Piter Karsten (1539-1724), živeli prvi 172, a drugi čak 185 godina. Mečnikov je 1904. ostavio zapis o ženi koja se zvala Abalva Tense i živela 180 godina, isto kao i Arešri Hazitov, stanovnik jednog sela na Kavkazu, koji je umro 1939. godine.

Nagorni i Nikitin navode i podatak koji ruši sve rekorde. Vredi ga pomenuti i pored svih opravdanih sumnji u tačnost. Prema zapisima iz crkvenih knjiga, Englez Tomas Karnej živeo je od 1588 do 1795, dakle punih 207 godina. Za to vreme nadživeo je 12 engleskih vladara.

Jugosloven koji je najduže živeo, prema istom izvoru, bio je izvesni Trajko Smiljević (1804-1935) koji je umro u 131. godini. Navodi se jedino da je živeo u Srbiji, ali nema nikakvih podataka u kom mestu.

U rešenju problema treba krenuti od najjednostavnije logike. Naučna bitka za postizanje dugovečnosti očigledno se ne može voditi traganjem za čarobnom hemijskom formulom nekog sredstva za podmlađivanje, nego aktivnim suprotstavljanjem onim činiocima za koje je sigurno potvrđeno da skraćuju život čoveka. Danas bar postoje sveobuhvatne statistike koje ukazuju na najčešće uzroke smrtnosti čoveka, pogotovo preranog kraja života. Podaci WHO (Svetske zdravstvene organizacije) koji se od zemlje do zemlje malo razlikuju, pokazuju da tri uzroka smrtnog ishoda po učestalosti daleko nadmašaju sve ostale. To su:

Ishemično oboljenje srca (angina pektoris, infarkt, srčana slabost, iznenadna ishemična smrt)
Maligna oboljenja
Moždani udar (krvarenje u mozgu, ili tromboze sa infarktom mozga).
Kada imamo na umu ovu činjenicu koja je uostalom dobro poznata svakom lekaru i studentu medicine, onda više nismo tako daleko od rešenja. Od ova tri navedena činioca, dva, a to su ishemično oboljenje srca i moždani udar, imaju jedan jedini zajednički uzrok. To je ateroskleroza, degenerativni proces koji dovodi do oštećenja arterija, krvnih sudova, koji služe ishrani organa i tkiva. Razvoj ateroskleroze, stvaranje i rast tvrdih ograničenih ploča u arterijama, otežava njihovu prohodnost i prouzrokuje oštećenja organa i tkiva koja su često definitivna i smrtonosna.

Još uvek ne postoji, a neizvesno je da li će ikada i biti stvorena vakcina protiv razvoja ateroskleroze. Međutim, na današnjem stepenu razvoja naučne misli, mi smo već sposobni da značajno utičemo na prevenciju i povlačenje ateroskleroze. S obzirom da je preko 50% svih smrtnih ishoda prouzrokovano aterosklerozom i njenim posledicama (infarkt, iznenadna ishemična smrt, moždani udar), sada postaje jasno da je borba za postizanje dugovečnosti ujedno borba protiv razvoja ateroskleroze i činilaca koji podstiču njen razvoj.

Dobro su poznati mnogobrojni činioci koji utiču na razvoj ateroskleroze. To su tzv. „faktori rizika“ protiv kojih se treba aktivno boriti, jer se na taj način najbolje suzbija pojava ateroskleroze i time utiče na produženje čovekovog života.

Najčešći uzrok bolesti srca i krvnih sudova je ateroskleroza, degenerativni proces koji se može razviti praktično u svim arterijama čovekovog tela.

Pa da vidimo najpre šta uopšte označava pojam „ateroskleroza“ koji se u svakodnevnom životu tako mnogo koristi. Da bismo to shvatili potrebno je najpre upoznati se sa osnovnim pojmovima o građi arterija u čovekovom telu, tj. krvnim sudovima u kojima dolazi do razvoja ateroskleroze.

Sve arterije u čovekovom telu dele se u odnosu na kalibar na velike, srednje i male. Na preseku, svaka arterija sastoji se iz tri sloja. Unutrašnji sloj se naziva intima i prekriven je jednom tankom opnom koja se naziva endotel. Kada dođe do oštećenja endotela nastaje nakupljanje masnoća (holesterola i triglicerida) unutar zida arterije, a to je u stvari početak procesa ateroskleroze. Središnji sloj arterije naziva se medija i u njemu se nalazi manja ili veća količina glatkih mišićnih ćelija i elastičnih vlakana. Spoljni sloj zida arterije naziva se adventicija.

Suština ateroskleroze je u stvaranju ograničenih zadebljanja u vidu ploča u zidovima arterija zbog čega dolazi do poremećaja krvotoka i različitih posledica, zavisno od toga koji organ je zahvaćen. Takva aterosklerotična promena naziva se aterom i može nastati u različitim arterijama. Najčešće se ateromi stvaraju u arterijama koje ishranjuju srčani mišić i nazivaju se koronarne arterije i u arterijama mozga. Prisustvo ateroma u ovim krvnim sudovima prouzrokuje daleko najveći broj slučajeva ishemičnog oboljenja srca i moždanih udara. Ne zna se tačno zbog čega, ali je činjenica da se ateromi stvaraju najviše u arterijama čiji prečnik iznosi oko 2 mm.

Kako izgleda i iz čega se sastoji jedan aterom? To je u stvari jedna ovalna ili izdužena ploča, nepravilnih kontura, žućkaste boje. Ploče su tvrde, neravne i rastu unutar krvnog suda sužavajući njegov lumen. U centru ploče nalazi se ispupčenje slično čiru, ispunjeno gustom, žućkastom kašastom masom.

Sadržaj unutrašnjosti jednog ateroma pokazuje da se on najvećim delom sastoji iz holesterola koji može biti slobodan ili vezan u vidu estera, triglicerida, kristala masnih kiselina, jedinjenja koja se nazivaju mukopolisaharidi, vezivnih vlakana, iglica i grudvica kalcijuma. Ateromi su u početku svog razvoja mekši, a zatim se u njima taloži sve više vezivnih vlakana i kalcijuma pa postaju znatno tvrđi.

Prisustvo holesterola u slobodnoj formi ili vezanog u obliku jedinjenja, estera, osnova je sadržaja ateroma u zidu arterije. Nakupljanje ove materije potiče delom iz krvi tako što holesterol prolazi kroz prethodno oštećeni ili propustljivi endotel, a delom zbog toga što dolazi do povećane sinteze ove materije u samom zidu krvnog suda, Kao što je poznato holesterol se u krvi nalazi u vidu spoja sa jednom specifičnom belančevinom. Taj spoj holesterola i proteina naziva se LDL (Low density lipoproteins ...