ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srpska književna zadruga 1982 XIX + 258 strana

očuvanost 5-

izbor i predgovor Milosav Mirković

Aleksandar Vučo (1897–1985) bio je jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važan pesnik moderne srpske književnosti.

Vučova poezija posebno je značajna po raskidu sa tradicionalnim pesničkim jezikom, igri rečima, neobičnim asocijacijama i slobodnom povezivanju slika.

Književni pravac

Vučo pripada nadrealizmu.

Nadrealisti žele da oslobode književnost stroge logike i racionalnog mišljenja. Zato se kod Vuča pojavljuju:

snovi i podsvest,
slobodne asocijacije,
neobične slike,
igra zvukom i značenjem reči,
nelogični spojevi,
humor i ironija,
odbacivanje tradicionalnih pesničkih pravila.

Jedan od dobrih primera je pesma „Zarni vlač“, u kojoj Vučo izrazito eksperimentiše sa jezikom i čak „razgrađuje“ uobičajenu upotrebu reči.

Najvažnije karakteristike Vučove poezije

1. Igra jezikom

Kod Vuča je jezik sam po sebi materijal za stvaranje.

On ne koristi reči samo da bi nešto opisao, već ih kombinuje na neočekivane načine. Nastaju nove reči, zvučne igre i neobični spojevi.

Zato čitalac ne treba uvek da traži doslovno značenje.

Ključ:
reč → zvuk → asocijacija → slika → novo značenje.

2. Slobodne asocijacije

Pesma se ne razvija uvek logičnim redosledom.

Jedna reč ili slika može da izazove potpuno novu sliku, bez klasične logičke veze.

To je karakteristično za nadrealističko stvaranje i povezano je sa interesovanjem nadrealista za podsvest i san.

3. Rušenje tradicionalne forme

Vučo se udaljava od:

pravilnog stiha,
klasične rime,
očekivane sintakse,
tradicionalne logike pesničkog iskaza.

Pesma postaje prostor slobodne igre.

Važne poeme

Među Vučovim nadrealističkim poemama posebno se izdvajaju „Humor Zaspalo“, „Nemenikuće“ i „Ćirilo i Metodije“. U njima je raskid sa tradicionalnim pesničkim jezikom doveden do naročito izraženog oblika.

„Humor Zaspalo“

Već sam naslov pokazuje Vučovu sklonost ka jezičkoj igri i neobičnom spajanju reči.

Ne treba ga čitati kao običnu logičnu rečenicu. Važniji su ritam, zvuk, asocijacije i iznenađenje.

„Nemenikuće“

Poema nastavlja eksperiment sa jezikom i formom. Vučo stvara svet u kojem se uobičajene veze između stvari i reči prekidaju.

„Ćirilo i Metodije“

I ovde se istorijski i kulturni motivi preoblikuju kroz nadrealističku poetiku. Tradicionalna značenja nisu jednostavno ponovljena, već se dovode u nove, neočekivane odnose.

Vučo i poezija za decu

Vučo je veoma važan i za razvoj moderne poezije za decu.

Njegov pristup deci razlikuje se od klasične poučne književnosti. On ne želi samo da decu nečemu nauči, već im pruža igru, maštu, humor i slobodu.

Zato se njegov doprinos može posmatrati kroz dve linije:

nadrealistička poezija za odrasle → eksperiment sa jezikom

poezija za decu → igra, mašta, humor i sloboda.

Glavne teme i motivi

san
podsvest
mašta
sloboda
igra
jezik
reč
zvuk
grad
moderni život
humor
ironija
apsurd
detinjstvo
revolucionarni duh
odbijanje tradicionalnih normi

Stil

Vučov stil je prepoznatljiv po:

slobodnom stihu,
neologizmima,
kalamburima,
igri rečima,
zvučnim efektima,
slobodnim asocijacijama,
neobičnim metaforama,
humoru,
ironiji,
nadrealističkim slikama.

Njegova poezija ponekad deluje kao da nema logiku, ali upravo je to deo njenog stvaralačkog principa: ona pokušava da oslobodi pesnički izraz racionalne kontrole.

Ključne reči

Aleksandar Vučo → srpski nadrealizam → Pesme i poeme → jezički eksperiment → igra rečima → neologizmi → slobodne asocijacije → san → podsvest → mašta → humor → ironija → apsurd → slobodan stih → raskid sa tradicijom.