Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-86-89473-07-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

OMAR HAJAM

RUBAIJE

Prevod - Fehim Bajraktarević

Izdavač - Slon publishing, Beograd

Godina - 2017

198 strana

20 cm

Edicija - Klasici za XXI vek

ISBN - 978-86-89473-07-0

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Ljubav
Uživanje u životu
Vino
Sudbina
Prokaznost
Grnčarija
Zagonetke sveta
Pesimizam
Mistično-pobožne rubaije
Humor, ironija i blasfemija
Protiv obreda i sufija
Život, sredina i vizija smrti
Iskrice mudrosti i iskustva
Dodatak
Napomene uz rubaije
Pogovor - Život i delo Omera Hajama
Ficdžerald i Omar Hajam
Omer Hajam - Najveći svetski pesnik katrena
Hajam kod nas
Jedan anglosaksonski klasik persijskog porekla
ANĐELKA MITROVIĆ - Fehim Bajraktarević


`Rubaija (katren) je kratka pesnička forma, karakteristična za Persiju, koja predstavlja strofu od četiri stiha. Svaka rubaija je celina za sebe, u kojoj se rimuju prvi, drugi i četvrti stih dok treći, po pravilu, ostaje bez rime. Što se tiče sadržine, prva dva stiha sadrže uvod, treći preokret ili paradoks, a četvrti stih daje rešenje cele rubaije. I pre i posle Omara Hajama, mnogi veliki pesnici su se okušali u ovoj pesničkoj vrsti, ali niko nije uspeo da se približi njegovim remek-delima u minijaturi.

U ovoj knjizi, sa možda ne najobimnijim (ali verovatno najobjedinjenijim) biografskim i stručnim podacima o njemu, pored čuvenih katrena, pred nama je uzbudljiva priča o naučniku, pesniku-astronomu, ali i progonjenom agnostiku, neverniku, očajniku - kako ga sve njegovi neprijatelji nisu nazivali.

Rođen 1048. godine u Nišapuru, na severu današnjeg Irana, veoma rano stiče slavu kao naučnik baveći se egzaktnim naukama. Dela Euklida i Platona, uz uticaj neoplatoniste i lekara Avicene, formirali su od Omara Hajama vanrednog samostalnog mislioca koga je engleski profesor Tomas Hajd još 1700. godine nazvao `kraljem mudraca` i `čudom svoga vremena`.

Zbog svog slobodoumnog mišljenja nailazio je na osudu konzervativne sredine. Nazivan je jeretikom, jer se njegova životna filozofija kosila sa ortodoksnim verskim pravilima.

Njegove rubaije je svetska javnost otkrila tek u XIX veku, ali je tačan broj njegovih tvorevina ostao nepoznat do sada. Najverovatnije, pesnik ih nikada nije sabrao u jednu zbirku, one su bile više njegov odušak od napornog rada i nerazumevanja okoline. Često su pisane u šaljivom ili ironičnom tonu, posebno kada se obračunava sa neznanjem i zatucanošću.

Miran i povučen čovek, proživeo je periode svog života i u milosti i nemilosti moćnika, proganjan od verskih dušebrižnika, živeo je ponosno i bez dodvoravanja, ne napisavši ni jedan stih nekome u slavu.

Zbog ovakvog stava nije sahranjen na groblju u Nišapuru, već u dnu jednog voćnjaka. Danas je na tom mestu mauzolej, koga posećuju turisti iz celog sveta.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Omer Khayyam